Томислав Крсмановић

ЕСЕЈ О ДУШЕВНОМ ЗДРАВЉУ РОБЕРТА ФИШЕРА

 

ЕСЕЈ О ДУШЕВНОМ ЗДРАВЉУ РОБЕРТА ФИШЕРА, СВЕТСКОГ
ШАХОВСКОГ ШАМПИОНА.

За Роберта Фишера сам чуо први пут још средином 1950-их година, када је и у Југославији одјекнуло да је неки млађани Боби победио на америчком јуниорском шаховском шампионату у јулу 1956. Прочитао сам тада импресиониран да је његов IQ 180, да је он геније раван Ајнштајну.

За време Турнира кандидата у Југославији 1959.године Фишер се сусрео лицем у лице са совјетским шахистима. Очекивао сам да млади геније Фишер убедљиво тријумфује, али је на моје изненађење завршио у средини , изгубио је четири партије од победника турнира Михаила Таља, који је касније победио Ботвиника, и постао светски шампион.

Још од тих дана сам са великом знатижељом пратио све шта се са њим дешавало, све до његове смрти.17 јануара 2008.године. Он је за мене дуги низ година био велика енигма, поготову одкада је почео да .острашћено критикује Америку. Са све присутнијим чуђењем сам се питао: како је могуће да такав геније, овако опако напада своју домовину, светску суперсилу број 1 Америку? Уместо да буде сретан и поносан?

Да ли он за то има оправдане разлоге? трудио сам се да откријем о чему се ради.

Још сам више био запрепашћен његовом, са годинама све присутнијом одбојношћу према његовом, како Јевреје називају“ од Бога изабраном народу?“

Када сам се боље упознао са узроцима његовог гнева, схватио сам да поједини поступци његове државе и званичних шаховских организација према њему, можда нису били потпуно на своме месту, али да ипак није било нимало стварног основа да тако острашћено и фронтално вређа и напада своју земљу и свој народ.

Све ми је то почињало да личи на неодмерене изливе неспутаних емоција? Питао сам се, зар такав геније може себи дозволити тако неконтролисано и недовољно одмерено понашање?

То је за мене погрешна процена стварности? Како је могуће да геније чији је коефицијент интелигенције раван Ајнштајновом, толико застрани?

Ипак, чудни су путеви логике људског разума? Познајем појединце изузетно интелигентне, који би знали понекад да ме запрепасте њиховом ирационалношћу?

Да ли су узроци његових крајње прегрејаних поступака у његовој породици? Зна се ко је његова мајка, пољска Јеврејка, која је студирала медицину у СССР-у. Чланак у Филаделфија Инквајеру наводи да документи ФБИ-ja показују да је његова мајка била тајно праћена. За његовог оца неки тврде да је био Немац, други сматрају да је Фишеров отац уствари чувени мађарски Јеврејин Немањи, за кога кажу да је био један од твораца атомске бомбе. Према Википедији: Иако је Немац Ханс-Герхард Фишер био уписан као отац у Робертовом родном листу, у једном чланку из 2002. године у Филаделфија Инквајеру тврди се да је Фишеров биолошки отац био Пол Феликс Немањи, мађарски физичар јеврејског порекла, који је радио на Менхетн пројекту на развоју атомске бомбе . Немењи је плаћао издржавање за Роберта за време детињства и дечаштва. Каснија истраживања ФБИ-ja су открила да, иако се Фишерова мајка вратила у Сједињене Америчке Државе из Совјетског Савеза 1939. године, њен први муж никад није ушао у земљу после тога, тако да је немогуће да је Боби Фишер (рођен 1943.године) био син Ханс-Герхарда Фишера?

Фишер је у неколико интервјуа почео да се енергично одриче Јевреја, да би све чешће спомињао јеврејску заверу и клевете. Шта то дубински потреса његов его?

Затекао сам се у Београду 1970.године у кратком боравку дошавши из Брисела, сазнао сам да је баш тада у Београд стигао Боби Фишер. Одлучио сам се да га по сваку цену видим изблиза. Нешто сам начуо из његових разговора у хотелском фоајеу, а чуо сам и од присутних наших шахиста, препознао сам међу присутнима и маркантног Светозара Глигорића.  Новинар и шахиста Караклајић је био у друшту Бобија Фишера. Он је Ужичанин. Искористих тренутак када стаде мало у страну, приђох му и рекох.весело неколико лепих речи о Ужичанима и Ерама. Он ме скоро загрли, Ужичани су такви, када им неко годи срцу, они то не крију .,, Боби је необичан младић, “, потпаша ме срдачно по рамену погледавши весело у великог шахисту. ,,Такви су сви генији, чудаци“.додаде. насмејавши се због нечега радостан као мало дете.

Запазио сам да су тада сви присутни Београђани, острашћени шахисти, или знатижељци, били узбуђени, доживљавали су Фишеров боравак у Београду, сусрет и живе разговоре са њим- као велику почаст, понашали су се према њему пријатељски, топло, као да је наше горе лист. У пространој просторији је владало посебно празнично расположење, неки присутни су се просто утркивали облећући око њега, тапшали су га по рамену као до су стари знанци, обраћајући му се са “ Боби“. Срби и Јевреји, то је ис торија вишевековног пријатељства, и овде то увидех, Срби воле Јевреје, осећају се тако блиски са њима. Одакле ми се јави мисао да је Београд место где је се зачео модерни ционизам?,

,, Зашто је он чудак?“обратих се радознало Караклајићу.“

,, Он би требао да буде најсретнији млади човек на свету, а он је тако увек забринут, муче га црне мисли“.нешто хоће да ми појасни. Док сам слушао ове Караклајићеве речи, препознајући радостан у њима растегнуту, скоро распевану ерску ијекавицу, пажљиво сам мотрио сваки покрет великог шахисте Бобија Фишера. Он је тако сличан нашим људима, и по изгледу, непосредан је и има коректан наступ, вероватно је такав због његовог средњеевропског порекла.

,,Боби је још пре скоро десет година тврдио да има неке личне проблеме, убили су његовог боса, онда се обратио Вери у Бога “, чух тада од присутних..

Сетих се да сам негде прочитао да је Фишер постао загрижени читалац Чисте истине (The Plain Truth), часописа кога је издавао Амбасадор колеџ за Све-светску Цркву Божју (Worldwide Church of God), која је такође спонзорисала радио програме које је Фишер слушао.,,Крајем 1963. је био на једном шаховском турниру, када је донео одлуку да престане да шаље ситне добротворне прилоге цркви, и да од тада цркви даје десетину својих прихода. Била је то велика одлука, рекао је.тада Фишер“ рекох то укратко Караклајићу.

,, Занимљиво да тебе то интересује, млађани Боби је тамо пао под њихов утицај , зхватила га је параноја да ће избити Трећи светски рат, и да ће Европска заједница уништити САД и Велику Британију.“

Био сам збуњен и зачуђен овим новим сазнањем.

,,Он уображава да га неко стално надзорава, да је жртва завере “, загонетан постаде и Караклајић.

..Ко и зашто га прати?“ питам, иако имам своје колико толико изграђено објашњење..

.. Боби је убеђен да је невина жртва, повремено је ван себе, полумртав, неиспаван, спас налази у његовој вери која слави јеврејски празник сабат“, сазнах од љубазног саговорника.

,, А како је могуће да напада Јевреје, а у исто време слави сабат? Вероватно у то време још није био расчистио са својим убеђењима?“

Нисам тада добио одговор.

Ипак, када је Фишер добио као награду за победу на једном турниру 200.000,00 долара које је зарадио 1972. године, од тога је дао 61.200 долара Све-светској Цркви Божјој. Тек негде у то време је наступило његово разочарење у Цркву, јер се пророчанство те цркве није остварило, а његов партнер из цркве, Гарнер Тед Армстронг, је био оптужен за учествовање у серији сексуалних скандала, па је због тога смењен као главни водитељ програма Свет сутра.Фишер је тада дефинитивно изгубио илузије о овој организацији и напустио је.

Питам се, да ли је његов антисемитизам тада узимао маха?

Ишао сам даље, његова шаховска каријера открива доста делова ове врло занимљиве слагалице. Пуна је успона до врха светске лествице, али и још много више необичних падова. Да ли је политика у питању? Која, каква, зашто? Ако је данас све политизовано доказ је и шах.?, питам се.

Роберт Фишер је врло занимљива личност, да ли је због своје генијалности, и необичности поимања чињеница можда постао још од раних дана врло занимљива особа за оне који се баве политиком?.

Он је септембра 1972. године постао први амерички шахиста који је освојио светски шампионат у организацији Светске шаховске федерације.Године 1975.званично је изгубио титулу када је Светска шаховска федерација одбила његове услове за одбрану титуле. Гари Каспаров је написао да је од свих светских шампиона у шаху, између Фишера и његових савременика био највећи јаз у историји. Фишерова победа над совјетским шампионом Борисом Спаским за светску титулу у „мечу столећа“ посматрана је као симболична победа Запада, која је подстакла међународну популарност шаха. Његов противник је портретисан, посебно у Сједињеним Државама, као производ безличног, механичког и репресивног система државне контроле, док је Фишер био усамљени геније, који је победио совјетску доминацију.

Као националном хероју, Американци су били спремни да му опросте необично понашање и погледе. Ипак, у популарној култури он је постао симбол генија чија бриљантност је била тако велика да га је на крају уништила. Јер није бранио своју титулу 1975. не могавши да постигне договор с међународном шаховском федерацијом ФИДЕ око услова меча.

Тада је постао још повученији и није играо такмичарске мечеве све до 1992, када је победио у поновном мечу против Спаског.Такмичење је одржано у Југославији, која је тада била под строгим ембаргом Уједињених нација. Ово је довело до Фишеровог конфликта са владом Сједињених Држава, због чега се никада није вратио у своју родну земљу.

Након тога је живео у Мађарској, Немачкој,на Филипинима и у Јапану.Током овог периода давао је све жешће антиамеричке и антисемитске изјаве, упркос свом јеврејском пореклу.

У периоду између 2004. и 2005. након што је његов амерички пасош повучен, јапанске власти су га држале девет месеци под претњом изручења. Након што му је Исланд загарантовао држављанство, јапанске власти су га пустиле у ту земљу, где је живео све до своје смрти 17 јануара 2008.године.

На скупу Азбуковчана који живе у Београду, одржаном у Београду 3 марта 2006.године у хотелу на Ади Циганлији за истим столом сам седео са шаховском легендом, славним, али већ остарелим Светозаром Глигорићем, којом приликом сам са њим дуго разговарао. “ Срео сам Вас 1951 године у шаховском клубу Земун“, са уважавањем му се обратих преко стола, нагнувши му се ближе јер има тешкоћа са слухом.

Он ме загледа са симпатијама:,,А чиме се ви бавите?“ После кратке паузе ми се обрати:,, Моји су пореклом од Љубовије отселили се Ваљеву, зато сам овде“.

Стари велемајстор је деловао сетно и на искрају живота. Свет се мења, сурово збрише прошлост. Док смо нас двојица разговарали, на врсти бине тамо на искрају вeлике сале где је обично хотелски кафански оркестар, се одвијао занимљив пригодан програм. Ипак, није све то било тако бучно, могли смо смирено да мењамо мисли.

Живот је суров и немилосрдан, размишљао сам, време и догађаји газе, све мрве пред собом, ко је горе, сад је доле. Поред мене је седела шховска легенда прохујалих деценија. Својевремено, слављен и од свих уважаван и поштован човек. Преда мном је сада био старији сетан господин, изгледао је ипак млађи него што јесте, он је још прагматичан и полетан за његове године, али тужан смешак на његовом лицу одаје да се мири са неминовностима. Као да су га сви гурнули у запећак, нико није дошао до нас од организатора да поразговарамо, да му колико толико одамо почаст? Каже да је још увек активан, има занимљиве хобије, одан је музици..

Присетих се, ево прилике да поразговарамо о Роберту Фишеру, да сазнам из прве руке, нешто више о томе необичном шаховском витезу тужног лика. Неко га је тако негде назвао-:Дон Кихот, бори се са ветрењачама.

,, Није ми јасно то све што се догодило са Фишером, Американац против Америке, против свога племена, то све не личи на генија какав је он?“, запитах га учтиво.

Легенда југословенског шаха ме смирено погледа:,, Од малена се заљубио у шаховску таблу, гутао је књиге о теорији и пракси шаха, све је побеђивао, имао је изузетно памћење, а коефициент интелигенције 180.“

,, Откуд да се тако генијалан човек тако необично понаша“, упоран сам у мојој жељи да сазнам нешто више о славном шахисти, управо од онога ко би то требао да зна.

,, Фишер је одувек био непредвидив, 1957. је освојио Отворено првенство САД у шаху у доигравању с Артуром Бизгајером. Због овог резултата Фишеру је отворен пут на амерички позивни шампионат. Многи су веровали да је Фишер још увек слаб играч и да ће завршити као последњи. Уместо тога, завршио је као први“, сазнајем још један занимљив податак.

,,У јануару 1958, са 14 година, Фишер је постао амерички шампион. Заједно с титулом, квалификовао се на међузонски турнир, следећу степеницу ка изазивању светског шампиона. Нико није младом Фишеру давао много шанси да се квалификује даље, па је било изненађење када је Фишер, после добре игре у финишу, завршио на деоби петог места. Ови резултати су му донели и титулу велемајстора.У то време, он је био најмлађи велемајстор у историји, и његов рекорд се држао, док 1991. године мађарска шахисткиња Јудит Полгар није постала најмлађи велемајстор.“, одржа ми право предавање.

,,У Југославији 1959. године Фишер се срео лицем у лице са совјетским шаховским „парним ваљком“, Фишер је турнир завршио у средини, изгубио је четири партије од победника турнира Михаила Таља, који је касније победио Ботвиника и постао светски шампион.“, рече док му је мутан и уморан поглед лутао по сали.

,, И Таљ је јеврејске националности“, упитах га

,,Већина шаховских велемајстора су Јевреји, они су библијски мудраци“, он слегну раменима..

,,Много година Фишер је био један од најјачих не-совјетских играча, заједно сa Лајошем Портишом, са Вама и Ларсеном, али није успео да се квалификује за меч за светског првака?“, тражим одговоре од саговорника.

Потстакнут, Глигорић се насмеши драго:,, У наредном циклусу 1962. године, он је убедљиво победио на међузонском турниру у Стокхолму, али је на турниру кандидата у Курасау завршио на четвртом месту. То је било за њега велико разочарење, будући да је претходних година играо изванредно.“

Глигорић настави тихо и полако:,, У следећем циклусу Фишер није учествовао, имао је паранаоичан страх од совјетских играча, да су се сви окренули против њега. Зато је одлучио да не учествује на међузонском турниру уАмстердаму 1964. У следећем циклусу, на међузонском туриру у Сусу (1967), Фишер није успео да се квалификује захваљујући врло контроверзној казни, због које није играо партију са совјетским интер-мајстором Гипслисом. Сматра се да се Фишер није појавио зато што је сматрао непоштеним да мора да игра много партија заредом, али према његовој биографији аутора Била Волса, то је био логичан резултат, јер су организатори турнира стално мењали време играња његових партија због верских празника и суботе (Фишер је у то време био присталица Све-светске Цркве Божје)“. сазнајем поједине новости које нисам знао.
,,Фишер се осећао прогањаним, то су уствари били сукоби између две стране његовог живота: стране посвећене шаху и стране посвећене вери. У интервјуу с Лен Золом тврдио је да ако је ико покушавао да живи по слову закона, то сам био ја. Искрено сам покушавао да будем покоран. Што сам више покушавао, све више сам лудео… Сећам се тренутака када сам се враћао из шаховског клуба кући у четири сата изјутра. неиспаван,полумртав, и покушавао да присилим себе да се молим један сат. Био сам готово ван себе“, излажем моје сазнање о изјавама Бобија Фишера.

,,Фишер је тада сматрао да се његов живот поцепао на два дела: на једној страни је била његова шаховска каријера, на другој страни била су његова верска уверења. Таква је била суштина Фишеровог веровања када је отишао на „Меч столећа“, Глигорић ме уствари подучава.

Мој саговорник , иако је већ стар човек, брзо запажа, и брзо реагује, из мудрог сјактаја његовог погледа открих да је он препознао да то мене јако занима.

,,Фишер је победио на међузонском турниру завршивши са седам узастопних победа. Наставио је истом снагом у мечевима кандидата, победивши своје противнике у серији резултата каква до тада није била виђена. И Марк Тајманов (СССР) и Бент Ларсен из Данске, други најбољи не-совјетски шахиста после Фишера, просто су разнесени резултатом 6:0.. Године 1971. Фишер је коначно заслужио право да изазове светског шампиона, Бориса Спаског, кога никада раније није победио“, слушам пажљиво .

Глигорић је наставио .да ми постепено разјашњава енигму, предосећао сам да ћу тек сазнати оно што ме интересује: ,,Фишерова дугогодишња тврдоглавост у вези с мечевима и условима играња манифестовала се и у припреми меча са Спаским. Од могућих места, Фишер је преферирао Југославију, док је Спаски желео Исланд. Једно време је покушавано да се спор реши тако, да се по део меча одигра на обе локације, али је тај аранжман пропао. У једном тренутку Фишер је изјавио да неће играти меч. Хенри Кисинџер је телефонирао Фишеру, апелујући на његов патриотизам и замолио га да игра.Како год разлог био, Фишер је одлучио да игра.“

Ово што сам чуо од Глигорића даље сам мање више знао:,, Меч између Спаског и Фишера одржан је у Рејкјавику, Исланд, од јула до септембра 1972. године. Фишер је изгубио прве две партије; прву због грубог превида, а другу контумацијом, јер није хтео да игра партију. Изгледало је да ће Фишер изгубити читав меч контумацијом, док Спаски није изненада прихватио Фишеров захтев да се следећа партија одигра у споредној соби, без камера. После тог контроверзног догађаја, Фишер је у следећих 19 партија добио седам, изгубивши само једну, уз 11 ремија. Коначни резултат био је 12½:8½ за Фишера.“.

,,Зар овај тријумф , исход Меча столећа није постао двострука прекретница у Фишеровој каријери – постао је светски шампион, а постао је и најбоље рангирани шахиста до тада по систему рангирања професора Елоа “ постављам питање.

,,Победа над Спаским је сматрана својеврсном пропагандном победом Сједињених Држава у Хладном рату, која је потврдила да је сада најјачи шахиста на свету Американац, у спорту којим су доминирали Совјети од Другог светског рата“, чујем речи Глигорића

Сазнах још занимљивих детаља: ,, Фишер се осећао изданим од цркве која је поштовала Сабат, није славила Ускрс ни Божић, али је прослављала многе дане који су свети Јеврејима, Фишер се због нечега љутио на њему недовољно јасан етницитет Јевреја, када се ради о Англо Саксонцима и Израелу. То је можда подстакло Фишеров антисемитизам и његово веровање у светску заверу против њега.“

У неповезаном разговору сам сазнао да је било предвиђено да Фишер брани титулу против изазивача Анатолија Карпова 1975. Фишер није играо ни на једном турниру откад је освојио титулу, па је поставио много услова за одржавање меча. ФИДЕ се сагласила са свим његовим захтевима, изузев два, одбацивши Фишеров захтев како меч треба да се оконча. Фишер је тврдио да је уобичајени систем (24 партије у којима први играч који освоји 12½ поена побеђује) охрабрује играча који поведе да иде на ремије, што по њему није било добро за шах. Уместо тога Фишер је желео меч с неограниченим бројем партија, а да први играч који освоји десет победа добија меч; ремији се не би рачунали.

Чух од саговорника:,, Многи злобници су сматрали да је овај предлог нереалан, и да ће се меч претворити у тестирање издржљивости, а не вештине. По овим критичарима, напуштени систем „први који добије шест партија“у мечу Карпов-Каспаров 1984. је касније служио као потврда њихових ставова“.

Читао сам да је најконтроверзнији од свих Фишерових услова, међутим, био његов захтев да, у случају да оба играча освоје по девет партија, шампион (у овом случају Фишер) би задржао титулу. То је значило да Фишер треба да добије само девет партија, да би задржао титулу, док би Карпов морао да победи са 10:8. Пошто ФИДЕ није променила правила да би дала Фишеру предност коју претходни шампиони нису имали, Фишер се одрекао титуле у телеграму који је послао председнику ФИДЕ Максу Евеу јуна 1974. Значајно је да је у свом телеграму Фишер нагласио да се одриче титуле шампиона у организацији ФИДЕ. Овај детаљ ће се касније манифестовати у Фишеровој примедби за време поновног меча са Спаским 1992. у којој је Фишер тврдио да је он и даље светски шампион.

Овај Фишеров коментар изазвао је значајну нелагодност у остатку шаховског света, када је организација светског шампионата од стране ФИДЕ жестоко критикована и кулминирала иступањем из ФИДЕ Гарија Каспарова и Најџела Шорта 1993.

Без обзира на све, ускоро после сукоба са ФИДЕ, Фишер је нестао и није играо такмичарски шах готово двадесет година. Нико није знао где се он налази, јер је често мењао места боравка.

Глигорић настави: ,,Фишер је 1982. објавио памфлет (под именом Роберт Д. Џејмс) “Мучили су ме у затвору у Пасадени!“, у коме је детаљно описао своје искуство у вези са хапшењем 1981. године када је погрешно замењен за једног пљачкаша банке. Тврдио је да га је полиција „брутално мучила“. Касније је оптужен за оштећење затворске имовине (конкретно, у питању је био један мадрац!?“

Знам од раније, да је 1984. године Фишер писао уредницима Јеврејске енциклопедије (Encyclopedia Judaica), тражећи да се његово име избаци из публикације јер је тврдио да он није Јеврејин.Био сам запрепашћен када сам сазнао и ове необичне податке.

,, Има ту нешто у њему што је нејасно, или барем тако изгледа на први поглед. Али како каже наш мудри народ-Свако дашто има своје зашто“, просто ме подстиче да даље разговарамо. “ Власт има своју логику која је поптпуно туђа неупућенима, а то је огромна већина. Решење енигме се налази у објашњењу релација ПОРЕДАК УСА- Роберт Фишер“, износим моја размишљања.

После 20 година непојављивања у јавности, Фишер је изашао из изолације да би изазвао Спаског (који је тада био на 96-102. месту рејтинг листе) у „Осветничком мечу 20. века“1992. године, уз посредовање и организацију контроверзног југословенског бизнисмена Јездимира Васиљевића. Овај меч који је одигран уз коришћење његовог новог шаховског сата, одржан је на Светом Стефану у Црној Гори, упркос оштрог ембарга УН, који је укључивао и забрану одржавања спортских такмичења у тадашњој СР Југославији.

Фишер, који је до смрти тврдио да је светски шампион, јер никада није изгубио меч за титулу, захтевао је да организатори објаве меч као „Светски шампионат у шаху“ иако је у то време Гари Каспаров био признати ФИДЕ шампион. Објављено је да је наградни фонд за овај меч 5 милиона долара, а да две трећине припада победнику. Пореска управа Сједињених Држава је обавестила Фишера, пре меча, да је његово учешће против закона, и после меча је издала потерницу за његово хапшење.Фишеру, притиснутом са свих страна, је био преко потребан новац, добио је меч с 10 победа, 5 пораза, уз 15 ремија.

,, Америка је свемоћна, да је хтела могла је забранити његов меч са Спаским, а због нечега то није учинила?“ хоћу да чујем шта на то каже Глигорић.

Он се прену из замишљености: ,, То никако није случајно, вероватно су се сажалили, да му дају новац да преживи.“ Застаде, па уздахну:,, У политици нема сажаљења, само постоје интереси, Фишер је Америци због нечега био потребан, такав какав је, бунтован. “.

Мој саговорник застаде:,, Хоћу да кажем да је он направљен таквим, бунтовним, али се додатно нечим замерио свемоћним владарима Америке. они умеју бити сурови“.

Многи велемајстори који су посматрали меч рекли су да Фишер није играо као у најбољим данима. У књизи „Смртне партије“Гари Каспаров је написао: „Он је играо добро.Било би тесно у нашем међусобном мечу.“

Од 1992. Фишер више није играо такмичарски шах, од тада је повремено давао интервјуе, али само ако су преношени уживо. Године 1999. Фишер је дао телефонски интервју једној радио-станици у Будимпешти, Мађарска у коме је себе описао као „жртву јеврејске завере“.Станица је прекинула интервју, али се слична епизода поновила после терористичког напада на Америку11. септембра 2001. Фишер је дао интервју Паблу Меркаду и велемајстору Тореу на филипинској радио-станици Радио Бомбо, у којем је потврдио свој жестоки антисемитизам, између осталог, говорио је о светској јеврејској завери , и негирао да се Холокауст икада догодио. У једној другој емисији, аплаудирао је терористичком нападу од 11. септембра. „То је дивна вест“,рекао је Фишер. „Аплаудирам том чину. Сједињене Државе и Израел су масакрирале Палестинце много година. Пљачкале их и масакрирале Сада им се све враћа.“

Сличне антисемитске иступе Фишер је имао и на једној радио-станици на Исланду. Фишер је дао потцењивачке примедбе о политичкој ситуацији у шаху, тврдећи да шах контролишу Јевреји, и да је сваки меч за светског шаховског шампиона од кад је он напустио сцену 1975. био намештен. Нови повод за његове изјаве десио се кад је власник стана у Пасадени, Калифорнија, у коме је становао, продао неке његове ствари јер није платио кирију. Тврдио је да је то нови доказ о светској јеврејској завери и злочиначки чин „Америчке владе коју контролишу Јевреји,да би га оклеветали и уништили“. Године 2005. неке Фишерове ствари су продате на аукцији на eBay-у.

Због ових чудних и крајње емотивних изјава Америчка шаховска федерација је 2003. искључила Фишера из чланства, иако је остало нејасно да ли је Фишер ишта знао одетаљима напада, јер је ту изјаву дао истог дана, 11. септембра.

Фишер је наставио да провоцира своју земљу.

13. јула 2004. ухапшен је на међународном аеродрому у Нарити, Јапан, у близини Токија, због намерне употребе поништеног америчког пасоша, приликом покушаја укрцавања на лет Japan Airlines-а до аеродрома Ниној Акино у Манили,Филипини. Тражила га је америчка влада од 1992. године када је играо шаховски меч са Борисом Спаским у Југославији, чиме је прекршио председничку наредбу број 12810 Џорџа Буша издату у вези санкција УН за учествовање у привредном животу Југославије (Влада САД му је 1992. године запретила чак и казном затвора у трајању од 10 година, те се Фишер после меча са Спаскијем више није враћао у САД).

Како је јавила агенција Франс Прес Боби Фишер се одрекао америчког држављанства. Следећег месеца јављено је да се Фишер жени с Мијоко Ватаи, председницом Јапанске шаховске асоцијације, с којом је живео од 2000. године. Спекулисало се да је тај потез направљен да би се омогућило Фишеру да остане у Јапану. Он се такође обратио америчком државном секретару Колину Пауелу, да му помогне да се одрекне америчког држављанства. Ипак, под притиском Сједињених Држава, јапански министар правде одбио је Фишеров захтев да му се дозволи да остане у Јапану и наредио је његову депортацију.

Тражећи начин да избегне депортацију у Сједињене Државе, Фишер је почетком јануара 2005. написао писмо влади Исланда тражећи исландско држављанство. Исландски парламент (Алтинг) је крајем марта једногласно одлучио да Фишеру додели пуно држављанство из хуманих разлога, јер су сматрали да су га неправично прогањале америчка и јапанска влада.

У међувремену, америчка влада подигла је оптужницу против Фишера због избегавања плаћања пореза, како би га спречила да отпутује на Исланд. Када је до јапанских власти дошла потврда о Фишеровом новом држављанству, оне су се сагласиле да му дозволе да одлети у своју нову земљу. Непосредно пре одласка за Исланд, 23. марта, 2005. Боби Фишер и његов портпарол и бранилац Џон Боснић појавили су се накратко на светском сервису БиБиСи-ја, преко телефонске везе са токијског аеродрома. Боснић је изјавио да Фишер више никада неће играти шах, а Фишер је почео да оптужује председника Буша да је криминалац. Оптужио је Јапан да је марионета САД. Боснић је додао да Фишер сада својим домом сматра Исланд. У мају, делегација у којој је био и Борис Спаски посетила је Исланд с намером да Фишера врати за шаховску таблу“, Фишер је рекао да је заинтересован да игра меч с „достојним противником“у Фишеровом насумичном шаху (такође зван и Шах960 –због 960 могућих почетних позиција, који је Фишер измислио 1996. године). Спаски је одговорио да нема намеру да више игра против Фишера.

,,Америчка власт је свезнајућа и свемоћна, она није могла погрешити, због нечега га је казнила“?, поставих питање задремалом саговорнику.,, Откуд њему Јеврејину такав задрти антгисемитизам?“, желим да сазнам шта он мисли о томе. ,,Занимљиво је да се Фишер тако непримерено радује 11 септембру 2001.године. Чудно је све у свему да такав геније не препознаје ко влада светом, како он може да се прегања са свемоћном Америком, од чега само може да има штете, а нема никакве шансе да било шта постигне?“ Наставих: ,,Необично је да је он такав наводно задрти антисемита, за време док је неколико година живео у Будимпешти, се дружио са породицом сестара Полгар, која је такође јеврејског порекла, и да их је тренирао, а касније је отишао у Јапан?“ хоћу да са нашом шаховском легендом исчепркам још неке делиће слагалице.

,,Светски шампион Анатолиј Карпов и Полгарове су тврдиле да постоје две стране Бобија Фишера. Карпов је изјавио да су се и Сједињене Државе и Фишер лоше понашали.“ појашњава Глигорић

,,Да ли је то алузија на Фишерово душевно здравље?“, запитах га директно. Продубљујем моје размишљање:,, Лично имам став да Боби у дубини његове душе уопште није антисемита, никако не могу да прихватим да такав геније може да погрешно процени последице његових искривљених виђења Америке, Јевреја и Израела, пре бих схватио да су то његове претерано емотивне реакције на поједине поступке његовог окружења према њему, које су му на неки начин биле непријатне и штетне. Он је вероватно размажен вундеркинд, од малена уздизан високо као геније, навикао на отсјај дивљења и прихватања, свако друштво поготову америчко, иако је Америка демократска држава, захтева конформизам. Рекао бих да његове поједине реакције нису биле довољно смирене, помало су пркосне, чак и детињасте?“, питам Глигорића.

,,Поготову када се ради о интелектуалцима, можда се генијални Фишер некоме због нечега замерио`?, надопуни ме Глигорић.

Током даљег разговора са Глигорићем, шаховским генијем, сам био изненађен када сам увидео колико је он врстан психолог, да не кажем психијатар: ,,Михаил Таљ се једном благо потсмехнуо Фишеру назвавши га “ кукавица?“

,, Јели мислио да је Фишер плашљивко, или да се стално жали и кука као птица кукавица на неке прогонитеље?“, насмеших му се.

..Боби Фишер је стално био забринут, са разлогом, он се замерио планетарној сили Америци“, реплицира Глигорић.

,, Малопре сте казали да га је можда нечија свемоћ намерно таквим направила?“

,,Можда је Боби помислио да је то Совјетски савез, јер је он имао исгинску параноју од завере совјетских шахиста, иако су многи до њих били такође Јевреји?“,

Упитах га:,, Зар је Фишер могао бити тако наиван да не увиди чињенице?“’

,,Тачно је то, СССР се распао без зрнца барута, да не кажем као кула од карата, али је Боб наставио да хули на Америку и Јевреје, и после распада комунизма и СССР-а, чак се радовао 11 ептембру?“, то је моје питање

Уместо директног одговора чух смирене речи:,, Шахисти који су играли са њим, су мислили да је он не само ексцентрик него и неоснован забринут, Роберт Бернс му је саветовао да оде код психијатра, неки су сматрали да Фишер није нормалан, и рекли су му да је параноичан. Фишер им је на то одговорио да параноичари могу понекад бити у праву.“

,, Фишер је у праву, ако неко има дуге неприлике са неким, он почиње да генерализује, свугде види злонамерне, иако то није увек случај“, износим моја сазнања

Наставих:,, У праву су са његовим душевним проблемима, по свему судећи сјајан ум, Фишер је можда највише визионар шахиста од Јосе Раул Капабланке до данас, он је иновативан, -али он покушава да своју иновативност пројецира ван шаха, и да исказује храбро неке врло неконвенционалне идеје, што помало личи на узнемирене и ивитоперене емоције, или чак на манију проналазаштва?“

Наставих; ,,Шта например? Он је параноичан, оправдано или не, сада то није битно. Али његове потпуно неосноване тврдње да ће Европска заједница уништити САД и Велику Британију, су чудне, и могу се интерпретирати као његова потсвесна тежња да открије нешто ново, необично, што други нису, а друго је шаховска табла на столу, а сасвим друго ваншаховска планета у којој има толико држава и милијарди људских бића“

Глигорић ме је слушао пажљиво, климајући главом, потстичући ме да се до краја изјасним: ,,.Тада је постојао страх од Трећег светског рага између САД и СССР-а?“

Наставих охрабрен: ,, Његове крајње прегрејане изјаве су недостојне врхунског интелектуалца и генија, говорио је о светској јеврејској завери и негирао да се Холокауст икада догодио. аплаудирао је терористичком нападу од 11. септембра. су доказ потсвесне жеље да стално потврђује своју иновативност бомбастичним и оригналникм изјавама. Могуће је да су кроз њега проговориле ранљиве емоције, раније уздизаног и маженог вундеркинда, а сада одбаченог и понижаваног, можда он прича оно што не мисли стварно, проговара инфантилна сујета размаженог детета. Он тврди да Јевреји владају светом, да контролишу и шах, а он Јеврејин се бори против њих? Како их он појединац може победити? А онда каже да га Совјетски савез и совјетски шахисти опструирају? А познато је да су совјетски шахисти махом јеврејске националности? “.

Мој стари мудри саговорник ме погледа:,, Како он сам појединац. а бори се и провоцира водећу силу на планети САД?“

“ Нешто је давно кврцнуло у његовој личности, он погрешно прецењује своју моћ, то помало асоцира на предиомензиран его, или на манију величине“, био је мој одговор.

Упознао сам Глигорића са подацима, које претпостављам он није знао:,, Због низа ранијих антисемитских јавних изговарања и његове похвале на радију 11.септембра 2001. напада на Светски трговински центар, које је је видело много света, америчка јавност га је оценила као размаженог и арогантног.

У последњих неколико година, међутим, истраживачи су дошли да схватања да је Боби Фишер био психички узнемирен од раног детињства“

Глигорић се досети ,, Па да, пажљиво испитивање његовог живота и породице показује да је вероватно трпео од менталних болести, које можда никада неће бити правилно дијагностиковане, или третиране. Какво је било стварно његово душевно здравље? Покушај анализе његовог душевног здравља, захтева увид и разумевање његове личне биографије која је почела 9. марта 1943. године, када је рођен у Чикагу, живот у његовој растуреној породици, нејасности ко му је уопште отац, свакојака сумњичења у врло узбурканом окружењу Хладног рата.“

Симптоматично је да он такав геније се годинама , деценијама, упорно прегања и суди са светском суперсилом број 1? Велики сам критичар совјетске репресивне психијатрије , присетих се начела совјетских психијатара- Онај ко се отворено и упорно бори против свемоћног Совјетског савеза, је очигледно душевно оболео, јер погрешно процењује стварност. Није тачно, многи су се борили против бољшевика да би се изборили за демократизацију. Али друго је СССР, а друго Америка.уместо да рационално прихвати понуђену маслинову гранчицу помирења, после симпатичне реакције америчке јавности , која је у њему својевремено видела националног хероја, победника над СССР-ом у Хладном рату, он крајње ирационално наставља конфронтације. А онда контрадикција, каже: надзоравају ме! Он небулозно тврди да није било Холокауста, итд, итд.

Где је ту његова исправна заснованост на чињеницама? Он ми тако заличи на оне кверулаторе што се вијају по ходницима наших судова истерујући правду, а да је никада не остваре? Он је преморен и изнурен човек, изгубио је компас у времену у коме живи, фиксирао се за раније деценије.

После 20 година непојављивања, Фишер је изазвао Спаског (који је тада био на 96-102. месту рејтинг листе) у „Осветничком мечу 20. века“1992. године, тада је тврдио да је светски шампион, јер никада није изгубио меч за титулу, захтевао је да организатори објаве меч као „Светски шампионат у шаху“ .иако је у то време Гари Каспаров био признати ФИДЕ шампион.

Повремено изјави да је жртва светске завере, САД, Јевреја, совјетских шахиста, Јапана који је марионета САД, медија. Тачно је да је он генијалан шахиста, али да ли је толико важан да цела планета устане против њега?

У његовим поступцима има безброј контрадикција, нападао је Јевреје а у то време је славио Сабат, у Будимпеши се дружио са сестрама Полгар, које су такође као и он Јевр ејке. Правдао се да неко ко је параноичан, може бити стварно жртва прогона? А зашто се онда није измирио са прогонитељима? Час је нападао свемоћне владаре света, час одбијао помирење, да би изјављивао неиспаван и измучен стресовима, да је све чинио да се са њима измири, да учини све што они желе, а да на крају од тога није било ништа, јер они његово кајање нису прихватили? А он им упорно гура прст у очи? Да није мазохиста?, скоро да се запитах.

Њега су неки шахисти, чини ми се и Таљ називали “кукавица, стално се жали да га неко надзорава, опструира. Вероватно су хтели да кажу да је он сувише осетљив, да сви ми живимо у суровом свету, многима сурови моћници стану на жуљ, али они не реагују тако емотивно и повређено као он?

Фишер је кроз цео живот испољавао хировитост и непредвидљивост, у вези са условима играња мечева, местима, пропозцијама, својим политичким ставовима, био би повремено тврдоглав и непопустив.

Непризнати, одбачени или изнурени људи теже понекад да би се истакли, за идејама реформаторства, да изричу необичне ставове. Зар нису биле помало ексцентричне његове изјаве да ће Европска заједница уништити САД и Велику Британију?.Чудно да такав геније испољава толику површност и запада у политичку и сваку другу некоректност?. Фишер се због нечега детиње љутио на њему недовољно јасан етницитет Јевреја, када се ради о Англо Саксонцима и Израелу. Испољавао је необичну инова тивност и покушаје рефомисања шаховских натицања. Што је ФИДА повремено одбацивала.

О његовој натегнутој и импулсивној личности говори податак да је после сукоба с ФИДЕ, Фишер нестао и није играо такмичарски шах готово двадесет година.

“Талмуд је света књига за Јевреје. Он садржава не само религиозну науку Јевреја, него и грађанске законе: приватно право, породично право и казнено право, по Талмуду где год да је био, Јеврејин је прво Јеврејин, а онда држављанн државе у којој живи“, мој саговорник наша шаховска легенда стави пред мене на сто руке са дубоким плавим венама. Светозар Глигорић, као да је забринут, настави смирено ме гледајући право у очи:,, Живимо у свету где је све политизовано, тако и живот и судбина Бобија Фишера, он се дубоко огрешио о свету јеврејску књигу Талмуд, његовим примером су слате поруке свету, како се треба, и како не треба понашати“.

,, ,, Како је такав геније могао себи дозволити да упадне у такву замку, да је не схвати?“

Светозар Глигорић ми се насмеши:,,Чудни су путеви људског разума.И када се ради о генијима, емоције понекада победе логику?