"NEVIDLJIVA SOBA" Martina Berger

POGLAVLJE 1.

Ne znam zašto pišem ovu priču, priču svedoka iz senke sopstvenog života. O tužnim ljudima koji skriveno sanjaju, putujući kroz dane. Pored mene su ljudi prolazili ćutke, umornih osmeha, i nestajali. I ja sa njima, stranac u sopstvenom, mučnom i teskobnom životu. Tražila sam senku nalik sebi, čudaka spremnog da me zgrabi za ruku i odnese nekuda, možda u svet koji ne postoji nigde osim u mojoj mašti. Nema ga, ne postoji. To bih tužno priznala sebi u časovima kada bih sasvim sama odlutala mislima.

Nisam znala da takvu ljubav želim, da je ta ljubav savršena predstava mojih misli pokopanih negde duboko; mojih prećutanih i neizgovorenih reči. Plašila sam se podsmeha, ljudi, a na kraju – plašila sam se i same sebe. Priznala bih sebi u časovima očajanja da nikada neću pronaći sebe u nečijim očima. Da ogledalo u kom vidim pravu sebe zapravo ne postoji.

Sve je ličilo na naivne snove prepune straha. U godinama koje su se rasule, sve je nestalo. Umorna, pogledala bih se u ogledalu hodnika mog utočišta, osmehnula se lepoti koja bledi, svesna da sam sama. Nedostajao mi je snažni ples nečijih ruku da me dodiruju, da se topim od želje. Nedostajao mi je pogled u ogledalu koji me guta pohotno i željno, spreman da me zgrabi.

I iznenada, kada sam već digla ruke od sebe prepuštajući se praznim danima u tišini prostora koji je ličio na poslednje utočište očajnih – neko je ulovio moje nemire. Strpljivo, danima, neprimetan i skriven u tami, disao je i čekao.

Potpuni stranac, drsko i otmeno, sakrio se u moju blizinu. Probudio me je iz tišine; osetila sam miris kože i čula disanje, skoro nečujno.

„Dobro veče, gospođo“, obratio mi se prijatnim glasom.

Na moje buđenje, prišao mi je s leve strane. Ugledala sam lik koji stoji i ćuti, iščekujući da mu se obratim.

„Dobro veče.“

„Nisam imao nameru da vas prepadnem. Poželeo sam da popijem čašu vina. Sam sam, a ne volim da sedim sam dok je muzika ovako tužna.“

Pogledala sam ga, rastrzana između podsmeha i žarke želje da insistira na još jednom gutljaju vina.

„Da, i ja sedim sama i prija mi tišina. A koliko vidim, ne postoji neki veliki izbor…“, nastavila sam ironično, posmatrajući prazan bar u kom, osim nas i konobara za šankom, nije bilo nikoga.

„Oprostite.“ Kratko se naklonio i zakoračio unazad, spreman da odustane.

„Izvolite. Niste se valjda uplašili i spremate se da pobegnete?“

Osmehnuo se, prineo moju ruku usnama, poljubio je i najzad, posle tog rituala, seo sa moje leve strane. Bio je lep na poseban način, grubih i umornih crta lica. Ruke su mu bile nemirne, oči tužne, a jedan ugao usana bio je… zavodljiv, perverzan. Pomislila sam to, ali sam brže – bolje odustala od dalje analize. Ako se prepustim maštariji, odvešće me predaleko, do bunila.

„Ja sam…“

„Ne želim da znam tvoje ime. Ne volim formalnosti i beskrajne uvode. Iskreno, poželela sam da mi praviš društvo.“

„U pravu ste.“

„Imaš manire. Volim otmene manire, prezirem idiote koji hodaju ulicama, love i…“

„Uplašio sam se. Danima sam vas posmatrao. Oni dani kada vas nije bilo donosili su mi nemir.“

Samo sam se osmehnula, iskrivljenog lica. Iz straha da bih mogla doživeti sreću, uporno sam je odbijala. Pomislila sam kako bi divno bilo da su njegove reči istina, ali iskustvo me je uvek gonilo na oprez. Nisam želela nove poraze.

„Da, istina je. Može vam zvučati prazno, ali neka vreme pokaže sve. Nisam ja baš…“

„Nisi to što vidim? A zar je važno? Veče će se završiti, popićemo koju čašu više i otići svako svojim putem.“

„Možda… A ko zna? Znate, gospođo, imate pravo na sumnju, na podsmeh i nevericu. Ali, možda će zvučati ludo, danima sam, od prve do poslednje reči, pažljivo smišljao svaki nastup. Vi ste neko poseban. Možda grešim, ali sada kada sam skupio snage da se suočim sa trenutkom u kom mi poraz visi nad glavom, ići ću do kraja.“

„Sve je u redu. I da kažeš ovog trenutka: ’Želim da se pojebemo’ – u redu je. Imaš pravo, a vidiš, možda i ja želim isto. Želim dobar seks sa strancem kog ću ujutru zaboraviti i nastaviti svoj prazan, monotoni život. Možda je ta naša divlja želja jedino iskreno i čisto u svetu prefinjenih licemera.“

„Želim nešto drugo. A to se ne iskazuje rečima i uvodima. Gospođo, prepoznao sam u vama nešto divlje, a to divlje…“

„Cenim ovu prefinjenu ogoljenost. Gospodin finih manira je zapravo divljak? Perverznjak? Hajde, slobodno pričaj, mogu sve da saslušam. Da gospodin nije neki devijantni tip?“, nasmejala sam se, iščekujući njegovu reakciju.

I on se osmehnuo, kao da je neki veliki teret spao sa njega. „Možda.“

Kroz pola sata, otvarali smo vrata apartmana u koji sam povremeno odlazila. Moje tajno mesto za tugu i samoću, iako mu je namena bila sasvim drugačija. Već sam se prepustila njegovoj divljoj želji; više ni trunka sumnje nije mi bila u mislima. Želela sam ovo divlje stvorenje, ovu podivljalu strast. Dok je zaključavao vrata, rukom sam mu dodirnula međunožje koje se ocrtavalo pod pantalonama, ali on mi zgrabi ruku i pomeri je u stranu.

„Ne još. Dajte mi vremena, prepustite se.“

Više nisam ni pokušavala da vodim, prepustila sam se potpuno. Ali, nisam ni slutila šta taj divljak sprema. Za čas posla bila sam gola. Na meni su ostale samo tamnozelene čipkane gaćice. Ispravio se i odmeravao me, milovao me po grudima, ali nekako rezervisano, kao da bira pravi trenutak.

„Jebi me, poludeću!“, skoro sam kriknula.

„Samo mi verujte.“

Odjednom je kleknuo i počeo da mi ljubi stopala. Podigao je levo stopalo i pedantno, sa strašću, uvlačio prst po prst u usta, oblizujući ih jezikom. Isto je ponovio i sa desnim. Ne znam zašto, taj dugi, istrajni čin sisanja mojih prstiju bio je toliko uzbudljiv da sam svršila najmanje dva puta u tom činu obožavanja. Uživala sam u tom besramnom trenutku više nego da me bilo koji tvrdi ud puni svojim ritmom.

„Ti si idiot kog obožavam… Ko si ti, ludi stranče?“, ponavljala sam isprekidano od strasti.

On najzad navuče moje čizme na obe noge. Sada sam stajala gola u čizmama, bez gaćica koje je svukao zubima.

„Volim ovaj prizor, izgledate savršeno. A sada…“

„Jebi me.“

„Hoću, želim to najviše na svetu, ali morate uraditi još nešto.“

„Šta više?“

Ćutao je. Provukao se između mojih butina i osetila sam njegova leđa.

„Uzbuđuje me to… sada ćete me jahati. Odneću vas u kupatilo, a onda…“

Bilo je neverovatno uzbudljivo. Ludi stranac je puzio, a ja sam na njegovim leđima osećala neopisivu tenziju. Tih nekoliko metara jahanja poželela sam da traje večno. Na kraju smo ušli u kupatilo i on dopusti da siđem sa njega.

„Šta mi radiš, čoveče? Ti si bolesno lud, a ja sam luđa od tebe jer uživam u ovome!“

Ništa nije govorio, samo se osmehivao. Najzad me gurnu na zid, zavuče jezik u moju vlažnu i gladnu pičku i poče da kruži. Vrištala sam od želje. Čupala sam mu kosu i grebala lice, gubeći svest o svemu.

„Piški mi se, pusti me da piškim!“, skoro sam molila da prestane.

Ali on je nastavljao, i osetih kako bujica tople mokraće izlazi iz mene. Nekontrolisano. A on je ushićeno gutao moju mokraću, žedan mene.

Poslednje čega se sećam bio je njegov tvrdi ud u meni. Noć se davila u svojoj tami, a ja sam bila srećna.

POGLAVLJE 2.

Danima koji su tonuli u zaborav, sećala sam se te divlje noći.

„Neobična noć“ – kako meka i smešna reč koja ne može da opiše ni delić onoga što se dogodilo. U tu noć stale su sve moje želje i maštanja. Dogodila se iznenada, baš kada sam zaboravila da želje uopšte postoje i kada sam se prepustila rutini praznih dana. Nisam bezosećajna i hladna; lagala bih kada bih rekla da me ta magična noć nije podigla iz groba, da ponovo nisam postala živa. Ali, plašila sam se. Sve je bilo poput sna, a ja sam se plašila da će san u trenutku zauvek nestati. Taj san je bio jedini izlaz iz mog porušenog života koji sam prividima ulepšavala, iz straha da drugi ne primete koliko sam slaba, tužna i slomljena.

Sa prozora svoje advokatske kancelarije danima sam putovala pogledom na sve četiri strane umornog grada, tražeći ga. Potreban mi je. Ali ne – odustajem. Neću ga tražiti. Ćutaću i čekaću, praviću se da mi je svejedno. Misli i želje nizale su se kao na traci, stotinu puta dnevno. Na kraju dana, kada bih ostajala sama, maštala bih o njemu. Stranac koji negde luta, možda me traži… Otključao je moj kavez, oslobodio sve demone, a sada ga nema.

Posao sam otaljavala. Prestala sam da se javljam na pozive klijenata i kancelarija je trpela. Privid normalnog života bio je proteran pred naletom mojih emocija. Razmišljala sam o tome kako se bure ne događaju u snovima; one se dogode iznenada, baš kada ih zaboravimo.

Da li me obožava? Pitala sam se. Sav onaj prizor te noći nije mogao biti samo hladna igra prevejanog glumca. On je to – čudni stranac, hrabri čudak koji nije mario za poraz. Iz sećanja sam krala izraz njegovog lica, onaj trenutak obostrane ekstaze u kom on, na kolenima, prepušten mojoj strasti, iščekuje. Pokoran. Ta prećutana reč… ni sada mi nije jasno: zašto ja? Zar u ovoj džungli od grada ne postoji neka slična njemu? Vrtela sam taj film iznova, iz trenutka u trenutak.

Te večeri odlučila sam da neću spavati u stanu. Ostaću u kancelariji i ćutati. U jednom trenutku poželela sam da budem potpuno luda. Smišljajući razne igre, svukla sam svu odeću sa sebe i dobrih pola sata gola šetala po kancelariji. Milovala sam fotelju zamišljajući da on sedi u njoj, vezan, dok ja osmišljavam našu igru. Odšetala bih do toaleta i dugo posmatrala svoje telo, svaki njegov detalj. Poslala sam sebi poljubac u ogledalu. Bila sam lepa, poželjna, zavodljiva. Zamišljala sam kako mi se prikrada, ulazi u kupatilo, ljubi mi leđa, provlači se između mojih nogu i podiže me, dok ja sedim na njegovom vratu kao kraljica i uživam.

„Robe“, govorila bih tišini.

On bi ćutao, poslušno stajao pod mojim dodirima, dok bih se ja i dalje ogledala. Obožavala sam svoju moć i njega – pokornog, spremnog da mi se divi.

„Robe, klekni. I pazi da nijednim pokretom ne narušiš ovo savršenstvo. Mene.“

Kao da je bio tu. Osećala sam ga u polumraku mermernih zidova i mirisu kupke. Videla sam njegov osmeh u zamagljenom ogledalu i usne koje ćute. Stranac. Moj.

Vreme je prolazilo, a intenzitet žudnje je varirao. Morala sam se vratiti poslu, ne samo zbog novca, već i zbog njega – želela sam da što manje vremena provodi u mojim mislima i mojoj neobuzdanosti.

Razni klijenti su dolazili, a ja ih često nisam ni slušala. Posmatrala sam ih dok bi skrušeno sedeli u stolici naspram mene. Nijedan nije iskakao; svi su bili bezlični, obični. Ponekad bih zamišljala nekoga od njih kao roba. Ja sam moćna, posebna žena. Moj stranac me je probudio, stvorio me je svojim ćutanjem i otiscima poljubaca dok je ponizno puzio pred mojim nogama. Ja sam gospodarica. Verovala sam u to iskazano ćutanje, a sada gledam ove prazne ljude. Divljam u sebi i najradije bih pokidala ovu odeću sa sebe, pobegla i bila ono što nisam ni znala da jesam dok mi on to nije prećutao.

Jedva sam dočekala vikend. Odlučila sam: napiću se, uzeću neki opijat, divljaću. Neću da budem advokatica, želim da budem divlja žena, željna sebe. Stvari se nikada ne završe jednim događajem; spirala ludila se vrti. Miris greha osećala sam dok sam se spremala, lelujajući, našmrkana „crticom“ dok sam se gledala u ogledalu.

„Ideš, Ela. Ideš da živiš.“

Pronašla sam je u istom baru, za istim stolom. Ina. Crna, kratko podšišana devojka lepote greha i oštrih crta lica, odmeravala me je dok sam pila džin za džinom. Osećala sam da me merka. U početku mi je bila smešna pomisao da žena u meni vidi plen, ali sam osećala njene pohotne poglede na svojim ramenima. Namerno sam ogolila jedno rame, posmatrajući je krajičkom oka. Bila je uznemirena, uzbuđena, čekala je trenutak da priđe. Sačekala je da krenem u toalet. Taman kad sam počela da svlačim gaćice, snažno je gurnula vrata i stala ispred mene.

„Želim te“, izgovorila je iskrivljenih usana, u glasu koji je bio između besa i pokornosti.

„Pijana sam, nisam lezbijka i…“

„Želim te“, prekinula me je, ispružila ruku i počela da mi miluje grudi. „Nemoj me odbiti, molim te. Biću tvoja drolja, samo me ne odbijaj.“

Već dobro pripita, nisam imala snage ni za vrisak, ni za otpor. Vrtelo mi se u glavi i jedino što sam želela bilo je da se pomokrim.

„Advokatice“, izgovorila je grublje. „Nemoj…“

To što me je oslovila titulom, znak da me prati i da ništa nije slučajno, odjednom me je otreznilo. Posmatrale smo se ćutke, zatvorene u kabini. Morala sam nešto da kažem.

„Ne znam šta da kažem. Očigledno su mi manijaci sudbina.“

„Ja nisam manijak, samo…“

„Samo baš mene želiš? U toaletu me startuje devojka i traži mi ljubav? Pa da li je to normalno? Ovo je kao u ludnici.“

„Mogu li da te sačekam kod trafike? Izaći ću i čekati. Ako ne dođeš, u redu je.“ Otvorila je vrata, ostavljajući me šokiranu.

Kada sam se pribrala, vratila sam se za sto, naručila još jedan džin i ćutala. Nje nije bilo; ostavila mi je vreme da razmislim. Da li sam luda pa privlačim svu hodajuću nesreću da me zaskoči i sruči mi svoje želje u lice? Da li mi na čelu piše: „IZVOLI, UZMI ME“?

Posle desetak minuta krenula sam ka stanu. Ulica je bila prazna i pomislila sam da je otišla. To je ličilo na olakšanje, a možda i na razočaranje. Nastavila sam da koračam. Stotinak metara dalje, učini mi se da čujem korake. Bivali su sve bliži, dok me nije sustigla i stala ispred mene.

„Izvini što sam te uplašila. Ne znam šta mi se dogodilo, posmatrala sam te i osetila neodoljivu želju. Iskoristila sam priliku i…“

„U redu je. Nisam ja loša osoba, iako mi je lice možda hladno, a osmeh ironičan. Razumem te, i meni se u poslednje vreme dešavaju sulude stvari.“

„Oprosti mi.“

„Kuda ćeš? Nisi ni sačekala odgovor. Ako si raspoložena za piće, možemo kod mene u stan. Tu je blizu.“

„Volela bih.“

U stanu je Ina bila sasvim mirna. Sedela je u fotelji skrušeno, gotovo stidljivo. Bila je lepa; posmatrala sam je dok sam donosila piće. Njeno lice je nosilo lepotu tuge.

„Dobro. Da li me i sada želiš? Da li želiš advokaticu, golu i vlažnu, pored sebe?“

„Da“, kratko je odgovorila, sklanjajući pogled i nervozno se vrpoljeći.

„Čudne mi se stvari dešavaju. Ne znam ni zašto ti ovo pričam… Dugo sam bila sama, a onda se pojavio on. Sada ga nema, a ja čekam da me potraži. A onda se pojaviš ti. I ako pristanem, kako dalje? Da li bi prihvatila krug troje ljudi?“

„Ne smeta mi. Bar sada tako mislim. Nisam se slučajno pojavila večeras, pratila sam te, priznajem. U tvojim očima sam videla tugu koju i sama nosim. Ne umem da objasnim, znam samo da te želim. Pre sat vremena u toaletu jedino sam želela da ti poližem pičku. To je moje ludilo, opsesivna misao koju ne umem da objasnim.“

„On…“

„Da, ne razumem… on?“

„On nije samo ljubavnik.“

„A šta je?“

„Rob. Jednostavno je tako. Ništa nije govorio, samo je te noći povukao niz poteza i tim ćutanjem mi sve rekao. Pogledaj moja stopala – ljubio ih je. Kasnije sam čitala o BDSM-u. To je bio znak pokoravanja. Mislim da me je, baš kao i ti, pratio i izabrao. Bila sam zbunjena, ali sam se odmah potom osetila srećnom. Valjda sam to oduvek bila, a da nisam ni znala. Sada sam i srećna i tužna. Srećna jer je otključao kavez, pokorio mi se i pokazao da me obožava, a tužna jer je nestao. Nema ga više od dvadeset dana u ovoj džungli od grada i ja samo čekam da se pojavi.“

„Ja imam devojku, Amuke, iz Nigerije je. Povremeno se viđamo.“

„Gde je ona sada?“

„Radi u nekoj diskoteci, ali neće još dugo.“

„Da li je pouzdana?“

„Jeste.“

„Ako nema posla, da li bi htela da radi kod mene? Kao posluga, da mi održava stan i kancelariju, sprema hranu?“

„Pitaću je.“

„Ina, hoćemo li u krevet? Svuci me i dođi.“

Ina je rukama raširila njene noge, posmatrajući glatku, izbrijanu intimu koja se presijavala u mraku. Njeni prsti postadoše lepljivi; pogledala je Elu, stavljajući prste u usta i oblizujući ih. „Divan ukus.“

Ela ju je setno pogledala. „Godinama netaknuta, kao da sam je čuvala za vas dvoje.“

„Divan ukus, madam“, ponovi Ina s ushićenjem i zari jezik u nju.

„Ina, volim da traje duže. Ne žuri“, šaputala je Ela, milujući njenu kosu i prepuštajući se uživanju.

POGLAVLJE 3.

Ela se iskrala iz kreveta, ostavljajući svoju novu ljubav da spava, kradući od ranog jutra još malo mira za nju. Poljubila joj je ramena i vrat, posmatrajući je tako golu i pospanu kako uživa u tišini nakon burne noći.

Sanjivo je kuvala prvu jutarnju kafu, a zatim prišla prozoru. Skoro je priljubila lice uz staklo, gledajući kako se grad budi. „Poljubi me, stranče“, prošaputala je tiho. Činilo joj se da će njen glas, poput vode, prostrujati ulicama i pronaći put do njega.

„Ina je tu, stranče. I ona je iznenada došla, tražila me i tu je – baš kao i ti. Možda sam luda ili previše ushićena, ali poput vatre sam; pustila sam vas oboje u život i više ne mogu bez vas. Nemojte me povrediti. Jedva čekam da je upoznaš.“

Odjednom oseti meki dodir prstiju koji je klizio niz njena leđa. Usledilo je nekoliko nežnih poljubaca u potiljak koji je odmah uzbudiše.

„Dobro jutro“, začuo se Inin glas.

„Dobro jutro.“

„Gladna sam.“

„U frižideru je…“

„Ne, gladna sam tebe.“

Ela se okrenula, spustila šolju i obema rukama je zagrlila. Prodorno je gledala u Inine oči. „Ovo je prebrzo, burno. Uživam, ali se plašim svih ovih iznenadnih sreća koje me podižu. Plašim se ovog ushićenja.“

„Zašto?“

„Ina, uživam, ali se plašim da vas ne izgubim.“

„Nećeš me izgubiti. O njemu razmišljaš?“

„Da. Pričam mu o tebi u mislima. Rekla sam mu da jedva čekam da se pojavi i da budemo zajedno.“

Ina nije odgovorila, ali se u vazduhu osetila tuga. U njenim mislima taj nepoznati stranac bio je neprijatelj, prepreka između njih dve.

„Ina, kao što ti imaš svoju malu crnkinju, tako i ja imam njega.“

Ina se osmehnula i dugim poljubcem joj poželela dan.

„Ina, sedi ovde.“ Zamenile su mesta i Ela kleknu ispred nje, milujući joj duge noge.

„Ja sam tvoja robinja“, prekinu Ina tišinu. „Ne…“

„Ćuti. Baš ovog trenutka želim da te ljubim. Samo ćuti i uživaj.“

Nekoliko dana Ine nije bilo. Po dogovoru, ostavile su vremena jedna drugoj da razmisle. Ela se vratila svakodnevnim obavezama i predano radila. Ti dani ispunjeni poslom bili su korisni – misli koje su je uznemiravale bile su ukroćene.

Sedeći u kancelariji između dva klijenta, Elu iznenadi vibriranje telefona. Na ekranu je stajala poruka: „Dobro jutro, čarobna.“ Odjednom joj osmeh preli lice, a ruke počeše nemirno da drhte.

„…Oprosti što se nisam javljao, bio sam odsutan, dugo bi trajalo da objašnjavam. Ako me nisi zaboravila, voleo bih…“

Brže-bolje, kao da je jedva dočekala, počela je da kucka: „…Gde si, stranče? Naravno da te nisam zaboravila.“

„…Da li ste se uželeli svog r…? Ja jedva čekam da ponovo budem sa vama…“

„Vratio si se? U gradu si?“

„Da, i kupio sam vam nešto, meni veoma važno i značajno…“

„Večeras, u apartmanu. Možeš li doći?“

„Večeras. Jedva čekam.“

Osmeh joj nije silazio sa lica. Zurila je u telefon, iznova čitajući tih par sudbonosnih poruka. Za danas je bilo dosta posla; sve je ostavila za sutra. „Vratio se“, šaputala je radosno.

Tačno u osam uveče, dva tiha udarca o vrata najavila su ga. Potrčala je i otvorila. On joj je osmehom poželeo dobro veče. Zgrabila ga je, uvukla u hodnik, zaključala vrata i skočila mu u zagrljaj.

„Gde je moj rob? Muči svoju…“

„Nikuda od vas nisam otišao.“ Spustio ju je na pod, kleknuo i počeo da joj ljubi stopala.

„Joj, pusti to sada, daj da…“

„Ela, mora ovako. Tako je zamišljeno u mojoj glavi, nemojte biti nestrpljivi.“

Kada je završio sa ritualom, uzeo ju je u naručje i odneo u sobu. Spustio ju je u pripremljenu fotelju i seo pored nje. Ela ga je gladno posmatrala.

„Nedostajao si mi. Mnogo.“

„I vi meni, ali morao sam da otputujem i završim neke glupe obaveze. Da ne zaboravim, ovo je za vas.“ Ispružio je kesu. „Otvorite.“

Žureći, pocepala je ukrasni papir. Crni bič, kao stvoren za njenu šaku, maska za oči i ogrlica.

„Ovo je…?“

„Simboli vaše moći. Moja pokornost.“

„Bič? Ogrlica? Dragi moj, meni je sve zbrkano u glavi, ništa ne razumem, ali sve to želim.“

„Večeras ćete me bičevati. A ogrlica… ja sam vaš…“

„Neverovatan si. Preokrenuo si mi život. Nemoj nikada otići.“

„Neću.“

Divlja noć je počinjala. Miris pohote i opsesivne želje ispunjavao je apartman. Ela mu je vezala ruke za radijator i posmatrala ga tako golog i nemoćnog. On joj je potpuno pripadao. U njegovim očima nije bio strah, već pogled neslućene strasti, kao da joj je očima govorio: „Tražio sam vas po ruševinama sebe.“

„Robe, mogu li sada saznati tvoje ime?“

„Valter Radman. Ali ja sam vaš rob, ja ne postojim kao Valter.“

„Učim. Hvala ti što si me oslobodio. Dugo sam čekala nekoga pred kim ću biti ovo što jesam. I evo nas.“

Ispružila je nogu na njegovo levo rame, a on poče da joj ljubi prste. Palac je uvukao u usta, poigravajući se jezikom sa neopisivim zadovoljstvom.

„Uživaš, Valtere? Robe… Sa toliko strasti se predaješ da ne mogu a da ne pomislim da me obožavaš.“

„Opsesivno vas obožavam“, izgovorio je između sisanja njenog palca. „OBOŽAVAM.“

„Uzbuđen si… želiš li da te dodirnem?“

„Ne sada. Bičujte me. Snažno. Dugo.“

Ela je zakoračila unazad, odmeravajući razdaljinu. Nesigurno je premetala bič sa nekoliko resa u ruci. Želela je to, a u isto vreme ju je neka čudna tuga zaustavljala.

„Nećete me povrediti, ja to volim. Samo nemojte po licu.“

„Želim, ali u mojoj glavi…“

„Molim vas, toliko želim…“

Taj krik želje kao da je odneo poslednji strah. Zamahnula je snažno. Nakon prvog bolnog grča i jauka, njegovo lice preplavi zadovoljstvo. Pogledao ju je kao da moli: „Još.“ Nekoliko minuta sobu je narušavao samo fijuk biča. Najzad, umorna, sela je pored njega, zadihana.

„Jebote, ovo je neverovatno.“

„Uživali ste?“

„Da. Ne mogu da verujem da me obuzima ovoliko zadovoljstvo. Kao da hodam po oblacima.“

„Rekao sam vam, video sam u jednom detalju vašeg lica to nešto čarobno i moćno. Znao sam da ste vi ta nevidljiva kraljica koja usamljena iščekuje.“

Ela mu priđe i poljubi ga. „Uživam. Nemoj da ti je palo na pamet da ikada odeš.“

On se samo osmehnuo.

„Htela bi da me jašeš. Da ti stavim ogrlicu, da ne narušim naš ritual?“

„Da.“

Jahala ga je po apartmanu desetak minuta, dok nije osetila da mu kolena podrhtavaju. „Da se moj rob malo odmori? Ne žurimo nigde.“

Ležali su jedno pored drugog u tišini.

„Uzbuđen si sve vreme. Da li te boli?“

„Ne, uživam. Vaše prisustvo me izluđuje.“

„A ako strast jednom nestane? Prođe, kao i sve drugo?“

„Mislim da neće.“

Uhvatila ga je rukom i krenula usnama ka njemu.

„NE, molim vas…“

„Robe, zaboravio si ko je ko. Ja odlučujem. Tišina.“

POGLAVLJE 4.

Nekoliko dana Valter je proveo kod Ele. Silno su želeli jedno drugo; svaki trenutak proveden zajedno bio je dragocen – prilika da se još više upoznaju i zbliže. Dok je on spremao doručak, Ela se muvala po kuhinji. Dodirivala ga je i dražila, ali mu to nije smetalo da mirno priprema jelo za dvoje i uzvraća joj poljupcima.

„Robe… Kako to divno zvuči. Srećna sam sa tobom i, naprosto, ne dam te nikome. Ne želim da ideš nikuda; svaki trenutak sa tobom je čaroban i uzbudljiv.“

„Srećan sam ako ste vi srećni.“

„Da te pitam nešto… žensko sam, radoznala, želim sve da znam. Zašto mi se stalno obraćaš sa ’vi’? Zar to baš tako mora?“

„Mora. Učim vas da počnete da se ponašate kao…“

„Ali, ti i ja… bliskost… U redu, učiš me. A šta ako zaluta još neko, pa…?“

„Zašto da ne?“, Valter je pogleda sasvim mirnim glasom. „Vi ste moćna dama; sigurno je da će se pojaviti makar još jedan.“

„Tebi to ne bi smetalo? Da tek tako dovedem nekoga, a ti…?“

„Gospodarice, ja ne postojim kao Valter. U odnosu sa vama, ja sam rob, a rob služi da bi gospodarica bila srećna. To je moja uloga. Ukoliko jednog dana poželite da odem, otići ću. Sa sobom ću poneti svu radost što sam bio u vašoj blizini; bio sam prvi koji je služio višem cilju.“

„Kako možeš tako nešto da kažeš?“, prekorila ga je tužnim glasom. „Meni je sve ovo novo, ushićena sam, srećna… Ne želim da ikada odeš.“

Valter sede naspram nje dok je ona, gola, sedela na kuhinjskom stolu. Uze obe njene noge i poče da joj ljubi stopala.

„Nežan si. Sve radiš sa puno ljubavi. Ponekad me rastužiš, pomislim…“

„O čemu mislite?“

„O tvom bolu. Ti si tužan čovek. Hoćeš li mi reći…?“

„Za sada neću. Sve što je bilo više nije važno. Vi ste mi važni.“

„Nisam ti rekla… dok si bio odsutan, u mom životu se pojavila jedna žena. Valjda jedna zbrka nikada ne ide sama. Ti si moja zbrka koju obožavam, a onda…“ Ela mu prepriča sve u vezi sa Inom. „Ne znam šta mi je bilo u glavi, ali se dogodilo.“

„Da li je gospodarica srećna zbog toga?“

„Da, na neki razuzdan, suludi način. Čak sam pomislila da je pozovem da živi kod mene. Potpuno sumanuto… luda sam. Zapravo, uvek sam bila luda, samo me je sada sve sustiglo.“

„Po meni, to je lepo. Prirodno.“

Ela se osmehnula. „Ti si potpuno lud, tebi je sve što kažem u redu. A šta ako…“, zastala je, ali ipak nastavila: „Šta ako poželim da i ona bude deo ove igre?“

„Rekli ste joj za mene?“

„Da, naravno. Pa ti si najveća radost mog života.“

„Drago mi je.“

„Pristao bi da ti ona radi sve što i ja, ako ja to budem želela?“

„Vaše zadovoljstvo je moj jedini cilj.“

„Valtere, ti si…“

Nakon te nedorečene rečenice, više nisu pričali o Ini. Uživali su u zajedničkim zalogajima, osmesima i dodirima. Veliki grad je spavao, a njih dvoje su sanjali svoje snove, konačno srećni. Noć je uveliko utonula u tišinu.

POGLAVLJE 5.

U apartmanu se čuo žamor. Valter je osluškivao nekoliko trenutaka pre nego što je kratko pozvonio dva puta. Znak prepoznavanja. Ela i on su već uveliko učili svoje tajne znake. Ubrzo, vrata su se otvorila. Ispred njega je stajala zanosna crnkinja, krupnih i tužnih očiju, senzualnih, sočnih usana. Osmehnula mu se i ljubazno rukom pokazala da uđe. Hodao je pored nje, a taj put do sobe činio mu se kao večnost; želeo je dobro da osmotri tu bosonogu lepoticu.

„Uđi, mili“, dočekao ga je Elin prijatan glas.

Krenuo je ka njoj, ali mu pažnju privuče pogled osobe koja ga je odmeravala. Pretpostavio je da je to Ina. Izgledala je distancirano i odjednom je zaćutala, menjajući izraz lica čim ga je ugledala. Valter kleknu pred Elom i poljubi njena bosa stopala. Dok je ustajao, ona mu privuče glavu i strasno ga poljubi.

„To je moj Valter, drage dame. Moj rob. Vidim da ste iznenađene, ali mi smo – tačnije on je – postavio pravila, a ja sam ih prihvatila. Ovaj poljubac stopala… moj voljeni rob kaže da u svakom trenutku moram da se osećam moćno. On zdušno čini sve da izađem iz kože ’nadrkane advokatice’. Dušo, sa Amuke si se upoznao, a ovo je Ina. Moja devojka.“

Valter priđe i pokloni se Ini, poljubi joj ruku, a onda to isto učini i Amuke. Ela mu pogledom pokaza da zauzme praznu stolicu sa njene leve strane.

„Drago mi je što smo zajedno“, započe Ela. „Možda je pravi trenutak da se sada, ovako na okupu, upoznamo. Moja želja je da postanemo zajednica. Možda to deluje suludo, ali tako sam odlučila. Poslednjih mesec dana vas troje ste protutnjali kroz moj život i srušili svu izveštačenost i laž u kojoj sam živela. Za ovih mesec dana, iako sam možda poludela, pronašla sam sebe. Želim da pokušamo nas četvoro, da doprinesemo harmoniji. Ukoliko posle nekog vremena bilo ko od vas poželi da ode, prijateljski ćemo se rastati. Ali jedno moram da naglasim: sve što se u ovom prostoru događa, ostaje isključivo između nas. Jasno? Ne činite grešku da brbljate okolo; verujte mi, svakoga ću ućutkati na veoma bolan način. Izvolite, izjasnite se: da li želite da ovo bude naša zajednica? O detaljima i pravilima ćemo kasnije.“

„Apsolutno sam vam na raspolaganju“, odgovori Valter kao iz topa.

Amuke se osmehivala, pomalo zbunjena jer nije najbolje poznavala jezik, ali je ćutala, verovatno iščekujući da Ina potvrdi pokornost Eli. Klimnula je glavom u znak pristanka.

„Da…“, isprekidano je započinjala Ina.

„Ina, objasnila sam ti sve. Valter sve zna i među nama nema tajni. Dakle, pristaješ?“

„Da, samo…“

„Reci.“

„Ja sam lezbejka, Amuke je biseksualna… Ne želim da imam nikakav odnos sa njim.“

„To niko ne traži. Rekla sam da si ti moja devojka. Iako ja nisam lezbejka, volim da se milujem sa tobom, da se igramo. Valter je moj lični rob, a po potrebi, ukoliko ja to budem želela, može biti na usluzi i vama dvema. Zar ne?“, Ela pogleda u njegovom pravcu.

„Gospodarice, ponoviću: ja sam tu da biste vi bili srećni. Ukoliko vi naredite, činiću ono što zahtevate od mene.“

„Znači, ako poželim nešto, tebi se obraćam?“, upita Ina Elu.

„Da. Amuke razume o čemu smo pričali.“

Ina klimnu glavom, a na taj znak se i Amuke nakloni Eli, kao da joj posebno zahvaljuje na svemu.

„E, sada ću nešto da naredim. Vas dve ćete to uraditi, a onda idite u šetnju da bih ostala sama sa njim. Evo šta želim od vas dve lepotice.“

Svo troje su ćutali, iščekujući da Ela prekine tišinu.

„Vas dve se skinite potpuno gole. Ja ću malo jahati roba dok budemo išli ka kupatilu. Hoću da stanete na ivice kade, svaka sa jedne strane. Hoću da ga okupati svojom mokraćom, a ja ću to snimiti kamerom. To mi je želja ovog jutra; hajde da vidim vaše poštovanje prema meni. Nikada nećete znati kakva suluda ideja može da mi padne na pamet. Ali naglašavam: sve što se ovde dogodi, ostaje OVDE!“

POGLAVLJE 6.

Nekoliko dana kasnije, Valterov telefon je zvonio kao lud. Dok se budio, na ekranu je video samo jedno ime: ELA. Nekoliko propuštenih poziva probudilo je u njemu strah; pomislio je da se dogodilo nešto loše i s tim teškim osećanjem mu je započelo jutro.

Odmah ju je pozvao. Posle nekoliko sekundi, njen glas se začuo sa druge strane.

„Lenjivče, samo spavaš“, obratila mu se nežno, i kamen mu istog trenutka pade sa srca.

„Uspavao sam se, a onda sam video da ste me zvali. Uplašio sam se.“

„Oprosti, ljubavi, nisam želela da se tako osećaš. Koliko ti treba da se spremiš?“

„Desetak minuta.“

„Dajem ti pola sata. Spremi se, okupaj, obuci i čekaj me ispred – znaš već gde. Idemo na jedno mesto. Dok se budemo vozili, ispričaću ti o čemu se radi.“

Spremio se za tren oka i mnogo pre zakazanog vremena čekao ju je na dogovorenom mestu.

„Upadaj!“, povikala je iz džipa koji se parkirao, i on hitro uđe. „A poljubac?“

Valter je poljubi u obraz i primeti nešto neobično na njoj, ali nije ništa rekao.

„Sviđa ti se moj jutrašnji izgled?“, desnom rukom je zavrnula haljinu i sevnule su glatke butine. Nije nosila donji veš. „Poludela je tvoja gospodarica…“, poče da se smeje.

„Vi ste prelepi i posebni.“

„Ako želiš, pomiriši me, oseti jutarnji miris… Kažem ti, skroz sam podivljala. Jutros se u meni probudila želja, poput vulkana, da učinim nešto ludo. Što je najluđe, uživam u ovim iznenadnim, hirovitim željama.“

On spusti glavu i duboko udahnu miris njene glatke kože.

„Volim što iz dana u dan sve više postajete ono što ste oduvek želeli da budete.“

„E sad, dok se vozimo, da ti ispričam šta sam smislila. Ini sam objasnila poredak. Znaš, pomalo je ljubomorna, ali mislim da je to prolazno i da će na kraju sve biti onako kako sam zamislila. Ti si moje vlasništvo?“

„Da“, odgovorio je pomalo zbunjeno. „Zar sumnjate u to?“

„Ne, robe. Pogrešno sam započela priču. Još uvek ne mogu sasvim da se oslobodim stega, pa se često ustručavam da do kraja ispričam šta mi je na umu. Znaš da sam advokat, imam puno posla i raznih klijenata. Ma koliko mi taj svet bio odvratan, on mi donosi novac i još uvek ne mogu da izađem iz tog kruga. Juče mi se javila jedna bogata klijentkinja. Ponekad je naporna, ali je veoma galantna pri plaćanju. Mnogo mi znači i ne smem da je izgubim.“

„Ja ne pripadam tom svetu.“

„Veruj mi da sam srećna zbog toga. Ti si moj rob i to je tvoje jedino mesto.“

„Naravno.“

„Cela priča ima razne uglove. Znaš, prljavi svet novca je svet podvala i igara. U ovom poslu moraš imati prednost da bi bio uspešan; moraš imati kontakte i sa onom drugom, nevidljivom stranom.“

„Samo recite šta mogu da učinim.“

„Preširoko sam otišla, takva sam… Ta klijentkinja je starija gospođa, ima preko sedamdeset godina. Negovana je i otmena, ali zahtevna. Pozvala sam je na večeru i želim da joj priredim iznenađenje. To iznenađenje si ti.“

„Ja?“

„Da, ti. Sve sam spremila. Otkako je sve ovo počelo među nama, počela sam da istražujem, čitam i nabavljam opremu. Uskoro ćeš videti moje tajno mesto. U ovoj kući postoji soba koju sam opremila baš za ovakve trenutke.“

„Razumem. Želite da toj dami danas priredim zadovoljstvo?“

„Neće ti biti teško? Oprosti što ti ovako u trku pričam, ali pala mi je na pamet ideja da je iznenadim i zbunim. Ti ćeš nositi masku, a ja ću sve tajno snimati. Zla sam, nažalost.“

„Niste. Vi ste predivni.“

Uz tu poslednju rečenicu, stigli su do cilja. Ispred njih je bila visoka ograda. Ela pritisnu dugme i kapija se otvori. Ulazili su u dobro utvrđeno imanje, dvorište sa visokim drvećem koje je skrivalo kuću.

„Ovo je moja kuća za koju niko ne zna osim tebe. Ni reč Ini i Amuke.“

Kada su izašli iz džipa, našli su se u skrivenom utvrđenju.

„Sviđa ti se?“

„Idealno je skriveno.“

„Robe, volim te. Da li bi…“

„Hvala vam.“

„Volela bih da te malo jašem. Jutros sam zamišljala kako smo goli u prirodi, dok nikoga nema oko nas.“

Ela je čitav sat uživala jašući svog roba. Sunce, izolovanost i tišina koja ih je okruživala činili su trenutak savršenim. Govorila mu je bezobrazne reči, stezala povodac oko njegovog vrata i nekoliko puta doživela vrhunac.

„Ne mogu više, robe“, rekla je zatežući povodac dok je on puzeći pravio ko zna koji krug po dvorištu. „Ja sam umorna, a mogu samo da zamislim kako je tebi. A jahala bih te još, toliko me ovo uzbuđuje.“

Najzad ga je zaustavila i sišla sa njegovih leđa, a on se iscrpljen ispružio po zemlji.

„Piški mi se.“

„Sačekajte“, rekao je okrećući se na leđa, posmatrajući je kako stoji moćna nad njim.

„Želiš li?“

„Uvek. I žedan sam.“

Zadovoljno se osmehnula. Raširila je noge i sela iznad njegovog lica, odmeravajući razdaljinu. Posmatrala ga je kako sa zadovoljstvom guta topli mlaz, dok su se kapi raspršivale po njegovom licu. Osećala je nalet zaljubljenosti u tom činu ponižavanja; volela je sebe dok posmatra svog pokornog obožavaoca koji uživa u svakoj sekundi.

Kada je mlaz utihnuo, spustila se sasvim na njegovo lice, osećajući kako njegov vlažni, dugi jezik uranja u nju. „Nemoj da prestaješ…“, šaputala je gubeći se u osećaju.

POGLAVLJE 7.

Već je bilo kasno popodne kada se na vratima pojavila madam O. Elina poslovna partnerka bila je sređena i zategnuta, kao da je pošla u lov na plen, a ne na opušten poslovni razgovor. Ela je poljubi u obraz i ljubazno je pozva da uđe u polutamnu sobu koja je bila pripremljena za ovaj susret. Na sredini sobe stajao je sto postavljen za njih dve; stolice jedna naspram druge, diskretno blizu, ali sa onom dozom distance koja ne narušava profesionalni integritet.

„Stvarno sam iznenađena… veoma lepa kuća, daleko od ljudi“, započe madam O, razgledajući prostor.

„Moje utočište. Želela sam da u miru ćaskamo, bez teških priča o poslu. Znamo se godinama, sarađujemo, a nikako nismo sebi priuštile zadovoljstvo da se opustimo. Jesi li za džin-votku?“

„Da“, ljubazno odgovori madam, zavaljujući se u stolicu na ljuljanje.

Ela polako priđe šanku, diskretno posmatrajući pokrete svoje gošće i ostavljajući joj vremena da upije ambijent.

„Draga moja, ovako bežim od rutine. Ali poslednja dva meseca sve se preokrenulo; prave bure su mi se dogodile u životu.“

„Nadam se da nije ništa loše.“

„Ne, naprotiv. Stižu me davnašnje želje i snovi. Obično se sve pojavi iznenada, baš kada zaboravimo da želje postoje.“

„Uh, ja vodim dosadan život“, uzdahnu madam O. „Već mi je preko glave posla, volela bih malo više uzbuđenja, ali ih nema. Ne žalim se, tako je kako je.“

„Ti si udovica, zar ne?“

„Da, Ela. Skoro sam zaboravila koliko godina traje ova samoća. Prošao bi, tu i tamo, poneki naizgled zanimljiv lik, ali bi se svaki pokušaj ubrzo završavao neuspehom. Na kraju sam odustala od potrage za radostima.“

Ćutale su, ispijajući pića. Ela je zagonetno posmatrala izraz lica svoje gošće. Vrebala je pravi trenutak da je iznenadi, unapred zamišljajući šok na njenom licu. Odjednom, Ela pljesnu dlanom o dlan.

Kada se na vratima pojavio Valter, noseći samo masku na licu i donji veš, madam O je zanemela. Zgranuto je gledala u njegovom pravcu, a potom u Elu, koja se pravila da ne primećuje njenu reakciju. Prvobitni šok ubrzo je zamenila gusta tišina. Ela rukom pokaza Valteru da priđe. On dopuza do Elinih nogu, poljubi ih, a zatim ostade da kleči, uspravljenog tela.

„Pseto, ovo je madam O. Pokloni joj se.“

Valter puzeći priđe gošći. „Da li madam dozvoljava da joj se pokorno poklonim i poljubim njena stopala?“

Vidno uzbuđena, madam O nesvesno ispruži noge, pokazujući prikrivenu žudnju. „Da… izvoli“, izusti, okrećući se ka Eli.

„Draga, to je moj rob. Želela sam da te iznenadim. Verujem da ti je potrebno da se opustiš i pobegneš od svakodnevice.“

„Moram priznati da je ovo šok, ali…“

„Uživaj.“

„Hvala vam, gospodine“, zamuca madam O, kao da želi da on što pre završi taj iznenađujući čin.

„Prestajem samo kada moja gospodarica to naredi“, odgovori Valter mirno.

„Draga moja, opusti se. Idem da nam natočim još po jedno piće, a moje pseto neka ti ljubi stopala. Ne žuri.“

Sat vremena kasnije, Ela se izvini svojoj gošći. „Ostavila bih vas same, moram malo da se odmorim. A ti ne žuri, uživaj.“

„Iznenađena sam, zaista. Niko mi nikada nije priredio ovakvo ludilo. Ali…“

„Nema ’ali’. Radi sve što ti se prohte. On je moje vlasništvo i, kao što si videla, izvršava svako naređenje. Uživaj sa njim.“

Valter sačeka da Ela izađe. Ona ga u prolazu blago dodirnu po glavi i nestade. Madam O se vrati u fotelju i zapali cigaretu, posmatrajući ga kako sprema sto. Na kraju, on uđe u sobu noseći crnu torbu koju spusti na pod, a zatim zatvori vrata.

„Želi li madam da provetrim sobu?“

„Nema potrebe. Zamoliću te nešto… dođi, sedi pored mene na krevet.“

„Madam, rob nije ravnopravan. Ukoliko želite, kleknuću pored vas.“

„Ali…“

„Ja sam rob. Tu sam isključivo zbog vašeg uživanja.“

„Želim da prvo razgovaramo. Dođi.“

Valter priđe sasvim blizu i spusti se na pod.

„Kako se zoveš?“

„Valter Radman, madam.“

„Voliš li Elu?“

„Ne.“

„Ne?!“, zgranuto ga pogleda.

„Gospodaricu obožavam. Ona je moja opsesija i čast mi je što sam njen rob.“

„Stvarno lepo rečeno… Nisam znala da se ljudi koje poznajem bave ovakvim stvarima. Priznajem, bila sam zbunjena, ali mi je prijalo. Sada ne znam šta bih. Hoćeš li mi pomoći da se oslobodim ili ćemo samo pričati? Možda nisam spremna za ovoliki šok.“

„Mislim da bi vam prijalo da uradimo nešto uzbudljivo.“

„Ne znam ništa o ovome… zapravo, znam vrlo malo. Ne znam u čemu bih uživala. Možeš li mi pomoći? Predloži nešto za početak. Ko zna, možda mi se sve to svidi i poželim ponovo da uživam u ovoj ulozi… ako Ela dozvoli.“

„Ako dozvolite, posmatram vas… ruke su vam nemirne, celo telo vam drhti. Možda biste želeli da vas za početak masiram?“

„Prijalo bi mi. A šta se nalazi u toj torbi?“

„Bič, povodac, maske. Kasnije bih vam preporučio da me jašete. Gospodarica kaže da joj to pruža najveće uzbuđenje, da sve u njoj vri dok je na mojim leđima.“

„Volela bih to… taj prizor ponižavanja mi se sviđa. Istovremeno je i grub i nežan.“

„Želite li to odmah?“

„Zašto da ne? A posle…“

„Posle predlažem da me išibate. To će vas smiriti. A nakon toga sledi tuširanje.“

„Tuširanje?“

„Da. Da me okupate svojom mokraćom. Ukoliko vas to uzbuđuje, možete mi pišiti u usta.“

Madam O ga pogleda začuđeno. „Da li nas Ela posmatra?“

„Ne znam. Ako vas to plaši, ne moramo.“

„U mojim godinama strah je iščezao. Ali to… da piješ moju mokraću… zar nije previše pružiti to nepoznatoj ženi?“

„Za mene nije problem.“

„Čudan si ti, Valtere. Sve mi je ovo čudno, ali sam se opustila nakon onog prvog šoka. Pa, reci mi… hoćemo li? Za početak ću te jahati, a posle ćemo videti.“

POGLAVLJE 8.

Posle posete madam O, Elin odnos prema Valteru je zahladneo. U tragovima se osećala klica ljubomore, jer on je pripadao isključivo njoj. Rekla mu je, hladno i pomalo grubo u kratkom telefonskom razgovoru, da će nekoliko dana biti odsutna i da će se javiti kada se vrati s puta. Potom je prekinula vezu.

On je to prihvatio sa poslušnošću. Brojao je dane i nije se javljao. Pravila njihovog odnosa je on nametnuo, a ona ih je, na njegovo insistiranje, prihvatila. „To su pravila“, ponavljao je u danima njene odsutnosti, ali kada je započeo sedmi dan, nemir ga je potpuno obuzeo. Žudeo je za susretom i najzad skupio hrabrost da je pozove. „Korisnik je trenutno nedostupan“, čuo je mehanički glas koji je produbljivao ambis između njih. Odlučio je da joj pošalje kratku poruku.

„Nedostajete mi.“ Sasvim kratko, bez patetike; smatrao je da te dve reči govore sve.

Noć je prošla bez odgovora. Jutro je dočekao zureći u aparat. Odlučio je da taj teški dan koji je naslućivao provede u lutanju gradom. Sumrak se već spuštao kada ga je trgao zvuk poruke. Konačno – njeno ime na ekranu.

„Rekla sam da ću se javiti, ali ti nemaš strpljenja. Valtere, sam si mi ponavljao svoje zamisli i evo – usvojila sam ih.“

„Oprostite mi. Bio sam usamljen.“

„Neka si. Imaš vremena da razmišljaš. Ali, evo, dobre sam volje. Za deset minuta ću te pozvati na video-poziv da me posmatraš. Znam koliko ti to znači, a ja nisam surova.“

U iščekivanju poziva, on se nasloni u fotelju i zapali cigaretu. Netremice je gledao u ekran računara. Kada se veza uspostavila, ugledao je Elu. Ležala je na krevetu gola, a pored nje su bile Ina i Amuke, takođe nage.

„Večeras se mi devojke zabavljamo“, reče Ela. U istom trenutku pomilovala je obe, a njih dve, kao po komandi, počeše da joj ljube stopala.

„Lepo“, hladno joj odgovori Valter.

„Magično je. Hoću da gledaš sve vreme. A kada ti naredim, izvadićeš ud i drkati. Volim da gledam kako se uzbuđeno mučiš – sve ti je na dohvat ruke, a tako daleko. I ni slučajno da ne svršiš brzo! Polako, svojom šakom… Želim da vidim bol na tvom licu.“

Ina podiže glavu i zaroni je u njeno međunožje. Valter je posmatrao kako jezik polako ulazi u Elu, otvarajući je. Odjednom, Ela uzbuđeno zgrabi Amuke za kosu i povuče je ka sebi. Dva jezika su prodirala duboko. Valter je postajao sve uzbuđeniji, lice mu se krivalo u bolnim grimasama.

„Dosta ti je“, prostenja Ela od zadovoljstva, sklanjajući ruku sa Inine glave. Živa slika na ekranu odjednom nestade.

Noć je bila teška. Valter se osećao odbačeno i bedno. Odlučio je da otvori flašu stare votke koja je godinama stajala na polici. Naiskap je popio tri pune čaše, a zatim iz fioke radnog stola izvadio zavežljaj. Trava – za posebne, očajničke trenutke usamljenosti.

Gledao je u mrak iza prozora, povlačio dim za dimom i ispijao četvrtu čašu. Mobilni telefon je stajao pored njega, ali odgovora nije bilo. Poniženje kojem je prisustvovao budilo je u njemu još veću žudnju. U pijanom buncanju poželeo je da pozove taksi i ode pred njen stan, ali je odustao. Bio je suviše slab; soba je počela da se vrti.

Hladnoća ga je probudila. Ležao je na podu, ne sećajući se trenutka kada mu se film prekinuo. Nije se pomerao, skupljao je snagu da se odvuče do kupatila i ispere sav taj jed iz sebe. Ali… osetio je nečije prisustvo. Okrenuo se i skoro dodirnuo njeno lice.

„Napio si se. Naduvao. Patiš.“

Ispred njega je, poput priviđenja, stajala Ela u crnoj haljini. Posmatrala ga je s prezirom.

„Otkud vi? Kako ste ušli?“

„Vrata su bila otključana. Evo me, posmatram svog patetičnog, pijanog roba.“

„Izvinite… Jeste li za kafu? Moram popiti kafu, glava mi puca.“

„Ja ću je skuvati. Idi i istuširaj se. Ovo je poslednji put da me ovako dočekuješ.“

Desetak minuta kasnije izašao je osvežen, mada mu je u glavi i dalje vladao haos. Elin iznenadni dolazak i njene reči bili su previše. Ona je sedela u fotelji, potpuno gola, samo u čizmama. Posmatrala ga je dugo, odmeravajući njegov izraz lica.

„Pseto.“

Ćutao je.

„Klekni. Klečaćeš dok ne kažem drugačije.“

Uradio je kako mu je rečeno, zakovavši pogled za pod. Ela ustade i odšeta do prozora. Posmatrala je noć u tišini.

„Ko si ti? Reci mi, ko si ti zapravo?“

„Valter.“

„Ne seri. Znam ti ime, ali ne znam ko si. Pojavio si se, otključao moje skriveno ludilo i pretvorio me u luđakinju. Podivljala sam poslednjih meseci, postala sam čudovište koje uživa u ovome. Ne kažem, verovatno sam to oduvek bila, ali ti si to probudio. Ti si poželeo da ovakva budem i postala sam.“

„Da li žalite zbog toga?“

„Ne znam. Volim sve ovo, uzbuđuje me, ali me i plaši.“

„Ja…“

„Ćuti, molim te, samo ćuti! Idiote, zar ne vidiš da bez razuma činim gluposti? Namerno sam želela da te ponizim. Pozvala sam njih dve i uključila kameru samo da bi ti gledao. Uživala sam zamišljajući kako se mučiš. To me uzbuđuje i užasava u isto vreme. Prešla sam nevidljivu granicu.“

Ela mu priđe sporim koracima. „Pogledaj me, Valtere. Pogledaj me dobro u lice. Šta vidiš, reci mi?“

„Lepotu u kojoj uživam.“

„Vidiš li tužnu i uplašenu ženu koja se skriva i pretvara? Vidiš li strah u mojim očima? Strah da će u jednom trenutku sve nestati i da ću, ako izgubim tebe…“

Ćutao je, skrivajući misli. Ela mu pomilova lice.

„Valtere, ako me ostaviš – ubiću te. Uživam u tebi i ne želim da te izgubim.“

On prisloni lice uz njenu butinu, osećajući meku kožu.

„Poliži me. Klečeći. Uzbuđuje me ovaj trenutak.“

Pošto su prespavali noć u njegovom stanu, Ela se rano probudila. Posmatrala ga je kako čvrsto spava. Ispružila je nogu i nožnim prstima dodirnula njegove usne. Razmišljala je o njegovom tužnom izrazu lica; bilo joj je žao zbog scene koju mu je priredila. Znala je da se ispod te maske pokornosti krije dubok bol. Opet se u njoj probudila radoznalost. Došla je na ideju da ga ispituje u polusnu, ne bi li izgovorio neko ime ili reč koja bi otkrila njegovu tajnu.

Ipak, odustala je. Gladna njega, zavukla je ruku pod ćebe. Bio je opušten, ali ga je ona uporno budila milovanjem. Valter se rasanio, zbunjen i skoro uplašen.

„Nemojte, molim vas…“

„Tišina!“, odsečno ga prekinu. Osetivši da je spreman, zgrabi ga zubima, a potom razgrnu jorgan kako bi on posmatrao čin.

„Ali zašto… pa…“

„Tišina. Ne prekidaj me, baš sada ovo najviše želim. Prekineš li me, odgrišću ga! I hoću da mi svršiš u usta.“

Nakon nekoliko minuta, Ela se zadovoljno podiže i sede na njegove grudi. Zapalila je cigaretu; ukus sperme se lepio za filter.

„Ukusno. Baš pred doručak koji će moje slatko pseto da spremi.“

Ništa joj nije odgovorio. Samo je naglo podiže, zgrabi obema rukama i zari joj jezik u usta. Ljubili su se strasno, prenoseći jedno drugom taj opori ukus.

„Uzbudljivo je, moj robe. Srećna sam, napokon živim slobodno. Ko zna koliko će ovo trajati… možda dok mi ne otkriješ svoju tajnu. Čekam je. Znam da imaš nešto da mi kažeš.“

POGLAVLJE 9.

Nekoliko dana kasnije, vidno uznemiren, Valter je poslao Eli poruku. Reči koje je ispisao zvučale su kao bolna molba – molio ju je da dođe što pre kod nje.

„Naravno, ljubavi, tvoja Obožavana uvek ima vremena za tebe. Dođi“, stigao je odgovor.

Uzeo je taksi i za manje od dvadeset minuta našao se ispred njenog skrovišta, kuće izvan grada. Nervozno je pozvonio nekoliko puta na interfon, dok se najzad kapija nije otvorila. Koračao je brzo, želeći što pre da je ugleda. Vrata kuće bila su otvorena, te on užurbano produži u dnevni boravak.

Ugledao ju je kako sedi na ivici kreveta. Nešto je radila rukama, a kada joj se primakao, video je da je i Amuke tu.

„Možda nije pravi trenutak… Doći ću kasnije, popodne?“, promrmljao je.

„Uvek je pravi trenutak, opusti se i sedi. Ovo je naša Amuke, spavala je noćas kod mene.“

Amuke mu se osmehnula bez reči; njegovo prisustvo je nije plašilo.

„Amuke je lepotica. Cele noći smo uživale u ljubavi, ali još uvek sam gladna njenog tela. Poigraćemo se još malo, a ti uživaj i gledaj nas.“

Valter je ćutao, ali je odjednom zbunjeno pogledao u njihovom pravcu. Ela je preko Amukinih usta vezivala plastični dildo.

„Pogledaj, ljubavi, sada će me Amuke jebati. Zar nije divno kako joj taj ud stoji preko usana?“

Prizor mu je bio zbunjujući, ali je ćutao – njoj se nikada nije suprotstavljao. U početku je sklanjao pogled, ali duboki Elini uzdasi i hitri, ravnomerni pokreti Amuke, koja je glavom gurala plastiku napred-nazad, pretvoriše sobu u poprište divlje, užarene strasti.

Postajalo je neizdrživo. Posmatrajući tu scenu, Valter oseti kako mu krv udara u prepone. Kurac ga je boleo od siline uzbuđenja, što Ela u magnovenju primeti.

„Dođi!“, prostenjala je isprekidano. „Svrši po obema!“

Valter se približi i poče rukom da se trlja, sve brže i brže, dok mu se svest nije zamutila. Prvi mlaz štrcnu po Elinom stomaku baš u trenutku dok je i ona svršavala. Pošao je rukom da se obriše, ali ga Amuke uhvati za zglob, čvrsto ga držeći nekoliko trenutaka. Zatim strgnu dildo sa lica i punim usnama usisa njegov ud. Žvakala ga je sa strašću dok on nije izbacio i poslednju kap iz sebe. Na kraju, Amuke izvadi kurac iz usta i sa slašću jezikom obliza glavić.

„Ukusno, mmmm“, promrmljala je.

Ela se nasmejala njenom izrazu lica. Najzad mu se obe pridružiše u krevetu, smeštajući Valtera između sebe. Ćutali su i disali zadovoljno.

Amuke je ubrzo otišla. Rekla sam joj da prenese Ini poruku da dođe te večeri kod mene, a onda sam joj šapnula na uho: „Divna si, ali ovo danas je bio kraj. Tako sam odlučila. Ne mogu više biti svačija.“

Bez reči je izašla, ostavljajući Valtera i mene same. Sela sam na krevet pored njega, zagrlila ga i poljubila. Osmehnuo mi se tužno; taj pogled mi je govorio da želi da, nakon svega, postojimo samo nas dvoje.

„Kraj je. Odlučila sam da njih dve odu iz naših života zauvek. Ina će biti besna, ali to nije važno. Reci mi zašto si neraspoložen. Da li je došao trenutak da mi kažeš sve?“

„Da. Juče sam dobio poruku.“

„Od nje? Znam da je postojala ona, kao što znam da odsad postojim samo ja. Pogledaj me u oči. JA!“

Kleknuo je i nežno poljubio moja bosa stopala. Gledao je u moje prste, milovao ih i ćutao.

„Postojala je ona. Dark – tako je uvek želela da je oslovljavam. Odlazio sam kod nje jednom mesečno. Uživao sam u njenoj grubosti, hladnom pogledu i ponižavanju kojem me je izlagala u svakom trenutku. Verovatno sam joj bio privlačan, ali je ona ta osećanja skrivala. To je trajalo godinu dana, dok njen unutrašnji haos i problemi nisu postali nepodnošljivi. Jednom sam jednostavno odlučio da prestanem da joj se javljam, a i ona je, čini se, želela da odbaci još jedan suvišan teret iz svog života.“

„Kučka. Prava kučka“, hladno progovori Ela, milujući mu lice.

„Juče, posle dve godine, stigla mi je poruka. Hladan zahtev da dođem jer ona tako želi. Odgovorio sam da neću. Usledio je besan izliv – zapretila je da će mi zagorčati život i da će me pronaći.“

„Ima li nešto čime može da te…?“

„Nema, ali znam da je luda i spremna na sve. Morao sam da vam kažem jer ne želim da nam iko uništi ovo što imamo.“

„Dušo moja, pusti budalu. Besnu budalu. Vidiš, oboje smo doneli odluke u istom trenutku. Ti si zatvorio vrata prošlosti, a ja sam odlučila da izbrišem njih dve. Previše mi je svega osim tebe. Pogledaj me; pogledaj lice žene kojoj se diviš. Ja sam samo jedna tužna, uplašena žena koja žudi za ljubavlju. Ti si mi doneo radost, oslobodio si mi i telo i um. Ne dam te nikome. Sve je u redu, dragi moj pokorni robe… niko nas neće uništiti. Od danas koračamo dalje sami.“

Valter ustade sa poda, zagrli je i uze u naručje. Prišao je prozoru. Gledali su se u oči, osmehujući se u tišini.

„Robe, sada me spusti. Moram da se spremim, imam klijenta u podne, a ti ostani ovde i odmori se. Uživaćemo večeras.“

Pošto ju je okupao, Valter peškirom posuši njenu kožu i iznese je iz kupatila. Nije joj dozvoljavao da se sama zamara oblačenjem. Sve je radio on, s neviđenom strašću – navukao joj je gaćice, čarape, haljinu. Na kraju joj je obuo cipele i nekoliko puta jezikom polizao kožu na njima. Sijale su se dok je on s ponosom posmatrao svoje delo.

„Opsednut si mnome. To izbija iz svake tvoje pore. Srećna sam, a istovremeno se plašim… plašim se da te ne izgubim. Kako bih uopšte živela da ti nestaneš?“

„Nikada neću otići.“

Ela mu je vrhovima prstiju pomilovala lice.

„Dušo moja, nisam ni znala da sam oduvek želela ovakvu ljubav. Danas je to dodir koji ćuti i pogled koji govori više od reči. Ovo nije idealna ljubav, ovo je naša ljubav. Jedna noć je bila presudna da se sve preokrene. Još uvek se sećam kako si te noći odmeravao linije mog tela… onaj dodir po vratu. Da si tada odustao, ne znam da li bih više imala snage za nadu. Svašta se dogodilo, pustila sam vetrove da naprave pustoš, a sada, kada se sve smirilo – izabrala sam tebe.“

POGLAVLJE 10.

Elu nije iznenadilo to što Ina više nije ni pokušala da je pozove ili joj napiše poruku. Smireno je razmišljala o svemu što se dogodilo sa njom i crnkinjom, govoreći sebi da je sve to bio samo hir, zabranjeno voće i ispitivanje granica do kojih ljudski um u haosu može dosegnuti. Njene strasti i divlje želje prošle su poput trenutnog zadovoljstva; nakon onog jutra kada je Valtera dočekala u krevetu sa njih dve, shvatila je da je sve to bila zapravo osveta njemu. Igra nadmoći i ponižavanja.

Sada se pomalo i stidela svojih postupaka. Možda su se u tim trenucima u njoj budili tragovi neke prljave prošlosti, terajući je da ih ponižava. Na kraju, čovek treba biti iskren prema sebi – ne davati lažne nade i ne raspirivati tuđe ljubomore.

Osetila je onaj svoj izvitopereni pogled kako joj luta po sećanju; prizor u kom ponižava Amuke, terajući je da u ustima drži silikonski ud dok je zadovoljava, bio je mučan. Bila je besna na sebe što je jednu nedužnu devojku uvukla u lude igre gde se granice strasti i sadizma preklapaju.

Odjednom odluči da sve to zaboravi. Ustade od stola i prošeta do aparata za kafu. Dok se plastična šolja ispunjavala, zvuk telefona je trgnu. Ležerno priđe stolu i pogleda u ekran. Valter.

„Obožavana, recite mi kada večeras da dođem?“

„Robe, mogli bismo danas na ručak. Sačekaj me u četiri ispred kancelarije, pa ćemo smisliti nešto. Ne možemo po ceo dan biti u krevetu.“

Dovoljan je bio samo moj pogled – on je znao sve. Stajao je i šetao se ispred kancelarije, a ja sam ga posmatrala s prozora, skrivena iza zavese. Odmeravala sam njegove korake u tišini, pazeći da ne pomerim tkaninu kako on slučajno ne bi ugledao moje lice.

Sredila sam se i izašla. On, s manirima pravog džentlmena, nakloni se i usnama mi dodirnu ruku.

„Kada bih ti sada naredila da klekneš i poljubiš mi čizme, da li bi to uradio?“

Valter ništa ne izgovori. Njegov pokret je bio jasan znak da je spreman, ali ja ga zgrabih za ruku i nastavih: „U redu je. Vidim da to nije problem, ali nećemo se baviti egzibicionizmom. Neću da mi ljudi zavide.“

Osmehnuo se, uzeo me za ruku i krenusmo ka parkiranom džipu. Strpljivo je sačekao da zauzmem mesto, zatvorio vrata i seo na vozačevo mesto.

„Dušo moja, nekada mi se čini kao da sve radiš poput robota. Ti si živ čovek, moj partner. Oslobodi se stega. Da li je ona zaista uspela u nameri da te pretvori u…?“

Ćutao je.

„Idemo na jezero na ručak. Da uživamo, budemo sami, da se ljubimo i milujemo. Može?“

„Da. Radujem se što ćemo biti u prirodi.“

Nakon prijatnog ručka, odšetali smo stazom do šumarka kraj jezera i seli na klupu. Valter mi nije dozvolio da sedim na drvetu, već me je udobno smestio u svoje krilo i zagrlio. Ušuškala sam se na njegovim grudima, uživajući u svakom trenutku.

„Reci mi, jesi li ikada voleo?“

„Jednom, davno je bilo… Skoro da sam i zaboravio.“

„Jesi li i sa njom bio ovo što si sa mnom?“

„Ne. Ona me je zapravo i gurnula u ovaj svet. Ali…“

„Ne želiš o tome da pričaš?“

„Ne baš. Više volim da slušam vas.“

„Ja sam davno, davno volela jednog čoveka. Ili sam možda volela svoju zamisao o njemu. Žalim što se sve tada nije brže okončalo; moje lutanje bi bilo manje bolno. Ali ko zna – da nije sve toliko trajalo, možda tebe nikada ne bih upoznala.“

„Da li ste vi ikada ranije bili u ovome?“

„Ne znam… možda sam jednom pokušala. Sećam se, čitala sam neke zabranjene časopise, sve mi je to bilo novo, kao da sam pala s Marsa. Dok sam studirala, bila je jedna žurka. Jedan tip je bio mrtav pijan, kao i ja te noći, i ne znam kako, ali u jednom trenutku smo pobegli iz sobe. Popeli smo se na krov zgrade i posmatrali grad. Sećam se, bila sam oslonjena na zid, on mi je ljubio butine… Bila sam istovremeno i uzbuđena, mada mi on nije bio po volji. Nešto u njegovom licu, ma koliko bilo lepo, delovalo mi je lažljivo. Osetila sam da bi on što pre da završi sa mnom, pa sam odlučila da odložim taj trenutak. Odjednom mi je kroz glavu, onako pijanoj, prostrujala zlobna misao – da učinim nešto nečuveno.“

„Zaustavila sam ga i rekla: “Ako me toliko želiš, moraš nešto da ispuniš.’“

„Pogledao me je podsmešljivo, kao da on može sve, samo da ’opali’ još jednu ribu. Rekla sam mu: “Hoću da te popišam. Sada. Tek posle toga možeš me jebati.” Ta rečenica ga je istog trenutka otreznila. Pobegao je.“

„Te večeri, kada sam se vratila u sobu, više ga nije bilo. Nikada ga više nisam videla. Eto, to je bio moj prvi propali pokušaj ’plesa ludila’.

„Nažalost, ljudi često samo pričaju, a nisu spremni na čin. Iz kukavičluka. I ja sam, kada sam prvi put odlazio kod nje, razmišljao da odustanem. Komunicirali smo samo porukama. Sećam se tog kišnog prolećnog dana… Ujutru mi je poslala poruku: ’Dolaziš li?’. Potvrdio sam. Pola sata pre zakazanog termina seo sam na jednu klupu, skriven od ljudi, i javio joj da sam stigao. Odgovorila je da čekam. Čekao sam i osećao kako me posmatra s prozora, igrajući se mnome. Kasnila je, a onda je stigla hladna poruka s uputstvom. Dok sam koračao ka stanu kroz onaj polumračni hodnik, hteo sam da se okrenem i odem. Ali nisam.“

„Ne kaješ se?“

„Ne. Sve mi je to bilo potrebno. Sve što se dogodilo bilo je ogromno iskustvo. A sada smo tu, vi i ja.“

Noć me je oblačila u tvoje dodire. Spavaš, umoran i zadovoljan, dok senke koje liče na nas plešu po zidovima. Zatvaram oči i osluškujem tvoje disanje. Na meni je samo moja koža – ona koju obožavaš i neprekidno ljubiš. Mirišem tvoj vrat, dotičem ga jezikom. Neću da te budim. Tu si, kao moj oklop, moj čuvar. Zamišljam naše noći, prizivam šapate koje si mi poverio. Te noći zaspali smo srećni i bezbrižni.

Jutro me nije probudilo svetlošću, već ukusom greha na usnama i rečima koje si sanjivo ponavljao. Bila sam naga, bez stida i potrebe da skrivam nevidljive linije bola. Bila sam voljena, a ti si govorio: „Obožavana“. Volim te tvoje reči – da sam veličanstvena, tvoja opsesija. Govoriš to sa takvom sigurnošću, pokornošću i divljenjem.

POGLAVLJE 11.

Dan je tekao kao tiha reka; kao kap koja klizi niz čašu i ostavlja bledi trag. Moja kancelarija je bila prazna, što je godilo jutarnjoj strasti i sunčevim zracima koji su me umivali, čineći me lepom.

Razmišljala sam o tebi, Valtere. Stalno o tebi razmišljam. Želela sam da jutro i dan što pre iscure, da se zavučem pod prekrivač, da te u mraku osećam, ljubim i želim. Osećam usamljenost ovog jutra – onu preko potrebnu, lekovitu usamljenost.

Dan se iskrao. Dojurila sam u stan, iščekujući njegov dolazak. Valter i opsesija – dve misli koje me ne napuštaju. Poželela sam sitne, male ludosti. Razbacala sam stvari po hodniku i svukla sve sa sebe. Potpuno naga, posmatrala sam svoj lik u ogledalu. Čula sam tvoj glas kako mi govoriš da sam prelepa, da sam tvoja…

Levom rukom milujem svoje grudi; posmatram ih i vidim da su lepe. Iako sam u srednjim godinama, očuvala sam se kroz ovo crvljivo vreme. Uzbuđuju me sopstveni dodiri i zamišljam da si tu, da me ljubiš sočno i sa strašću, pazeći da nijedna kap tvog obožavanja ne propadne.

„Valtere…“, započela je Ela, gledajući u ruke koje su stezale šolju kafe. „Tvoj bol mi pričinjava zadovoljstvo. Osećam neku posebnu, rušilačku snagu. Ovo se moralo dogoditi. Pogledaj sada ovo.“

Uključila je televizor i počeo je dugi snimak. Ina, Amuke… sati i dani materijala sa skrivene kamere koja je pratila svaki pokret, svaki korak i svaku izgovorenu reč.

„Pregledala sam ovo nekoliko puta. Ti si uvek bio odan. Ali, u nama se ponekad probudi zlo. Ti si za to i kriv i zaslužan, a ja sam oprezna i sumnjičava. Moj posao, koji mi je omogućio da uživam u ovoj raskoši, naučio me je da nikome ne verujem. Svakakav svet sam upoznala. Razumeš li o čemu govorim? O prljavom svetu lažljivih ljudi. Ne boj se, nikada ove snimke neću iskoristiti protiv tebe. Neću te povrediti jer bih time povredila i sebe. Ovo mi je samo zaštita – da me ne ostaviš.“

Valter je krenuo nešto da kaže, ali je odustao.

„Anja.“

Pogledao ju je iznenađeno.

„Anja… to je ona, Dark. Saznala sam sve što mi je potrebno o njoj. Radi kao psihijatar, ali su je poslednjih godina sklonili od pacijenata. Imala je neku traumu i… Hoću da te zaštitim, dragi moj robe. Pisala ti je, molila te da dođeš. Opasno je, mili moj, vraćati se bolesnim ženama; napravila bi ti pakao od života. A ti? Jesi li u meni video nju? Ili njenu suprotnost?“

Valter kleknu i smesti glavu u njeno naručje, poput deteta koje traži zaštitu.

„Dušo moja, ona te je lečila, znam i to. Pokušao si samoubistvo pre osam godina. Ona te je izvlačila, pretvarala se da pomaže, a zapravo te je uvlačila u svoje probleme i bolesne igre. Na kraju si postao samo deo njene predstave. Volim te i brinem o tebi, ali sam i posesivna – ne krijem da želim da pripadaš isključivo meni. Još one prve noći sam odlučila da nikada nećeš nestati iz mog života.“

„Da… pokušao sam da se ubijem“, prizna on tiho.

„Neću te pitati za razlog, to više nije važno. Htela sam današnjim besom i strašću da se iživljavam nad tobom, a zapravo sam htela da ti kažem da te volim. Želela sam da ti pokažem da se u ovom prljavom, podmitljivom svetu sve može saznati. Ali ti mi, dušo moja, još uvek nisi rekao ko si zapravo. Čekam tu tvoju pravu priču. Ali nećemo više o tome… Hajde, odnesi me u krevet. Vodi ljubav sa mnom. Zaboravi da sam u tvojoj glavi moć; spavaj sa mnom kao sa ženom koju voliš, za koju živiš. Ne budi ni rob, ni Valter… budi onaj ko jesi.“

POGLAVLJE 12.

Valter je došao oko pet popodne. Već na vratima Ela mu skoči u zagrljaj; on je zgrabi i podiže. Ljubili su se divlje, dok se između poljubaca probijala bujica reči i njenih nagomilanih želja.

„Dušo moja, nisam mogla da dočekam da dođeš.“

„OBOŽAVANA MOJA.“

„Pre nego što budemo jeli, imam jednu želju…“

„Reci.“

„Danas sam neverovatno perverzna, toliko želim neke ludosti da…“, zastala je, skoro se stideći da dovrši rečenicu.

„Između nas ne postoji stid.“

„Znam, ali taman sve smislim, spremim se da izgovorim, i reči mi zapnu.“

„Želiš…?“

„Želim sada, ovde u hodniku, da ti se pomokrim u usta. Ta pomisao me dovodi do ludila. Briga me ako i pod bude mokar; želim to da uradim i da gledam kako uživaš.“

Valter joj razmače noge, jednu prebaci preko svog ramena i, pre nego što je i prineo usne, snažan mlaz tople tečnosti krenu iz nje. Vrištala je od zadovoljstva, čupajući mu kosu, dok najzad nije osetila da se potpuno ispraznila. Spustila je nogu i pogledala ga divlje, stisnutih usana. Posmatrala je kako se on oblizuje i stidljivo je gleda. Ćutali su.

„Ovo počinje previše da me uzbuđuje. Ne mogu ti opisati taj osećaj – mešavinu zadovoljstva i nadmoći dok ti gledam lice nakon toga. Zamišljam, mada je nemoguće, da sam na tvom mestu i da mogu videti sebe ovako divlju i izbezumljenu. Kao zver koja…“

Bila je subota, oko podneva. Sasvim običan dan. Ela se šetala po apartmanu u cipelama sa visokim potpeticama. U ruci je držala crni bič dugih, tankih resa; svaki njen pokret odavao je nervozu. Grubo ga je pozvala da izađe iz kupatila. On se pojavi mokar, sa peškirom u ruci, zbunjeno gledajući ka prozoru.

„Pseto! Klekni tu gde stojiš. Gledaj u pod i ne usuđuj se da podigneš pogled. Danas ne zaslužuješ da mi vidiš lice.“

Čuo je zvuk njenih potpetica koje su poput igala udarale o pod, bivajući sve bliže. Odjednom, oseti oštar bol. Nekoliko puta ga je ošinula bičem; ostao je da leži na stomaku, lica zgrčenog od bola. Nagazila ga je levom cipelom i on jauknu. Na taj krik, ona još snažnije pritisnu, a onda naglo podiže nogu. Trag krvi se presijavao na njenoj potpetici.

„Poliži to, pseto. Želim da se sija. Brže!“

Ostatak dana proveo je zaključan u sobi, uplašen, pitajući se šta je to učinio da izazove toliki izliv besa i mržnje. Iza vrata je vladala tišina, kao da nje nema. Možda je i zaspao, jer ga je u mraku sobe probudio tek zvuk ključa. Ugledao je njene bose noge kako mu prilaze.

„Na kolena. Puzi do mene. Moli me, ljubeći mi stopala.“

Dopuzao je poput psa, kao da je jedva čekao taj glas koji ga izluđuje.

„Tako… tako, prija mi. Liži mi stopala, želim da ti osetim jezik na svakom prstu.“

Negde oko ponoći, Ela se probudila. Trznula je Valtera koji se, kao po komandi, istog časa rasanio iščekujući zapovest.

„Ne volim što mi daješ toliku moć. Ne volim što uživaš u bolu… Ne vredi, iz časa u čas razmišljam – uživam u svemu, a onda osetim krivicu“, poljubila ga je strasno, zagledana u njegovo zbunjeno lice. „Vidiš, probudim se usred noći i hirovito reagujem. Želje mi se nižu kao na traci i pitam se ko sam ja zapravo između svih tih trenutaka. Kada sam ja zaista – ja? Dođi ovamo.“

Približio se njenom telu, osećajući vrelinu koja je isparavala iz nje, omamljujući ga.

„Da li me voliš?“

Ćutao je.

„Hajde, pokaži mi da vidiš ženu. Mani se te dresirane poslušnosti. Voli me.“

„Volim vas.“

Ela se ispruži na leđima. „Jebi me. Želim to, jebi me!“

Zgrabila je njegov ud i usmerila ga ka sebi. Osetila je kako prodire u nju.

„Dugo me jebi. Polako. Želim to osetiti.“

Obema nogama ga je stegla, zarijajući mu nokte u leđa. Želela je da posmatra bolni izraz zadovoljstva na njegovom licu dok je nad njom. Želela je da oseća svaki njegov pokret, da mu noktima kida kožu dok mu šapuće da je i njihova ljubav bolna.

Najzad su oboje kriknuli u trenutku vrhunca. On se, iznuren, prevrnuo pored nje. Ela mu zgrabi lice i privuče ga sebi.

„Nije gotovo. Uživala sam gledajući tvoj bol. Sada ćeš ustati i…“

„Šta?“

„Hoću da ja klečim pred tobom. Veži me i tretiraj me kao drolju. Hoću da osetim to. Naređujem ti!“

Vezanih ruku, Ela je klečala. Uloge su bile zamenjene. Grubo ju je zgrabio za kosu i povukao joj glavu unazad. Širom otvorenih očiju posmatrala je njegov penis kako joj ulazi u usta. Videla je bes u njegovom pogledu i – uživala je.

Valter je odgurnu i, teturajući se, sede u fotelju.

„Sada znam… zavisni smo jedno od drugog. Čudno, uživala sam u sopstvenom poniženju.“

POGLAVLJE 13.

Valter se ujutru iskrao iz apartmana. Na stočiću je ostavio cedulju na kojoj je pisalo: „Ela, vi znate moja osećanja…“ Spremajući se za kancelariju, Ela ugleda njegovu poruku, ispisanu nervoznim rukopisom. Verovatno je samu sebe zaustavio u plimi teških osećanja od prethodne noći i, sasvim izvesno, nije znao šta više da kaže.

Osmehnula se. Prstom je skoro pomilovala papirić, a zatim ga presavila i spustila nazad na sto. Mrzelo ju je da odmah ode u kupatilo; umesto toga, zgrabila je cigaretu i počela da puši sa uživanjem. Pogledom je preletala preko grada koji se budio; bio je još uvek sanjiv, a buka automobila sa širokog bulevara još se nije čula. Činilo se da je to sasvim obično jutro koje će se pretvoriti u još jedan smoran i monoton dan.

Gaseći cigaretu, primeti da joj telefon svetli. Nije bilo ni sedam sati, a neko joj je već narušavao mir jutra. Prvo pomisli da joj on piše, ali se iznenadi kada otvori poruku i ugleda potpis: INA.

„Draga Ela, nedostaješ mi. Grubo si me oterala iz svog života, a pristala sam na sve. Mrzela sam te, bila besna i želela da ti se osvetim, ali nemam snage za to. Volim te i želim te, stalno mislim na tebe. Amuke je otišla, vratila se kući i sada sam ostala sasvim sama. Umirem od bola i na kolenima te molim da mi se javiš. Žudim da te zagrlim…“

Eli nije bilo prijatno dok je to čitala. Kada bi bolje razmislila, ispala je gruba i odvratna, ali čitava ta gužva oko nje postala je prevelik teret. Pogled joj se zadrža na delu poruke u kom Ina pominje da Amuke više nije tu. Pomisli da možda nije pravedno sve tako prekinuti, ali se istovremeno zapita: ako je sada pusti nazad u život, kuda će to odvesti? Do osvete? Ipak, kratko odgovori na poruku: „Večeras u 21 na starom mestu, možemo popiti džin.“

Oko dva sata posle ponoći, Ela je izlazila iz automobila. Disala je zadovoljno. Srela se sa Inom, ćaskale su i Ela je popustila – dozvolila joj je da se vrati, ali pod njenim uslovima. Zadovoljno je koračala ka ulazu, kada odjednom, poput duha, ispred apartmana izroni Valter.

Prišla mu je, zagrlila ga i poljubila. Ćutali su dok on najzad ne skupi snagu da progovori, zvučeći kao da izgovara pokorno izvinjenje.

„Oprosti. Bila je ovo teška i zbunjujuća noć.“

„Ostao si?“, upita ona tiho.

„Jesam.“

„Dušo moja, znaš li šta me zapravo čini slabom? To nije tvoj dodir, tvoja poslušnost, pa čak ni strast. Čini me slabom kada me želiš kao muškarac koga volim i kome se divim, mada mu to ne priznajem. Tome ne mogu da odolim.“

On umorno nasloni glavu na njeno rame.

„Hajde, nećemo čitavu noć stajati ovde kao dve kamene aveti. Idemo gore.“

Valter je podiže i ponese u naručju. Sa zadovoljstvom je posmatrao osmeh kojim ga je obasipala. Nogom gurnu vrata i spusti je u fotelju.

„Valtere, bila sam večeras sa Inom. Crnkinja je otišla kući. Jutros mi je bilo teško kada sam dobila njenu poruku; osećala sam krivicu jer sam bila previše gruba prema njoj.“

„Ina će živeti ovde?“, upita on, trudeći se da mu glas ostane neutralan.

„Ne. Živećemo ti i ja. Ona će dolaziti samo povremeno.“

„Lepo ste postupili“, reče on tiho.

„Hoćeš li da me okupaš?“

„Hoću.“

„Dođi… izuj mi cipele, svuci me i odnesi me pod tuš. Večeras nećemo voditi ljubav, umorna sam. Ali želim da ležiš pored mene i da me miluješ. Bio je ovo loš i tužan dan, ali ti si moja radost.“

POGLAVLJE 14.

Soba je mirisala na jutro, strast, bol i radost. Ela je posmatrala sebe u ogledalu, pohotnu i zavodljivu. Uživala je u sopstvenoj lepoti i misli da je Valterova opsesija. Odmeravala je sebe i svoje želje, iščekujući da se on probudi. Navukla je crne lakovane čizme sa oštrim potpeticama; volela je taj prizor u ogledalu. Osmehnula se iskrenim, dubokim osmehom zadovoljstva. Čizme i čipkaste gaćice – znala je da ga to izluđuje, i puna želje čekala je da ustane kako bi mu priredila još jedno iznenađenje. Njen učitelj ju je, za samo dva meseca, pretvorio u najzanosniju i najsrećniju ženu koja prosto blista.

Čula je njegove bose korake. Odjednom iskoči iza vrata i stade ispred njega. Odmeravala ga je dok je on, još uvek pospan, pušio i nemo je posmatrao.

„Prelepi ste“, izusti on.

„Pseto, ugasi cigaretu i dopuzi.“

On posluša. Čim je dodirnuo njene čizme, ona zakorači unazad. Osmehnula mu se zagonetno. „Ne tako brzo… puzi za mnom.“

Najzad se zaustavila i pogledala ga. „Sačekaj, hoću da prošetam svoje pseto.“ Sa stola je uzela povodac, brzo mu ga svezala oko vrata, a onda su nastavili da kruže sobom.

„Moje pseto.“

Valter joj poljubi levu čizmu, a kada krenu ka desnoj, ona izmače nogu.

„Čekaj“, reče ona, držeći lanac dok se zavaljivala u fotelju. „Lepo je posmatrati te ovako, sa distance. Baš si pseto – ponizno, bedno, ali moje. Hajde sada, tim jezikom me poliži. Počinjem da vlažim, to ti je jutarnji desert. Poliži me polako i dugo… imam nagon da se pomokrim, ali hoću po tebi. Neka se i pod natopi, nema veze. Hajde, pseto, liži.“

Pre nego što je zaronio jezikom, Ela ga ošamari, pa ga zgrabi za lice. „Pseto!“, prosikta sa mešavinom strasti i gađenja, gledajući ga pravo u oči.

Sa Elom nikada ništa nije bilo predvidivo. Nakon dugog lizanja, ona se pomokri po njemu, vrišteći od uzbuđenja dok je doživljavala vrhunac. Kada se smirila, mirno mu reče: „Hoću da me jebeš. Leći ću potrbuške na sto, a ti me uzmi otpozadi. Gladna sam te… Ako ti se ne digne, teško tebi.“

Te reči unesoše pometnju u Valtera, ali kada ju je opkoračio i ugledao njene obline, telo mu je, kao po komandi, odgovorilo. Grubo je počeo da ulazi u nju.

„Pseto! Grubo želim! Uhvati me za kosu i jebi me jako… ti si moje odvratno pseto.“

Narednih nekoliko dana u našim životima nije bilo burno. Odlučila sam da prestanem sa ispadima i seksualnim fantazijama. Nekako mi je bilo žao Valterovog tužnog i zbunjenog lica dok bi ćutao i posmatrao me. Ko zna kako je moje lice izgledalo u tim trenucima; možda sam delovala potpuno pomahnitalo. Naš odnos je divan, ispunjen strašću, ali znam: ako strast iščezne i on ode, ja ću se ugasiti i potonuti. To bi bio moj kraj.

Ina je jednog popodneva bila uporna da se nađemo. Nije mi bilo do druženja, ali sam ipak pristala. U vazduhu sam osećala da susret neće biti prijatan. Očekivala sam čudne reakcije; slutila sam da će ponovo pokušati da ga istisne iz mog života na bilo koji način.

Sedele smo u samom uglu kafića. Posle nekoliko minuta, osetila sam kako mi nešto dodiruje kolena. Trgnula sam se, a ona mi, uz zavodljiv osmeh, dade znak da ćutim. Ispružila je bosu nogu ispod stola i prstima mi dodirivala intimu skrivenu pod gaćicama.

„Ina, nije ni mesto ni vreme. Nisam raspoložena.“

„Molim te, ljubavi… ili kako te on već oslovljava? Gospodarice ili…?“

„Veličanstvena“, ispalih kao iz topa, želeći da je ućutkam. Bila je pripita i uspaljena; morala sam da reagujem. Pustila sam je da se poigrava nogom zbog galame u lokalu, ali sam rukom ispod stola držala njene prste na odstojanju, milujući ih tek toliko da je smirim.

„Veličanstvena i jesi, tu ne greši. U tebi postoji nešto što osvoji čoveka i od čega se ne može pobeći. Kao da si…“, tu je zastala.

„Ina, draga si mi i bićeš moja, ali sada nije trenutak. Umorna sam i prazna.“

„Mogu li da ti poližem pičku u toaletu? Mnogo to želim, značilo bi mi. Lokal je prazan, onaj dripac za šankom i ne obraća pažnju na nas.“

Ni sama ne znam zašto, ali sam popustila pred njenom tugom. Završile smo u toaletu. Klekla je, svukla mi gaćice i pribila me uz zid. Lizala me je halapljivo, gladno, toliko da sam podivljala. Pred sam orgazam, pomokrila sam se po njoj toplim mlazom.

„Vau!“, skoro je kriknula od zadovoljstva, a ja sam brže-bolje izletela napolje i pobegla.

Dok sam se vozila, uporno me je zvala. Kada sam se konačno javila, samo je rekla: „Volim te. Učinila si me srećnom. Volim tvoju pičku i tvoju mokraću… moraš ovo ponovo da mi uradiš negde na otvorenom. Obožavam te, Elaaaaaa!“

Nakon tog krika, prekinula je vezu. Utrčala sam u stan sva nemirna, ne gledajući da li je on tu, i otišla pravo u kupatilo. Bila sam željna vode koja će sprati ovaj dan sa mene.

Valter je ušao u kupatilo deset minuta kasnije, osetivši da se nešto neobično dešava. Gledao me je kako, naga i naslonjena na zid, odsutno ćutim.

„Da li je sve u redu?“

„Dođi, ljubavi. Želim da te zagrlim. Tužna sam i umorna, težak je dan iza mene“, zagrlila sam ga i ućutala.

Podigao me je svojim snažnim rukama. Pokušala sam da sakrijem pogled. Stidela sam se – ne samog odnosa sa Inom, već sebe koja, iz dana u dan, nekontrolisano postaje sve luđa. Neprepoznatljiva.

„Volim te, Ela.“

„I ja tebe, ljubavi. Zagrli me.“

Ćutali smo, a onda je iz mene iznenada izletela rečenica koju ni u snu nisam mislila da ću izgovoriti:

„Da li bi voleo da me jebeš dok plačem? Možda to želim, prvi put u životu. Moje lice je uvek bilo hladno ili uzbuđeno… ali volela bih da plačem dok me neko uzima. Ne od bola, već da izbacim svu ovu tugu.“

POGLAVLJE 15.

Naše noći su bile guste. Ispijali smo ih bez reči. Na koži čipka, u srcu tišina; plovila sam kroz njih. I dalje se nismo poznavali; naša imena su bila samo znakovi prepoznavanja, ali mi nismo bili ta imena. Bili smo nešto drugo.

Na terasi, u noći koja je grabila napred, uživala sam obnažena i vesela. O budućim danima nisam maštala – postojalo je samo sada: mrak, on i strast. Bila sam gospodarica trenutka koji traje, koji ne bledi i ne nestaje, već se iznova rađa u svakom novom jutru. Iznenada se pojavio na terasi i posmatrao me krišom, sa željom i čežnjom.

„Želiš me?“

Osmehnuo se. Jezikom sam polako oblizala ivicu čaše, ne skidajući pogled sa njega. Nisam mu dozvolila da priđe; uživala sam u tom slatkom mučenju i iščekivanju.

„Ud ti je miran, spava. Želiš li malo uzbuđenja?“

„Da. Ne spava mi se, noć je prelepa i…“

„Dopuzi. Čelom po podu. Hoću da zvezde gledaju kako me obožavaš, sada kada se ne skrivaš iza zavesa u tami. Neka te vide onakvog kakvog te ja želim.“ Glas mi je bio tih, nije narušavao tišinu noći. Ponizno je dopuzao do mojih stopala.

Svukla sam gaćice, rukom mu podigla glavu i ugurala mu ih u usta. Maramom sam mu prekrila oči. Prizor je bio moćan i ponižavajući. Pitala sam se da li se zvezde raduju dok posmatraju ples kraljice noći koja se ovako poigrava.

„Ugurala sam ti gaćice da uživaš u ukusu moje vrele kože i da ćutiš. Ni reč, ni uzdah ne želim da čujem.“ Sela sam na njegov vrat, udobno ga jašući i tražeći idealan položaj. Najzad sam se smestila i ispružila noge; glatke, bele i čarobne, presijavale su se na mesečini. Uživala sam, dok je njegovo telo drhtalo od uzbuđenja, iščekujući moju sledeću misterioznu odluku.

Iznenada sam ustala i otišla u sobu. On se nije pomerao. Dugo sam ga posmatrala kroz staklo kako ponizno kleči pred praznom stolicom, obasjan slabom svetlošću noći. Taj prizor mog hira trajao je skoro sat vremena. Najzad sam pljesnula dlanovima i on se na taj zvuk okrenuo. Pokazala sam mu da dođe puzeći. Povodac u mojim rukama bio je spreman da mu ukrasi vrat; učinila sam to sa sadističkim zadovoljstvom dok je on mirno posmatrao moju siluetu.

„Jednom ću iscrpeti sve ideje kako da te ponizim. Ne volim pomisao na trenutak kada naš odnos postane rutina. Sada me sve ovo još uvek uzbuđuje i hrani moju gordost; sve je kao i prve noći. Ipak, ponekad mi se u telo uvuče strah – strah od onog praznog postojanja u kojem smo samo nas dvoje.“

„Nadam se da strast neće proći.“

„Ne znam. Telo mi pamti svaki dodir. Vidiš, ova moć i pokornost koju si mi poklonio su čudne… izazivaju zavisnost.“

Telo ne zaboravlja. Moja koža uvek bukne na dodir ili na samo sećanje na njega. Sve to nosim u sebi i priznajem: volim ovo ludilo i ovu strast. Kod mene ne postoji polovično.

„Pod kožom si mi…“, pokazivala sam mu dok je on ćutao. „Sve ovo izazivaš ti.“

Sutradan je bio sparan dan. Pobegla sam sa vrelog asfalta i utrčala u stan. Dočekao me je zagušljiv vazduh pun dima i mrak.

„Ne pitaš me ništa, ćutiš… i vidim da je flaša prazna. Nisam navikla na takvog tebe.“

„Razgovarao sam sa njom pre dva sata.“

„Sa bivšom? Sa Anjom?“

„Da.“

„I? Rekla bih da razgovor nije bio prijatan. Ako želiš, pričaj, ako ne -odoh pod tuš da se odmorim.“

Iznenada je ustao, zgrabio me za ruku i privukao sebi. Bila sam iznenađena tim pokretom; delovalo je kao da balansira između sile koja pokazuje neku njegovu nepoznatu stranu i proste želje da ga saslušam.

„Volim te, Ela.“ Zagrlio me je i privukao još bliže. „Zvala je. U početku je razgovor delovao prijateljski, ali sam osećao da je to samo uvod. Ispitivala je gde sam, šta radim… Rekao sam joj da postoji neko, misleći na tebe, i da sam se pronašao u tome. To ju je razdražilo. Počela je histerično da se smeje, a onda je prešla na uvrede i pretnje.“

„Postoji li nešto što ne znam, Valtere? Mislim da je vreme da kažemo jedno drugom ko smo zapravo.“

„Reći ćemo. Nema ničeg posebnog, to je samo njena galama. Ostavila ju je devojka, verovatno traži novu žrtvu, pa se setila mene. Ona je manipulator. Želi da me uvuče nazad u svoje ludilo, ali to mi ne treba. Čudna je… nekada pomislim da je povezana sa podzemljem, mada ne verujem da iko više naseda na njene priče. Ali nije prijatno kada se pojavi posle toliko godina, samo da napravi zbrku.“

„U redu je. Nemoj više da piješ. Hajde da se istuširamo.“

Dugo smo se milovali pod tušem. Ljubio mi je grudi i leđa, grickao me i strasno me lizao. Nakon tog dugog uživanja, zgrabio me je i uzeo otpozadi nad ivicom kade. Videla sam zvezde iz prethodne noći; vrištala sam od zadovoljstva.

Kada je završio, okrenuo me je ka sebi. Videla sam mu u pogledu glad. Čim sam osetila njegov ud u ustima, topla tečnost me je ispunila; gutala sam halapljivo dok je on sa strašću posmatrao moj izraz lica.

„Želeo sam ceo dan da mi to radiš… morao sam da svršim u tvoja usta. Pokupi sve.“

Obožavala sam te trenutke. Odlučila sam da budem voljena još onog dana kada mi je stidljivo prišao u kafiću. Moj pokorni rob postao je gospodar mojih misli. Odjednom sam poželela da osetim ono što on oseća. Dok je ležao, zarila sam nokte u njegov ud i snažno ga stegla.

Skoro je skočio od iznenađenja i bola, gledajući me upitno.

„Hoću još.“

„Ne razumem… šta još?“

„Hoću ponovo. Moj dodir je naredba, a ti i svako tvoje vlakno mi se pokoravate. Hoću da te ponovo osetim u ustima i ni slučajno nemoj da svršiš brzo.“

Usnama sam kružila oko glavića, prstima mu svlačeći kožicu. Liznula sam ga nekoliko puta, stežući ga, a onda uvukla duboko, igrajući se jezikom. Gledala sam kako zatvara oči, kako mu se telo izvija, a ja sam postajala još bestidnija. Bio je to čaroban trenutak – osećala sam se kao pohotna drolja koja izluđuje muškarca, a istovremeno sam pucala od sopstvenog zadovoljstva.

Kada je ponovo svršio, nisam ničim pokazala koliko sam uživala. Samo sam mu prinela usne i zarila jezik u njegova usta.

„Udavićemo se u ovoj bolesnoj strasti“, prošaputao je.

„Ne. Prvi put iskreno uživam u svemu i ne želim da izgubim ni sekund. Sam si kriv“, nasmejala sam se. „Probudio si divlju ženu, sada idemo do kraja. Sviđa mi se tvoj ukus.“

Stidljivo me je pogledao. „Nisam mogao da ti objasnim taj osećaj…“

„Koji?“

„U početku sam mislio da ćeš me gledati kao izopačenog bolesnika. Ne možeš ni da zamisliš koliko mi je snažniji osećaj kada iščekujem tvoju nadmoć, nego bilo koji klasičan seks. Otkrio sam to u sebi – prezirem obične stvari, uživam u potčinjavanju. I pronašao sam tebe. Moćnu, prelepu i spremnu da u tami deliš sve sa mnom.“

„Voliš kad se pomokrim po tebi? To te uzbuđuje?“

„Jako. Tvoj izraz lica pun zadovoljstva i moći… onaj prezir s kojim me gledaš dok mi govoriš da me voliš. Nemoj nikada nijednom muškarcu to raditi. Samo meni.“

„Razmisliću… Šalim se.“

POGLAVLJE 16.

Valter se vraćao iz prodavnice; jedva je ušao na vrata, ruku zatrpanih kesama. Prišla sam da mu pomognem i, bez mnogo uvoda, sručila mu najnovije vesti. Sačekala sam da sve složimo u frižider, skuvala sam dve kafe i osmehivala mu se. Bio je zbunjen; kao da je slutio da pripremam neko iznenađenje.

„Dušo, nećeš se ljutiti ako izađem sa Inom? Pozvala me je.“

„Kod nje?“

„Da. Nije valjda problem?“

Nije ništa odgovorio, ali sam po njegovom izrazu lica videla da sumnjičavo ćuti, sa očiglednom zadrškom.

„Pa, osim toga…“

„Zove te na seks“, prekinuo me je. „Iskreno, ne volim tvoja viđanja sa njom. Neobuzdana je, nasrtljiva i sirova. Ali, rekao sam već – poštujem svaku tvoju odluku.“

„Gospođa O želi da dođe. Kaže da je poželela ponovo da bude sa tobom. Da joj kažem da dođe ili ne?“

„Neka dođe. Biću spreman.“

„Hvala ti. Mnogo mi znači što si je privukao sebi. Učini joj sve što poželi.“

Negde pre sedam uveče izašla sam iz apartmana, ostavljajući ga da se istušira. Na izlazu iz lifta sudarila sam se sa madam O. Zavodnički se osmehnula i, bez reči, nastavile smo svaka svojim putem.

„Dobro veče“, osmehnula se O, ugledavši Valtera. Sačekao ju je, otvorio vrata i pomogao joj da skine kaput. Ponizno misleći na Elu, poklonio se gospođi O i poljubio joj cipele, a zatim hitro ustao i otpratio je do fotelje.

„Da li ste za džin, poštovana gospođo?“

„Sačekaj. Priđi i sedi pored mene.“

Na njene reči on tako i učini – sede na pod pored fotelje, pokazujući da zna gde mu je mesto.

„Uživala sam prošli put i poželela sam da ponovo budemo zajedno. Zahvaljujem Eli na ljubaznosti, kao i tebi. Stara sam, možda više nisam ni lepa ni zanosna, ali i dalje imam želje. A ti si ih raspalio… Priznaću, da uživala sam. Uživam u tvom ponižavanju, a u tebi vidim sve svoje izbrisane čežnje. Naravno, ne poredim te ni sa kim.“

„Vi ste izuzetno lepa dama i čast mi je što mi dozvoljavate da budem kraj vas.“

„Valtere, znam da si pristojan, nema potrebe za laskanjem.“

„Zaista tako mislim, inače bih ćutao.“

„Drago mi je ako je tako. Sada mi donesi džin, ponesi i sebi, pa ćemo nastaviti razgovor.“

Gospođa O je ispijala piće i pušila tanku cigaretu. S vremena na vreme, između gutljaja, odmeravala ga je, smišljajući šta bi u ovoj usamljenoj noći bilo najzavodljivije.

„Valtere, ponela sam lisice da ti vežem ruke. Ukoliko to ne želiš, reci mi.“

„To je jedino što ne volim.“

„U redu. Reci mi onda, da li bih mogla da te šibam i gazim? Paziću na tragove. Gledala sam jedan video i zamislila sebe – golu, u čizmama, kako gazim roba.“

„Zašto da ne. Sve što želite.“

„Ela mi je rekla da…“

„Da šta?“

„Da mogu da poželim da piješ moju mokraću. Ponela sam čašu za to; želim da mi ta čaša ostane kao uspomena.“

„Da, možete i direktno, ako želite.“

„To ti ne izaziva gađenje?“

„Ne. Vi ste otmena dama.“

„Još nešto“, dodala je, dok ga je fiksirala pogledom. „Želim sve da snimim. Naravno, stavićemo maske da se lica ne vide. Jednostavno želim to u svojoj kolekciji.“

Klimnuo je glavom.

U ponoć, ispratio je gospođu O. koja se u hodniku ponovo sudarila sa Elom.

„Draga, hvala ti. Bilo je vrhunski. Zaista sam uživala“, dobacila joj je O. u prolazu.

POGLAVLJE 17.

Valter je spavao ili se bar pravio da spava. Ela pogleda u pravcu kreveta, ali ne progovori ni reč. Zatvorila je vrata i otišla u malu sobu. Samo se onako odevena ispružila i zaspala. Poslednje čega se sećala pred san bila je tama sobe i zvuk njegovog disanja. Zatim je utonula u mrak.

Ujutru se ćutke uvukla u kuhinju. On je već sedeo tamo; dve kafe su se pušile na stolu. Prišla mu je, poljubila ga, a zatim sela naspram njega. Posmatrala ga je u tišini.

„Težak dan je iza nas. Nisam čuo kada si ušla u stan“, reče on tiho.

„Videla sam da spavaš, nisam želela da te budim.“

„Kako ti je bilo kod Ine?“

„Zanimljivo.“

„Jebala te je dildom?“, upita on bez uvoda.

„Zašto misliš da smo imale seks? Možda smo samo uživale u razgovoru?“

„Pitam… ne verujem da ste samo pričale.“

„A tebi? Kako je prošlo veče? O. mi je poslala poruku, kaže da je uživala. Čini se da se zaljubila u ono što joj ti pružaš.“

„Uradio sam sve što je želela.“

„A to je…?“

„Klasika.“

„Dobro.“

Valter ustade i tiho, gotovo tužno, izgovori: „Postaje mi teško ako ne postojimo samo nas dvoje. Pod kožom si mi, Ela… Neke stvari su mi bolne. Juče mi je bilo zaista teško da prećutim.“

Ela se podiže sa stolice, zagrli ga i skoči mu u naručje. „Hajdemo u kupatilo. Nosi me. Uz tebe se osećam sigurno.“

Prislonio je glavu na njene grudi, osluškujući joj otkucaje srca. Počeo je da joj gricka bradavice, dok je ona šaputala: „Hajdemo pod tuš, samo to želim. Tamo mi radi šta god hoćeš.“

Sedeo je na pločicama, dok mu je ona sedela na vratu, sapinjući mu glavu rukama, dok je tušem kvasila njihova tela. Ćutali su, uživajući u zvuku vode.

„Da li ti se pomokrila u usta?“

„Jeste.“

„Moj divni robe… hvala ti. To vredi mnogo. To je veliki posao koji će nam olakšati život. Nakon toga možemo da nestanemo. Ne znam zašto ti sve ovo pričam baš sada, ali hvala ti što činiš sve za mene.“

Jutro je uveliko postajalo dan, a njih dvoje su samozadovoljno sedeli pod tušem, ne mareći za obaveze koje ih čekaju.

Jedan poziv uznemirio nas je oboje usred običnog jutra. Valter se izdvojio i otišao u kupatilo da razgovara. Govorio je tiho i kratko; više je slušao sagovornika. Bila je to ona. Nisam odolela – prišunjala sam se i prisluškivala, ali nisam saznala mnogo, osim njegovih šturih potvrdnih i odričnih odgovora.

Najzad je, vidno uznemiren, izašao i seo za kuhinjski sto. Posmatrala sam ga ćutke, čekajući da on započne. To se dogodilo nakon deset minuta teške tišine.

„Ona je.“

„Pretpostavila sam.“

„Očigledno ne može da živi sama sa sobom. Potreban joj je predmet mržnje, a ja sam idealan za tu ulogu.“

„Šta hoće?“

„Želi da te upozna“, izgovori kratko i pogleda me.

Bila sam zbunjena, a onda sam počela nekontrolisano da se smejem. „Pa ona je skroz pukla! Još jedna dileja bi da ušeta ovde. Kao da sam magnet za sve ludake ovog sveta. Da li mi na čelu piše: ELA LUDAČA?“

„To je tražila.“

„Odlično! Zašto da ne? Neka dođe.“

„Ne treba nam to, Ela.“

„Naređujem ti da joj pošalješ poruku i pozoveš je u goste. Znaš šta? Napraviću žurku. Ona, ja… pozvaću i Inu, možda i gospođu O. A ti ćeš nas služiti. Bićeš naš rob. Ženska žurka… hajde da učinimo ovo ludilo potpunim!“

Posmatrao me je zabezeknuto, kao da ne veruje sopstvenim ušima.

„Zašto me tako gledaš? Moj život je već pretvoren u ludilo: lezbijka, crnkinja, rob, njegova bivša, matora gospođa koja plaća za strast… A gde sam tu ja? Samo predmet obožavanja svih vas? Hajde onda da idemo do kraja!“

Izletela sam iz stana i nije me bilo nekoliko sati. Kao prava alkoholičarka, sručila sam tri votke naiskap, a onda nastavila da gustiram piće, smejući se sebi i kovitlacu u koji sam upala. Ni trenutka nisam razmišljala o njemu. U sebi sam mislila: „Ko ga jebe, on je sve ovo stvorio, sada neka plaća.“ Smišljala sam najgore, najbestidnije načine da ga ponizim.

Predveče, kada sam se vratila, zatekla sam ga u fotelji. Ćutao je.

„Gde je moje pseto? Stigla sam… hajde, pokloni se! Brže! Hoću potpunu poniznost, sada ćeš osetiti sav moj bes!“

Ćutao je. Nije reagovao.

I ja sam ućutala. Očigledno pijana, nisam dobila reakciju koju sam tražila. Sve je izgledalo paradoksalno i karikaturalno – taj moj pijani gnev. Sama sam kriva; otvorila sam vrata utvarama i srušila sve što smo imali.

POGLAVLJE 18.

Odlučila sam se na sulud potez. Taj postupak je mogao da poruši sve između Valtera i mene, ali bila sam luda i istrajna. Dok smo sedeli u sobi, jedno naspram drugog u tišini, odjednom sam na njega sasula bujicu uvreda. Valjda sam se osećala povređeno; ta njegova nekadašnja „Dark“ bila je trn u mom oku. Moja gordost je patila jer ona nije bila moj izbor, već utvara koja se pojavila niotkuda da ga uznemiri.

„Daćeš mi njen broj. Ja ću je pozvati.“

„Ali…“

„Tišina! Rekla sam i tako će biti. A sada ti postavljam uslov – možeš da biraš, na tebi je da odlučiš. Bićeš vezan u sobi dva dana. Sedećeš tamo do njenog dolaska. Hoću da vidim da li ćeš mi se i tada diviti i obožavati me. Šta ću ti raditi za ta dva dana, ni sama ne znam. Znam samo da ću te ponižavati.“

Gledao me je sa nevericom.

„Dođi da te vežem za radijator. Hajde! Hoću da vidim koliko si spreman na poniženja, a biće ih. Nikada ne znam kakva mi gadost može pasti na pamet.“

Subota, dugo iščekivani dan dolaska misteriozne Anje. Već ujutru Eli je stigla poruka da će suparnica doći na naznačenu adresu oko podneva.

Ela se zlobno osmehnula. Dok je iznova čitala tu kratku poruku, ode do male sobe u kojoj je Valter boravio već treće jutro, vezan. Sa vrata ga odmeri, želeći da se uveri u njegovo stanje; spavao je na podu. Prišla mu je i grubo ga zgazila nogom. Trgao se, zbunjen.

„Pseto! Hajde da te malo prošetam na lancu kroz hodnik. Da te odvedem do kreveta da omirišeš kožu koju kažeš da voliš. Drogirala sam te i spavao si; sinoć je Ina bila tu i baš smo se dobro rasturale. Malo ona mene, malo ja nju… dildo je čudo. Pogledaj ovu sasušenu baru – vesele posle seksa, pomokrile smo se po tebi, a ti nisi ni osetio. Ini sam dozvolila da te šutne… pogledaj te modrice. Uživala sam dok si ležao nemoćan i drogiran. A tek danas ti spremam gadosti! Ta drolja dolazi oko podne, a ja još smišljam kakav prizor da joj priredim. Želim da te vidi onako bednog… Ko zna, možda te danas i izbacim, pa neka ide sa svojim bednikom. Šta je, ćutiš? Pogledaj me kad ti govorim!“

Besno je zamahnula bičem nekoliko puta. Ne gledajući gde udara, ostavila mu je krvave tragove po licu. U jednom trenutku, kada je krv počela da mu se sliva niz obraze, ona je najzad obuzdala bes i ustuknula. Otključala je lisice, oslobodila mu ruke, bacila ključ i izašla iz sobe.

Iz kupatila se čuo zvuk vode i njegovi bolni uzdasi. Spirao je krv. Kada je nesigurnim korakom izašao, začuo je njen glas.

„Dođi u sobu.“ Nije to više bio glas besa; ličio je na glas praznine. „Sedi ovde. Osećam se bedno zbog svog ponašanja. Ne znam šta mi je.“

Valter sede pored nje, uze njene ruke i poljubi ih.

„Volim vas.“

Prodorno ga je pogledala, potpuno zbunjena tom reakcijom i njegovim tihim, iskrenim rečima.

„Ti si lud. Stvarno si lud. Posle svih ovih poniženja, ti mi tiho i nežno kažeš da me voliš? Zaista ne znam šta da mislim.“

„Da, volim vas. Vi tako pokazujete svoju ljubav. Prepoznao sam to, a sada sam i siguran. Ništa me ne boli – to je moj doprinos nama. Uživam u tvojoj divljoj i iskrenoj strasti, draga Ela.“

Osmehnula se. Prstom je dodirnula njegove natečene, krvave usne i poljubila ih.

„A šta ćemo s njom? Ona dolazi… Nakon današnjeg susreta, zaboraviće da postojiš. Iskopala sam podosta o njoj i u pravom trenutku ću joj sve to pokazati. Ma koliko bila uvrnuta i spremna na najgore, ono što će videti danas zaustaviće svaku njenu buduću pomisao na tebe. A ti… da li bi želeo da te ona dodirne? Da uradi nešto?“

Valter je ćutao.

„Ako ona to poželi?“

I dalje je ćutao.

„U redu.“

POGLAVLJE 19.

Pre nego što je Anja stigla, Valter je pospremio sobu. Sve se sijalo, bilo je zategnuto. Na Elin predlog, namestio je fotelju tako da ona sedi u njoj, dok je za gošću bila predviđena niža stolica – vizuelni prizor nadmoći i jasan znak da je ovo prostor u kom je Ela neprikosnovena.

„Spusti roletne na svim prozorima do pola, hoću da bude polutama“, dobacila mu je. „Ovde postavi malu stolicu ispred; na njoj ću držati ispružene noge, a ti ćeš mi lakirati nokte dok ja sa njom razgovaram. Bićeš okrenut profilom, tako da ne može da ti vidi lice. To je znak moje dominacije. Ti ćeš je dočekati i dopratiti do sobe, i gledaj da što manje reči progovoriš sa njom. Danas završavamo tu priču.“ Kada je završila svoju nadahnutu tiradu, prišla mu je i zagrlila ga. Poljubila mu je usne i osmehnula se.

„Oprosti mi.“

Kucanje na vratima prekinulo je njihovu nežnost. Valter se uputi ka ulazu. Anja ga odmeri sa dozom uzbuđenja; posle svih tih praznih godina, pred njom je stajao on, njen nekadašnji rob.

„Zaslužila sam da mi makar poljubiš ruku“, reče ona prkosno.

On učini to bez reči i rukom joj pokaza pravac ka sobi.

„Dobro izgledaš. Smršao si, a vidim i da si malo tučen… Izgleda da nova gospodarica voli surovost.“

Na njene reči nije odgovorio. Uveo ju je u sobu i pokazao joj stolicu, a potom odšetao do Ele, seo joj do nogu i nastavio sa lakiranjem noktiju.

„Dobar dan, gospođice“, hladno je pozdravi Ela. „Želite li čaj ili nešto drugo, pre nego što vas rob usluži?“

„Ne, hvala. Iskreno, želela sam da vas upoznam, da vidim ko je ta dama. I zbilja, impresivni ste. Nikakav drugi razlog nije postojao, osim da ga vidim… da ga pogledam u oči posle toliko godina.“

„Pozvala sam vas, izvolite. Ako želite, možete porazgovarati sa njim dok završi svoje obaveze.“

„Nema tajni. Ovo je više bio moj hirovit postupak, inaćenje da ga vidim. Ali sada nemam šta da kažem.“

„Kada budete otišli danas, da li je to kraj priče između vas dvoje?“, upita Ela oštro.

„Mislim da jeste.“

„Želim precizan odgovor. Ukoliko ga nemate, ja ću vam pomoći.“ Ela uze fasciklu koja je stajala pored nje i otvori je. „Vi ste psiholog?“

„Da.“

„Ja sam advokat, a mi smo pokvarena sorta. Sarađujemo sa svima. Raspitala sam se o vama i neki fini ljudi su mi podarili dosta toga zanimljivog na ovim papirima… i fotografijama.“

„O meni?“

„Da, o vama. Lepa ste mlada dama, ali nestašna. Često upadate u probleme… Ali, ja ću zatvoriti ovu fasciklu i praviću se da ništa ne znam. Zaključaću je u sef. Negde.“

Anja se uozbilji. Nemir ju je obuzimao, a bes je jedva skrivala.

„Nisam čula odgovor. Ukoliko bude onakav kakav želim, biću velikodušna. Ponudiću vam da se oprostite od njega dirljivim rastankom…“, Ela pokaza na Valtera, pa nastavi: „Možda ću čak i uživati u tome. Neka bude nežno.“

Brže nego što je došla, Anja je otišla. Čudno se osmehnula Eli, zamolila Valtera da je isprati i nestala. U apartmanu je zavladala tišina. Kada se vratio, Valter je otišao u kuhinju da spremi kafu, a Ela se povukla u kupatilo.

Deset minuta kasnije, oboje su bili u istoj onoj sobi koja je donedavno odisala teškom atmosferom pred oluju, a sada je u njoj bilo mirno. On se osmehnu Eli.

„Kafa je topla. Šteta bi bilo da ne uživamo.“

Ela je stajala bosa, samo u njegovoj košulji, polumokre kose.

„Znaš, dušo moja… slični manipulatori su ostavili trag na nama. Slični. Onaj moj… on je imao ukus vanile, sladunjav. Ulazio bi u sobu sa tim mirisom, a uvek ostavljao gorak, bljutav ukus u ustima. U početku sam mislila da ljubav ne mora da boli. Činilo se tako, ali… Znaš li kakav je osećaj u ženi kada neko koga želi prestane da joj dodiruje rame? Kada više ne primećuje boju njenog ruža i ne pita je kako je spavala? Najgore je kada pogled na tvoje golo telo više nije čak ni rutina.“

Ugledao je njenu suzu – malu, skoro nevidljivu. Skliznula je niz njen obraz i nestala. Valter ustade, uze je u naručje i sede u fotelju. Usnama je dodirnuo njene usne spremne za plač; poljubio ih je nežno.

„Nije prevara najteža stvar, već manipulacija. To je bio on… nije ni važno kako se zvao. Nestao je zauvek. A ona? Ona je luda i drska. Čuo si – ućutkala sam je pre nego što je stigla da progovori, da zavodi ili preti. Ona živi od manipulacije. Videla sam joj u pogledu samo jedno: ogorčenost. Osećaj poraza jer nije po njenom, jer si se oslobodio zavisnosti od nje. Nije uspela da nas razdvoji.“

„Ti nisi nevidljiva“, reče on tiho. „Ti si najlepša, nežna i surova dama koju obožavam.“

„Miluj me“, prošaputa ona. „Samo su mi tvoji dodiri potrebni.“

POGLAVLJE 20.

Igrom slučaja, u narednim mirnim danima do njih su stigle određene glasine. Preko svojih poznanstava, Ela je došla do novih, uznemirujućih zanimljivosti. Danima je ćutala, ne govoreći ništa Valteru, ali mu je jedne opuštene večeri u kojoj su uživali konačno saopštila vesti.

„Nisam ti odmah rekla; bila sam oprezna i htela sam da proverim neke stvari. Mnogo toga zbunjujućeg se događa otkako si ušao u moj život. Moram ti priznati, nakon onog prvobitnog erotskog ushićenja, počele su da se dešavaju neobične stvari. Ina, Amuke, pojačano druženje sa gospođom O… Prava zbrka u mojoj glavi nakon toliko praznih godina. U jednom trenutku sam čak pomislila da si mi podmetnut kao mamac. Oprosti mi, ali to sam zaista pomislila, nenaviknuta na toliko uzbuđenja. Testirala sam te i pokazao si da si u sve ušao iskreno. Ti si sanjar u svetu fantazija i u meni si pronašao svoju utehu. Hvala ti na tome.“

„Drago mi je“, odgovori on tiho.

„Posle tebe, na red je došla Ina. Poznavala sam je i ranije, bez nekog posebnog kontakta – jednostavno se muvala na istim mestima kao i ja. Dogodilo se šta se dogodilo. Iskreno, želela sam da porušim sve mostove između nas, ali ni ona nije uzrok haosa koji me okružuje. Trenutak koji mi se učinio sumnjiv, a o kom sam ćutala, bio je onaj kada se u tvoj život vratila Anja. Otkud se u celoj priči odjednom pojavio neko ko te je davno izbrisao i nestao? Otkud tolika želja da te vidi baš sada?“

„Taj problem je rešen.“

„Da, ali taj krug se nije zatvorio onog trenutka kada sam izvadila fasciklu, niti kada si je otpratio do vrata. Nešto mi nije dalo mira, pa sam nastavila da kopam. I…“

„I? Pronašla si nešto?“

„Tragove koji vode do njega. Do mog bednog bivšeg partnera, onog manipulatora o kom sam ti pričala. On je uvek vodio dvostruki život; spletkaroš, inteligentan i zao. Došla sam do podataka o prevarama sa osiguranjem. Ali to nije kraj – on je nekako nanjušio Anjin trag, zaslepeo je pričom i počeli su da rade zajedno. Pronašla sam podatke o firmi registrovanoj na adresi, tu blizu nas.“

„Njih dvoje? Ko zna čime su se sve bavili…“

„Iza tog bledog imena firme kriju se priče o prevarama s osiguranjem, seksualnim ucenama… On je verovatno povezao konce, a kada nešto krene naopako, e tu nastaju problemi.“

„Ona mu je ispričala za mene, pa su pokušali…“

„Zajedno rade. Oštećeni klijenti uglavnom ćute i tako im sve prolazi. Ona se pojavila kod nas kao izvidnica, a kada je videla da sam tvrd orah, ustuknula je. Naravno, ja sam kučka i nisam verovala njenoj tišini dok je gledala one papire. Došla sam i do njega, saznala mu novi broj, pozvala ga i rekla mu par rečenica. Nije mu bilo nimalo prijatno.“

„Ti si genije“, reče Valter s divljenjem.

„Samo nisam budala koja dopušta da se iko poigrava sa mnom.“

Ela ga odvede u krevet. Legla je na njegov stomak i posmatrala ga, ljubeći mu grudi. Izgledala je zadovoljno.

„Osećam se drugačije, a vidim da si i ti mirniji. Hoćemo li voditi ljubav? Danas bez onih naših slatkih grubosti. Danas samo nežno, kao zalog za našu odbranu od zlih i zavidnih.“

Izgledali su kao pravi par; izbrisali su prostor i granice. Tišina i nežnost govorile su sve.

„Ljubavi, iz dana u dan se oslobađamo trauma“, prošaputa ona dok je tonula u njegov zagrljaj.

POGLAVLJE 21.

Valterovo stanje se pogoršavalo iz dana u dan. Bio je sve povučeniji i ćutao je više nego obično. Češće je nestajao na po nekoliko dana, što je Elu ozbiljno brinulo.

Ela se osećala kao pukotina kroz koju protiče sve ono divlje što se nataložilo poslednjih meseci. Nije uspevala da podigne zid koji bi zaustavio taj tihi, nekontrolisani tok propadanja. U vreme njegovih odsustvovanja, kada bi ostala sama sa mislima, nervozno bi zgrabila telefon, ispisivala poruke, brisala ih, ponovo pisala i na kraju odustajala. Tek poneku misao bi otpustila u etar, ali odgovora nije bilo.

„Nedostaješ mi, javi se…“ „Ne možeš tek tako da odeš“, stajalo je u njenim porukama na koje je uzvraćala samo tišina.

Najzad, pred samo jutro, začula je zvuk ključa koji je narušio mrak hodnika. Podigla se iz kreveta i ugledala ga u tami.

„Ti si“, reče tužno i priđe da ga zagrli. Čula je njegovo sporo i teško disanje. Ugledala je njegov umorni, pijani i izgubljeni pogled koji je uporno skretao sa njenog. „Zašto mi ne odgovaraš na poruke? Znaš da brinem. Ljubavi moja, nemoj to da mi radiš.“

Sporo je skidao odeću, umoran i otupeo.

„Mogu li da se istuširam i legnem? Mnogo sam umoran“, procedio je.

Ela mu je pomogla da se svuče, a kada je po njegovom telu ugledala modrice i krvave tragove, zamalo je vrisnula. „Šta je ovo?!“

Prećutao je. Teškim koracima je otišao pod tuš. Sve vreme dok se kupao, Ela je stajala i posmatrala njegovo telo koje je pod vodom drhtalo, spirajući umor i bol.

„Bio si…“

Ćutao je. Najzad, kada je završio, izašao je i stao ispred nje.

„Bio si negde gde…“

„Da“, počeo je da plače. Odjednom kleknu pred nju, nasloni glavu na njene butine i zagrli je, ponizno tražeći oproštaj.

„Kod nje?“

„Da. Morao sam da odem.“

„Dobro te je unakazila“, u njenom glasu nije bilo besa, već samo beskrajne tuge.

„Otišao sam… i ona je otišla zauvek. Ispratio sam je na aerodrom. Konačno je otišla i više se neće vratiti. Udaje se za nekog…“

„Želela je da se oprostite?“

„Tako nekako. Osećam se glupo i bedno, muka mi je od samog sebe. Mislio sam da sam tu priču završio davno, ali nisam. Sada, ako me više ne želiš…“

„Želim te“, pomilova ga po glavi. „Bojim se samo da hodaš po ivici sopstvenog ludila i da je jedan pogrešan korak dovoljan da…“

Ćutao je, priznajući time sopstveni pad i nemoć.

„Boriću se da se ne ubiješ, ali u tvojim očima vidim smrt kako pleše.“

Valter je tužno pogleda, sagnu glavu i poče da joj ljubi bosa stopala. Činio je to kao da mu je poslednji put. Ela ga pomilova stopalom po glavi, a njegovo golo telo zadrhta od prijatne jeze. Obožavao je taj čin; svaki put kada bi ga dodirnula nogom, bio bi posebno uzbuđen. Ela mu pruži ruku, a on poče da je ljubi.

„Hajde… idemo u krevet da se mazimo. Tri dana te nije bilo, a tvoja gospodarica je željna nežnosti.“

Ispružen i iznuren, ležao je na leđima dok je Ela prstima milovala njegov ud, koji se ubrzo probudio pod njenim veštim dodirima. Postao je krut i uspravljen, a Ela mu poljubi glavić. Sela je na njegov stomak i okrenula mu leđa. Odjednom, on oseti snažan ugriz.

„U usta ćeš mi svršiti. Naređujem ti.“

Kako je i slutila, dogodio se tragičan kraj. Nakon mesec dana tišine, Valter je nestao. Od njega je stigla koverta, poslata nekoliko dana ranije. Ela je otvori; unutra je bila mala kutija i papir na kom je pisalo:

Za obožavanu Elu…

„Plašio sam se da će se sve završiti tragično. I jeste tragično, posebno kada postaneš opsednut nekim ko ti tišinom izmeni život i uveri te da nisi sam, da postoji i ona druga strana tebe. Poklekao sam i pošteno je priznati da nisam u stanju da ti pružim sve što želim. OBOŽAVAM TE! U toj rečenici stoji sve. Ovo vreme sa tobom bilo je najlepši period mog života – tužnog i usamljeničkog. Borio sam se sa svojim avetima, terao ih od sebe, ali nisam uspeo.

Ela, svaki trenutak ljubavi i bola u kom sam uživao pored tebe, nosim sa sobom. Šaljem ti nešto što želim da čuvaš kao uspomenu na nas. Nisi ni

znala, ni slutila, ali ja sam u našoj sobi postavio skrivenu kameru. Sve vreme sam nas snimao i sada ti šaljem te zapise. Na ovom brižljivo izabranom snimku smo mi – svaki naš zajednički trenutak i naša prava priroda koju smo skrivali od drugih. Ovo je zapis o našoj… ljubavi? Verujem da jeste ljubav, iako je neki vide drugačije. Mi smo je osećali u bolu, u moći i u strasti. Čuvaj uspomenu i sećaj me se. Tvoj R.“

POGLAVLJE 22.

Ćutala je i sećala se njihovog poslednjeg susreta.

Ela nije imala snage da tog dana pogleda disk. Sklonila ga je, sakrila od same sebe. Možda će ga jednog dana, u nekoj praznoj noći, pogledati. Pogledala je kroz prozor; oluja je dolazila, a grad je bio sablasno prazan.

Sledeće večeri, Ela je bila setna. Ćutala je i izbegavala susrete sa Valterom. On bi je tužno pogledao, osećajući da se u nju uvukao strah i da je uznemirena. Najzad, kada je sumrak prekrio sobu, Ela se ušunja u prostrani krevet, tik do njega. Poljubila mu je vrat i rukom počela da ga miluje po kosi.

„Ne spavaš?“

„Ne, čitao sam neku knjigu… misli su mi odlutale. Video sam da si ćutljiva, pa sam ćutao i ja.“

„Osećam slabost… osećam kako se nešto menja. Tiho, ali osećam. Kao da nešto nevidljivo izlazi iz mene, nešto zalutalo. A ti, dušo moja, o čemu si razmišljao?“

„O tebi. Uvek o tebi razmišljam i samo želim da ostanemo zauvek zajedno.“

Slušala je njegove tihe reči. On, čudni stranac koji joj je ušao pod kožu, bez koga više nije mogla da zamisli nijedan svoj dan, govorio je tiho, ali sa nekim teškim bremenom u glasu.

„Da li se osećaš dobro? Zdravstveno?“

„Pomalo umorno, ništa više od toga.“

„Valtere… šta ako se izgubimo u ovom našem lavirintu?“

„Slutiš li nešto?“

„Pitam se… pitam i tebe. Previše je uzbudljivo i osećam se divno, zato se i plašim. Žena sam koja je predugo bila sama i nezaštićena.“ Odjednom, nekontrolisano je počela da plače.

Valter joj je brisao suze i ljubio lice. Snažno ju je zagrlio; ti dodiri bili su jasniji od reči – bili su uteha i ljubav. „Prelepa si. Ne mogu ni da zamislim da mi nismo zajedno“, hrabrio ju je.

„Zagrli me. To mi je jedini lek.“

POGLAVLJE 23.

Valter je jednom tihom i kratkom rečenicom saopštio da će biti odsutan nekoliko dana. Tih par dana pretvorilo se u čitavu sedmicu. Nije ga bilo. Nije bilo ni poruka, a na njene pozive bi se sa druge strane javljao samo mehanički glas: „Mobilni korisnik je trenutno nedostupan…“

Prvih dana njegovog nestanka osećala se prazno i uplašeno. Pokušavala je da u mislima prizove slike njegovih pokreta, izraza lica, njegove tišine i šturih rečenica. Nije uspevala da pronađe trag ni odgovore na njegova često besmislena ćutanja.

Negde duboko, neobuzdani strah ju je proždirao. Počela je da razmišlja sa blagom paranojom – haos u njegovoj glavi, koji u naletima strasti nije prepoznala, sada joj se činio očiglednim. Čak je pomislila da je sebi nešto učinio. „Spreman je na to“, potvrđivala je tu strašnu pomisao. Možda je njen Valter u tišini sakupljao sve gorke trenutke dok u njemu nije sve puklo.

Ipak, nekako se oslobodila tih zlosutnih misli. Šestog dana njegovog odsustva, raspoloženje joj se drastično promenilo. Obuzela ju je divlja želja. Uz nekoliko čašica džina, počela je da razmišlja o Ini. Prvobitno je odustajala od te ideje, ali već dobro zagrejana i uspaljena, tromim prstima joj ispisa poruku:

„Želim da dođeš.“

Inin odgovor nije dugo čekala; kao da je bila spremna i da je samo to čekala. „Za petnaest minuta sam tu. Da li…?“

„Sama sam i želim te. Večeras te želim kao drolju, obuci se tako. Dođi brzo.“

Samo u gaćicama, Ela je kružila po apartmanu dok nije začula zvono. Kroz špijunku ugleda Inu kako cupka u iščekivanju. Otvori joj vrata, ali rukom zaustavi njeno lice koje joj se primaklo za poljubac. Pokaza joj da stane. Odmeravala ju je s prezirom, ali i sa neskrivenom željom.

„Kao prava drolja. Sviđa mi se.“

„Pa…“

„Klekni, kučko.“

Ćutke, Ina kleknu ispred nje. Ela je zgrabi za kosu, posmatrajući s mržnjom njen bolni izraz lica.

„Hajde, kučko, zubima mi svuci gaćice.“

Ina hitro usnama svuče svilu do Elinih kolena. Ela ih strese sa sebe, prebaci nogu preko nje i prisloni joj međunožje uz same usne.

„Liži, droljo. Hoću da je ližeš.“

Ina je halapljivo ispunjavala naređenje. Najzad, umornim i molećivim pogledom, pogleda ka Eli.

„Šta je, kučko? Ne diviš se? Ne uživaš?“

„Bole me kolena i…“

„Idi se operi i dođi u sobu.“

Ela se ispruži na krevetu, a Ina joj se pridruži. Čim je pošla da legne kraj nje, Ela je grubo odgurnu.

„Rekla sam da si drolja. Tu ćeš stajati, klečati… nema mesta u krevetu. Liži mi stopala, sisaj mi prste. Da mi nisi prstima dotakla intimu, išibaću te.“

Sat vremena je Ina ponizno činila sve da je odobrovolji, ali nijedan Elin pokret nije davao nadu. Ela je bila odsutna i jezivo tiha.

„Ela…“

„Droljo, rekla sam ni reč! Dosta je. Ne želim više.“ Ela skoči iz kreveta, sede u fotelju i zapali cigaretu. Rukom joj dade znak da ne prilazi.

Nakon deset minuta, gaseći cigaretu, Ela je pogleda hladno.

„Sada možeš kući. Jednostavno si mi dosadila. Nije mi prijalo ovo veče.“

„Ali…“

„Rekla sam nešto!“, Ela iskolači oči i zgrabi bič sa stola. Taj jezivi izraz lica uplaši Inu, te ona brže-bolje poče da se oblači.

„Idi. Neraspoložena sam, samo idi. Odvratno mi je sve ovo.“