Fioka

slobodni umetnički prostor

"МАГИЈА ОД ПАПИРА" Љиљана Стјеља

strip, crtež i slika

 

Ана Стјеља
МАГИЈА ОД ПАПИРА:
− колажи које обликује душа −

Још када су почетком 20. века француски сликар Жорж Брак и шпански сликар Пабло Пикасо, почели да експериментишу са колажом, тиме обогаћујући надолазећи кубистички стил, било је јасно да колажна уметност полако постаје значајан део модерне сликарске уметности. Касније, ликовну технику познату као колаж, користили су и уметници у оквиру дадаизма, надреализма и футуризма. По својој природи, колажна сликарска техника, уметнику омогућује поигравање сликама, бојама, облицима, и што је најважније композицијом. Колаж захтева сконцентрисаног уметника, који има око за детаљ, али и ширу перспективу. Такође, захтева и веома креативног уметника који ће користећи се различитим исеченим материјалима постићи замишљену сликарску композицију. При стварању колажа најчешће се користи исечени папир из новина и часописа, затим фотографије, текстил, сушено цвеће (фитоколаж) и разни други материјали који се могу лепком апликовати на „сликарско платно“. Крајњи ефекат је готово увек веома занимљива и креативна колажна композиција која приказује уметникове стваралачке тенденције и преокупације.
Управо за ову сликарску технику, определила се и колажиста Љиљана Стјеља која се израдом колажних радова бави већ читаву деценију. Иако по професији дефектолог, ова уметница је своју велику љубав и склоност ка уметности управо исказала кроз своје колаже. До сада је учествовала на неколико колективних изложби. Неки од њених колажа изложени су у јавним просторима, а неки су своју примену нашли у дизајну корица књига (између осталих и корице књиге (једночинке) „Обмањивачи“, чувеног америчког редитеља Вилијама де Мила).

Колажни радови које израђује Љиљана Стјеља, рађени су искључиво компоновањем исеченог папира из разних часописа и илустрованих магазина, у стилу хиперреализма. Одликује их, пре свега, јасна композиција, прецизни детаљи који употпуњују и наглашавају основни мотив. У средишту интересовања ове уметнице, пре свега су они елементи који чине њен интимни и стваралачки свет, односно све оно што је у животу испуњава: цвеће, мода, старине, књижевност, музика, путовања. На колажима на којима се налазе цветне композиције, уочава се велика прецизност, и слагање елемената до најситнијих детаља. С друге стране, колажи на којима доминирају модни детаљи, уочава се њена склоност ка дизајнирању одеће и велика страст према обући, шеширима, накиту, уређењу ентеријера. Колажи с мотивима старина, испредају приче из прошлости, уз јасно наглашену патину и евоцирање успомена. На неким колажима готово да је постигнут ефекат мизансцена, односно приказа читаве једне сцене, смештене у креативни ентеријер, чиме колажи осим уметничке добијају и употребну вредност те тако могу послужити и као инспирација за даљу уметничку, посебно књижевну надградњу. У оквиру ове тематске целине, Љиљана Стјеља, посебну пажњу је посветила знаменитим Српкињама, те је тако своје колаже посветила чувеној сликарки Катарини Ивановић, књижевници Исидори Секулић, добротворки Делфи Иванић и књижевници и путописцу Јелени Ј. Димитријевић. Колажна уметност, као својеврсна магија од папира, у инспиративном виђењу ове уметнице, од одбачених слика из новина и магазина, заправо постаје јединствени колаж ког обликује душа…