Bili smo složni, svako je glasao za samog sebe.
Bije ih loš glas, uskoro će i glasači.
Predizborna ćutnja je uspela. I posle izbora narod ni da pisne.
Ovoliko ćutanje naroda daleko je od izborne tišine.
Šta vredi narodu što je za izbore kad je usamljen u tome.
Kad su izbori dobro pripremljeni glasanje je formalnost.
Počinje izborna trka. Molimo narod da ne istrčava.
Kako verovati narodu, kad večito glasa za pogrešne.
Nije vreme za izbore, birači se još nisu opametili.
Kod nas se vlast često menja. Neće valjda ovaj vek biti izuzetak.
Šta će vam kampanja, znam vas sa prethodnih izbora.
Ma kakva glasačka kutija, ovo je pandorina kutija.
Neka pobede i najgori, samo da nam bude bolje.
Živim od danas do sutra, prekosutra su izbori.
Kakva predizborna ćutnja? Ostali smo bez reči.
Posle javnih izbora, slede tajne večere.
I čobani napuštaju Srbiju. Ovce će ostati da glasaju.
Nisu nam sve koze na broju, nećemo raspisivati izbore.
Jedva čekam izbore, da im sve po spisku.
Čim je naučio da broji, pronašao je detelinu sa četiri lista i dobio mandat na četiri godine.
Ne brine me što političari lažu, nego što im narod veruje.
Prilikom glasanja uvek zažmurim. Neću da me grize savest četiri godine.
Posle izbora odnesoše data obećanja.
Naviknut na glad, narod nema želju da izađe na izbore.
Birači im više ne skidaju kapu. Sada je kroje.
Uporan smo narod. Uporno biramo pogrešne da nas vode.
Oprosti mi , Bože, grešio sam, ali nisam više u komisiji za prebrojavanje glasačkih listića.
Vođa je pozvao narod na glasanje, a narod je izašao na ulicu.
Izborni rezultati glase: najebali smo.
I posle izborne ćutnje narod ni da bekne. Zato smo ovce za šišanje.
Za težak život nisu krivi političari, već narod koji bira pogrešne.
Čuvajte granu sa koje ste sišli, ne zna se kad mogu da naprave majmuna od vas.
Ne znam za koga da glasam, kad svi govore istinu.
Kakvi su, ne bi dali ostavku i po ceni da ih ponovo birate.
„O mrtvima sve najbolje“. Pojedini čak izlaze i na glasanje.
Kod Tita nije bilo demokratije. Sada svakog biramo.