Sanja Vilus

PORUKA

PORUKA

 

Da li znate da jedna poruka može da vam promeni ceo život? Oooo da, može!

 

Matori u Pub-u Dablin sam, pijan, bez cigareta, Ivana je otišla, raskinuli smo, bez cigareta sam… jako loš osećaj…

 

 

Tako je sve počelo…

Ana je bila iznenađena kad joj je nešto sitno pred 22h stigla poruka, ove sadržine. Tu noć je, par sati pre, zvala dve prijateljice jer joj se išlo do grada. Jedna je imala ispit i učenje u zadnji čas, a druga je pomenula maminu prehladu, dolazak sestrića, kašnjenje aviona komšinice… sve u svemu jasno joj je da nije bila raspoložena za grad.

Ova poruka joj se učinila kao moguć dobar provod, povod za dobro delo (elem nekog pijanca zbog ljubavi će odvesti kući da se ne bi zakucao u neku banderu usput), a i ko zna možda konačno upozna ‘ljubav svog života’.

Već od pre je imala u glavi kombinaciju za oblačenje pa je brzo navukla farmerke i košulju, obula štikle, zgrabila torbu usput. Nije imala vremena za šminkanje, jer pobogu, zakasniće.

Pub Dublin je bio dve ulice od nje pa je kolima stigla za 2 minuta. Ušla je s planom da pozove broj s kog je dobila poruku kad bude u lokalu i posmatra ko će se javiti.

Zvono 1…. ništa.

Zvono 2…. ništa.

Zvono 3… dečko, treći sto od vrata, diže ruku kao da vadi sablju, ustvari traži uvo u prostoru oko glave da bi se javio.

Nijedan drugi telefon ne zvoni… užas.

Ok.

Proći će pored njega i sesti za susedni sto, da vidi kako će se situacija odvijati.

Dečko još ne spušta telefon. Do njegove svesti nije stiglo ono tu tu… aha stiže… spušta telefon, drži sto, verovatno mu se izmiče posle 1, 2, 3, 4, 5, 6 … mnogo piva.

Loša ideja Ana… Hajde kući.

Ali ne…

Dečko podiže pogled ili bar prikaza oči na trenutak i ona ugleda najlepše oči do sad.

Loša ideja Ana…Hajde kući!

Ali ne…

Prišla je i pitala ga ima li upaljač.

Imao je… cigarete nije…

Ona njemu cigaretu, on njoj upaljač.

Osmeh za osmeh, hvala za hvala.

Pijan, ali vaspitan… retko viđeno.

Vratila se za svoj sto posmatrajući ga. Bio je potpuno nesvestan okoline, ali nikome nije smetao, nije pravio problem. Sedeo je glave uglavnom spuštene kao da posmatra ruke. Klatio se uz njemu odgovarajuće pesme. Poneki put se okrenuo ka vratima da proveri valjda da li ‘matori’ dolazi, ali znamo da poruka namenjena njemu do njega nije stigla.

Posle 20ak minuta prišao je i zamolio je za cigaretu…“Sad će mi doći prijatelj, rekao sam mu da mi uzme.“

Ponudila mu je punu kutiju, nije hteo. Uzeo je jednu i vratio se ritualu: gledaj ruke i klati se.

Nakon nekog vremena prišao joj je noseći pivo. Zamolio je da sedne dok mu prijatelj ne dođe, jer je već dosta popio plaši se da će zaspati, a ne ide da spava u Pub-u… Niti da vozi do kuće pijan.

Seo je. Priču su počeli tako što je na prvu pesmu koja je počela počeo da se klati i rekao: „Slušaj…“

Rekla je da pesmu zna, on ponovi: „Slušaj“

Ok slušala je.

Pesma je bila skoro na pola kad je upitao: „Jel’ da da je bezveze?“

Nasmejala se. Nikad nije videla da neko ‘igra’ i sluša pesmu pa posle kaže da je pesma ‘bezveze’.

Poručio joj je piće, a za sebe je tražio kafu.

Začuđujuće… verovatno je želeo da dođe sebi.

Kad je kafa popijena razgovor je tekao reklo bi se ‘normalno’.

Zašto je sama, slagala je da je drugarica trebala da dođe.

Onda upoznavanje ime, čime se ko bavi, omiljene pesme, pevači… oko 3 već su bili ‘stari znanci’.

Tad mu je pokazala poruku koja je stigla na njen broj i rekla mu da ne čeka drugaricu, već da je izašla do Pub-a zbog poruke.

Bio je trezan tog momenta…

Pogledao je i blago se nasmešio.

Osetila je čudnu bliskost.

Osetio je jaku povezanost.

Bili su zajedno danima, mesecima, godinama nakon tog dana.

Živeli su zajedno… Disali su zajedno… Voleli se…

 

Ana je stigla s posla nešto ranije toga dana, spremila je večeru, istuširala se i sela da ga sačeka da večeraju. Dohvatila je album sa fotografijama sa police da bi se prisetila svih divnih trenutaka koje su proveli zajedno… Prvi ljubimac i njena radost zabeležena fotoaparatom, premijere filmova i slike iz prvog reda u bioskopu dok ih svi gledaju belo, grudvanje i sankanje na planini slika s gipsom na njegovoj nozi, nikad nije naučio da skija, dan zaljubljenih i 101 suncokret njen omiljeni cvet u ogromnoj korpi iza koje se jedva vidi, vikend u Parizu za njen rođendan, šampanjac, sveće, zvezdano nebo…

Onda je stigla poruka, opet greška, ali ovaj put ne tako dobra kao onda kad su se tek upoznali

 

Matori u Pub-u Dablin sam, pijan, Ivana je došla sa specijalizacije sad će doći da se vidimo, Ana je kući, molim te ako pita s tobom sam.

 

 

Da li znate da jedna poruka može da vam promeni ceo život? Oooo da, može!

 

Autor: Sanja Vilus

Iz zbirke priča “Čekam te” koja je u pripremi