"ХИЉАДУ ЂУБРЕТА И ХИЉАДУ ЦВЕТОВА" Марија Васић

Упозорење

Не волим предговоре, јер аутори као да се већ довољно нису размахали својим рукописом него морају још и да га хвале и куде унапред, некад они сами а некад ко стигне. Као да желе са сперу сву потенцијалну љагу са себе, да читаоце убеде да њихово дело – рукопис има неку вредност и важност. Зато сам дужна да ја упозорим вас, да рукопис који је пред вама има двоструку важност! Намерно сам избегла да употребим реч вредност, јер не знам шта данас неки сматрају вредним па да вас не доведим у додатне заблуде. Али да не дужим, дакле, неки од вас ће осетити олакшање, утеху а други ће пак искусити вероватно горчину и згражавање. То све зависи наравно управо од вас. Следећи редови упозорења су посебно важни, зато их немојте прескакати пре него што пређете на следећу страну!
Ко воли да избегава ружне, непријатне тренутке, ко мисли да је непотребно бавити се тиме, или ко се просто јежи депресивних ствари, догађаја, воли да гледа кроз ружичасте наочаре е онда нек тај такав прескочи први део – Хиљаду ђубрета и пређе на Хиљаду цветова. Али ако жели да прочита цело дело онда ће се покајати ако крене тим редом. Ко мисли да је велика илузија гледати кроз ружичасте наочаре и ко воли само тврдокорну реалност онда нека се задржи на Хиљаду ђубрета и прескочи Хиљаду цветова. Али мислим да ће неизоставно хтети да прочита ову писанију до краја, јер мирис ђубрета може спрати са мирисом цвећа. Не верујем да желите остати дуго у том ђубрету, јер зна бити тешко. Неки од вас ће сад сигурно искочити са мишљу да и цвеће може бити смеће као и да нешто из смећа може бити цвет. Да, ти неки су у праву. То је и циљ овог пискарања, и прежвакања утисака о животу. Живот некад мирише на цвеће, некад на смеће, зависи којом ноздрвом помиришемо. Један мирис маскира други, а све је то једна мешавина, стапање хиљаду ђубрета и хиљаду цветова. На вама је шта ћете од тога изабрати.
И добро, сад знате, упозорени сте! Ако сте прескочили овај део, немојте ме после кривити и блатити како нисте знали чега сте се доватили. У том случају скидам одговорност са себе.
И још нешто! Унапред се извињавам ако се будете осећали депресивно али то реално можете и сами искусити и вероватно сте пролазили док сте крчили пут међу ђубретом!
Да не дужим више и непотребно, ја сам своју дужност обавила. Кривицу ћете сносити лично ви сами ако се будете лоше осећали али и ако вам се расположење дигне.
Можете прећи на следећу страну!

I

Хиљаду ђубрета

Још једна уводна реч

Дакле ако сте прочитали упозорење онда сте спремни да закрочите на депонију смећа и цвећа!
И зашто сам најпре кренула од смећа, можда ће неке занимати? Мислим да је много лакше набројати шта све не ваља и шта све смрди, и шта све изгледа као тешко ђубре. Лакше је поћи од тога шта све не ваља, шта би све променили. Лакше испливају гадости. Упадљивије је! Пре ће нем у очи упасти cмеће него цвеће. Уствари боље да не генерализујем. Вероватно постоје и они који не виде гадости, који живе у цвећу. Нека ми они не замере. Мени је овако било лакше. И више нећу гњавити овим уводним натезањима. И зашто баш хиљаду? Наравно да нећу набројати тачно свих хиљаду ђубрета, али списак није коначан и ви га можете допуњавати између редова! Сигурна сам да ћемо онда стићи до бројке хиљаду. И сад коначно прелазим директно на све оно што не волим у животу или ми се бар у једном тренутку то гадило. Дакле, ово је књига о гађењу и дивљењу! Прво прелазимо на гађење. Ко то до сад није схватио може прескочити целу ову писанију!

1. ПРИВАТНОСТ И НЕШТО САСВИМ (С)ЛИЧНО

 Имам право на приватност. Свако има то право. Мука ми је више кад неко жели да проникне у моје мисли. Као кад песник напише песму и сви који је читају се питају шта је он заправо хтео да каже.

 Гади ми се када неко други жели да проникне не у моје мисли него у мисли неког другог а да то нема неку важну сврху или циљ. Овде дакле не мислим на оне којима је то посао. Овде мислим на оне који се тиме баве искључиво из разоноде. Беспотребно се бавити туђим мислима може да буде контрапродуктивно и за опажача, да не кажем нагађача и за оног који је опажан, ко је мета тог нагађача. Све то може да води у фантазирање и у измишљање измишљотина.

 Мука ми је од измишљотина! Измишљају се приче о вама. А ви као да сте поверовали у те измишљотине јер се узбудите и имате потребу да доказујете како то није истина.

 Нервира ме што не знамо шта је заправо истина у свом том фамозном изнесеном прљавом вешу о некоме! Испада крив и онај што пориче и онај што ћути. Ко прашта пола му се додаје а ретко кад прашта.

 Стварно је грозно претурати по нечијим личним стварима! Грозно је шта су све у стању неки да ураде како би открили неке сасвим непотребне ствари о некоме а њима су ето од кључне важности!

 Нервира ме и када неко гледа у оно у шта ви гледате! Када ти уђу у собу родитељи или пријатељи, рођаци и као случајно баце поглед шта радиш на компјутеру, шта гледаш! Зар не могу ни мало приватности сачувати!

 Грозно је када се мисли како ће се нешто веома важно открити ако се сазна нека приватна ствар, која може бити веома личне природе. Ако се открије – потврђују се неки злокобни ставови, ако се не открије – стварају се злокобне и подмукле измишљотине.

 Гаде ми се они и који отворено признају како желе да знају сваки тренутак у животу блиске особе. Зар им је то смисао живота?

 Мука ми је када те незаобилазно питају колико имаш година! То је јако ружно и непристојно питање које задире у твоју приватност! А и скроз је беспотребно питање јер ти не мораш рећи истину!

 Нервирају ме они што те при упознавању питају без пардона о личним, приватним стварима. Ја се снебивам, и не желим да постављам питања о томе али зато ме тај с друге стране испитује ко инспектор а ја одговарам као оптуженик!

 Мука ми је од упознавања са својим драгим јер мораш да износиш своју приватност и његовим родитељима! При том твоја приватност се оцењује! Оцењују је сви који сматрају то за њиховим правом!

 Мука ми је што твој партнер очекује да пред њим нема тајни, да немаш тајне!

 Мука ми је што кад улазиш у љубавну везу, кад тад при упознавању обавезно иде постављање интимних питања као нпр. Са колико њих си био/била? То је толико глупо питање на које се очекује обавезно неки тачан одговор, магичан број а као да не можеш да слажеш!

 Мука ми је и од оних који се мешају у ваш приватан љубавни живот па те спопадају са питањем да ли сте у вези, имате ли дечка, девојку! Шта то њих занима, ако мене не интересује њихов љубавни живот и при том не постављам питања такве природе онда очекујем и ја исто такав третман!

 Нервирају ме и они који узму фотоапарат па шкљоцају до бесвести, и у том иживљавању над апаратом ухвате и понечији приватни, његов лични моменат.

 Мука ми је што свако од нас може постати предмет нечије фотографије скоро па у било ком тренутку! Приватан одмор или интиман тренутак у природи, фином ресторану, плажи, може бити врло лако одузет јер су вероватно постављене камере или ће се наћи неки идот који ће те закачити својим фотоапаратом!

 Гаде ми се тек они што сваки битан тренутак у свом животу деле са другима. Каче га на разноразне сајтове друштвених мрежа, на онај фејсбук. Сви могу да виде шта су они радили, где су били, и кад су били. Као да то ништа неће вредети ако не погледају други. Као да им је живот на берзи, добија већу вредност ако други имају увид у њега, ако желе да га купе, украду.

 Нервира ме што у јавном градском превозу немам приватност. Не могу да обављам телефонске разговоре јер ће сви чути шта причам. И мука ми је што ја такође могу да чујем свачији разговор а то је толико замарајуће! Толико буке око ни очега зна бити веома оптерећујуће! Принуђен си да слушаш свакакве разговоре, губиш се у томе, и нарушава ти се твоја приватност и мир! Не могу да слушам туђе мисли, желим да слушам само своје!

 Мука ми је што живим у згради са лошом изолацијом! Комшије могу мене да чују и ја исто тако њих! Не могу на миру да се свађам, а и кад се они свађају ја то чујем што нарушава мој душевни мир и приватност као што и ја исто тако могу да нарушавам њихов!

 Нервира ме што кад живиш у згради, комшије могу да се жале ако мало јаче одврнеш музику, поготово ако не делите исти или сличан музички укус!

 Мука ми је и од оних који се не стиде да признају како немају тајне. Или лажу или заиста њихов живот нема ниједну тајну. Све су већ другима испричали и показали.

 Нервира ме када неко без пардона износи пикантерије из свог интимног живота, били то породични проблеми, сексуалне природе или о болестима својим. Све то ради као да ужива.

 Мука ми је од јавности која мисли како има право да зна приватан живот јавне личности. Има можда право али не и обавезу и нема тог закона који прописује тако нешто. И онда чим јавна личност жели да сачува свој делић приватности онда пљуште измишљотине. Рекла сам већ шта мислим о измишљотинама.

 Мука ми је од рођендана! Зашто ако желим да га не славим, обавезно се нађе неки рођак, пријатељ који жели да наврати и тако ти поквари шансу да будеш сам! То је моја приватна ствар ако не желим да га славим и ако не желим да ми ико дође! То нико не поштује!

 Мука ми је и од оних који причају шта су сањали и тиме непотребно замлаћују друге о својим тобоже јако битним стварима.

 И они што приватно раде једно а јавно садвим друго и они знају бити веома грозни.

 Не волим ни када ми угрожавају мој психолошки простор. То је када вам се неко уноси у лице! Мисли да сте блиски или просто нема осећаја када дави и када преврши границу.

 Али не волим ни када се не износи ништа лично. Особа таква као да је странац, не жели да изнесе никакав приватан проблем! Као да је безгрешна, као да је идеална. Своје тајне носи са собом у гроб.

 Нервира ме и то ће неке од вас који будете ово читали интересовати зашто се занимам овим темама ако се то тако може назвати!

2. ИДЕНТИТЕТ

 Нервира ме што не могу да одговорим на питање КО САМ ЈА! Питање које толико оптерећује када не знаш одговор! А сви те питају!

 Нервирају ме и они што се поломише да сазнају ко је тај неко!

 Наравно да могу да одговорим на питање КО САМ ЈА, али нећу рећи истину, осуђена сам на лаж. И не само ја, него и сви ви који мислите да знате ко сте. Не можемо са сигурношћу ни да тврдимо да знамо шта смо и одакле смо! Сигурно ћемо погрешити!

 Мука ми је што је све тако збркано око слике коју градимо о нама. Заправо не знаш да ли ће та слика избледети, да ли ће се мењати. И зашто би је онда задржавала! Толико је беспотребно цртати слику и профил који ти се касније неће више ни свиђати!

 Не волим када се при упознавању са особом за коју знаш да неће бити потребе за дубљом комуникацијом ословљаваш са именом! Не волим што мораш рећи своје име! Мислим, не мораш, али ако не желиш да кажеш сви ће те сматрати не баш сасвим нормалним.

 Мука ми је од оних који покушавају да сазнају твој идентитет не бирајући средства. Не знају да је то већ узалудан труд. Мисле да оно што сазнају јесте истинито. Живе у заблуди!

 Стварно су ми идиоти они који краду идентитете! Мисле да знају туђи а не знају ни свој!

 Мука ми је од тога да се трудиш да будеш оригиналан! Оригиналност више не постоји, јер си ти већ подређен калупом које је већ пре тебе неко креирао. Ти си само делић већ створеног мозаика, твоје је да се уклопиш!

 Мука ми је од тога што мораш да се уклопиш! Ти не желиш можда да се уклопиш, али се не питаш! Присиљен си да будеш део мозаика!

 Гаде ми се они који пошто пото желе да се уклопе, да изграде неки нови идентитет а нису упознали ни свој стари!

 Стварно зна бити грозан осећај када се присетиш свог старог идентитета који никако није у складу са овим новим. Присећаш се на шта си личио, како си се понашао. И таман помислиш како сад мирујеш, сад си то ти, нећеш се мењати више а онда се сетиш да ништа није сигурно, и да не можеш предвидети да ћеш остати такав заувек.

 Нервира ме што не можеш да очекујеш ништа од другог, јер не познајеш заправо његов идентитет, и све његове појаве које су водиле до такве тренутне слике у коју гледаш. Не можеш да га предвидиш јер ни слика у коју гледаш не може да ти да поуздане информације. Бићеш очаран бојом, или цртежом, али никако свим детаљима.

 Нервира ме што никад не можеш до краја да упознаш себе а камоли другог! Не знаш у шта ће се претворити, у шта ћеш се ти претворити! А углавном се претвараш!

 Нервирају ме и они који се труде да предвиде у шта ћеш се претворити, шта ћеш постати, а то не знају ни за себе!

3. ПОРОДИЦА

 Нервира ме што си од старта осуђен на неизбежно – породицу коју ниси изабрао!

 Мука ми је од оних изговора које чујеш од родитеља, просипају приче како су желели само најбоље за дете али ето околности нису то дозволиле, није испало онако како су се надали!

 Мука ми је од оних који ће постати родитељи, који ће засновати своју породицу а то не би смели. Требало би увести закон по коме не би могао свако бити родитељ!

 Гаде ми се несавесне особе! Људи који су болесни не би смели имати децу! Они не смеју постати родитељи! Стварају нездраву атмосферу у којој се развија болесно дете! Овде мислим на све врсте болести, оне физичке и менталне! Особе које су били или су још увек наркомани, алкохоличари, онда они који су боловали или још увек болују од кичме, срчаних мана, тумора и још разних болешчина никако не би требали да рађају! Ако се одваже на такав глупав корак као што је родитељство онда су садисти, јер учествују у стварању детету идеалних услова за патњу!

 Нервира ме што родитељи мисле да имају сво право да одлучују шта је најбоље за дете! Мисле ако су га они створили да га и поседују!

 Како ме нервирају и они који очекују да и ти постанеш мајка, наваљују да и ти родиш, јер ако то не учиниш твој живот је бесмислен! Док се од жене очекује да рађа, нешто не видим да се очекује од мушкарца да буде отац! И то ми је одвратно!

 Мука ми је што си под притиском друштва да оснујеш своју породицу а при том те нико и не пита како ћеш то моћи да изведеш! Немаш сталан кров над главом, немаш сигуран посао, али важно је да те са стране притискају да већ једном се скрасиш и као сви нормални други подижеш и ти своје дете!

 Гаде ми се оне жене које свог партнера желе да задрже тако што ће затруднети са њим! Везују га за будуће њихово дете! Ваде се на дете, а он се не пита ништа! Колико је то јадно! Он се нећка, али на крају пристаје. Осећа свој удео кривице јер се није пазио, онда ту је и дужност, одговорност која није сасвим његова, која му је наметнута од средине!

 Гаде ми се и оне жене које рађају по десет пута а ни оно прво дете нема шта да једе! И онда ето кукају како им деца иду босонога, како се стално разбољевају, како су гладна! Е па саме су криве!

 Гаде ми се и они мушкарци који желе редован сексуални однос са својим брачним партнеркама а да то не резултира трудноћом, а при том ништа не раде да би се то спречило! Нису никакви очеви, јер их деца умарају, гледају их као непотребан вишак, запостављају их!

 Гаде ми се и они мушкарци који желе да им жена рађа по десет пута, желе брдо деце а кад дође ред да суделују у родитељству онда се негде изгубе! Они су увек заузети, увек имају неког важнијег посла! Они су глава породице а дете види само мајчину главу!

 Мука ми је од оних родитеља који купују љубав својој деци! Хране га вештачком љубављу – поклонима и играчкама! Немају времена за њега па мисле да могу дете да купе, а дете то скупо касније наплати!

 Гаде ми се они родитељи који не желе да се баве својим новим дететом јер га сматрају теретом, па га уваљују бабама, дедама! Зар је то васпитавање родитеља?! Испада да су неспособни идиоти или безосећајни хедонисти!

 Гаде ми се и они родитељи који своје најновије дете уваљују старијој деци да га васпитавају! Старије дете добија посао да се брине о својој млађој сестри или брату! А ако нешто погрешно уради, ако забрља онда следи казна! Такви родитељи су скотови над скотовима! Лишавају дете детињства, замлаћују га својим делом посла!

 Нервирају ме и они родитељи који своје неостварене амбиције желе да остваре кроз дете! И онда је дете криво када му све то једном дојади! Родитељи га и даље терају на којекакве тренинге, часове јер не желе да им омане!

 Гаде ми се и они који желе да имају децу само да би касније у свом бедном животу извукли корист од њих. Рађају да би имали касније неког да се брине и стара о њима! Где је ту безусловна љубав?!

 Гаде ми се и деца која своје родитеље гледају и пазе само ако могу да извуку неку корист од њих! Зар је то породична љубав и хармонија?!

 Гаде ми се и они родитељи који своју децу искоришћавају! Рађали су само да би преко свог детета зарадили! Терају и малтретирају га да раде несносне послове, а када постане пунолетан, немају више намеру да га задржавају у кући ако на било који начин не привређује! Често чујемо оне њихове досадне али грозне и понављајуће осуде како не жели да му дете више живи на грбачи! Уствари за њих дете више није дете него одрасла и зрела особа која што пре треба да им се скине са грбаче!

 Гаде ми се они родитељи које своје кћери одгајају и уче да касније постану проститутке! Како они веле, најважније по њима је да се што пре и што боље удају, јер то је основна сврха женских бића по њима!

 Нервира ме што деца касније када оснују своју породицу, када постану родитељи понављају исте грешке својих старих! Постају исти такви родитељи којих су се као деца гнушала! Понижавани и злостављани некад у детињству постају касније злостављачи према својој деци! Ово је само једна од многобројних грешки које могу чинити!

 Нервирају ме и они који слепо слушају своје родитеље, не смеју никад да им се супроставе, јер то није у складу са културом! Све јаде и муке чувају у себи, трпе саможивост својих старих и зато оду у гроб пре својих родитеља који их надживе.

 Мука ми је од вештачких породица! Шта под тим подразумевам, сад ћу објаснити! Пре свега, вештачким породицама сматрам оне које су настале из интереса, под притиском друштва као и оне које нису природне! Породица би требала да се међусобно подржава, штити, а најчешће је раздор међу њима, управо јер су вештачке!

4. ЗАКОН

 Нервира ме што не постоји ред и закон! И не мислим само на нашу напаћену државу! То је мање више свуда исти проблем и то ме нервира!

 Нервира ме што и када постоји закон и ред он не важи за све! Лако га неки избегну! А избегавају га они који су највећи олоши!

 Нервира ме што нису сви једнаки пред законом! Богати и сиромашни нису изједначени ако се нађу пред судом! Здравим и болесним се неће једнако судити као што ни глупи и паметни неће исто проћи!

 Гаде ми се и они који покушавају да наметну ред и закон а они први га не поштују! Примењују га на другима али никад на себи!

 Гаде ми се они који мисле да је закон исто што и диктатура! Они не знају шта је закон!

 Мука ми је од закона јер се сваки час мењају! Траже од нас да их прихватамо и поштујемо а не стигнемо ни да га упознамо, јер на снагу већ ступи нови, тотално другачији од старог!

 Мука ми је што се закони толико често мењају да ни не стижемо да све то испратимо а када га прекршимо онда је то само наша кривица

 Мука ми је од гомиле идиотских закона што постоје, поготово они који се односе на саобраћај! Мораш прећи преко пешачког прелаза јер уколико тако не поступиш следи повећа новчана казна! А шта ја да радим када ми је пешачки на пола километра десно а продавница право преко пута!

 Мука ми је и од још једног идотског закона о саобраћају! Нервира ме што ће те ударити по џепу и онда када као пешак пређеш преко црвеног а нигде на видику ниједно возило! На путу око тебе пустош а зелено никако да се упали! При том ти имаш неодложног важног посла који не може да чека! Принуђен си да прекршиш закон! Шта ако некоме зависи живот од твоје журбе а ти мораш да чекаш док се не упали зелени семафор!

 Мука ми је што закон све више штити насилнике! Грубијани добро прођу ако жртва претера у самоодбрани! Кривична дела којекаквих разних злочинаца остају прикривена или забашурена!

 Нервира ме што Закон нема лековиту моћ!

 Мука ми је што перверзњаци остају перверзни! Неки тамо изопачени дркаџија у мраку сачекује и траумира девојчицу, и за њу нема закона да је штити! Дркаџија остаје неухваћен! Ако се дркаџија ухвати очекује га мала казна!

 Мрзим када те закон присиљава да нешто радиш а крши се са твојим моралним начелом! Тражи од тебе да поштујеш којекакве глупости и ништарије!

 Мука ми је што све више вреди животињски него људски живот! Ако неко случајно убије или повреди животињку, читава халабука се диже, хајка читаве стоке на њега! А ако неко убије човека, народ то брзо заборави јер се најчешће не зна ни који је тај штоје одговоран за смрт људског бића!

 Мука ми је од закона који штити нераднике, прљаве ленштине и сакате! Држава само сакупља такве примерке и није ни чудо што не може да се избави из беде!

 Нервира ме што закон ништа не ради против израбљивача! Радници се тлаче до изнемоглости, плаћено им је тек да преживе, а шефови шефују и израбљују! Није ни чудо што потлачени не желе више то да трпе! Нека се нико не жали ако зафали радне снаге!

 Мука ми је од гомилу закона који су непотребни и глупи! Навешћу неке и у следећим темама!

5. НЕМАШТИНА

 Мука ми је од немаштине, где год да се окренеш свуда је срећеш! Она живи иза сваког угла, иза сваког ћошка, само је треба угледати! Просјак се крије у мрачном улазу, клошар куња испод моста, босоного дете бауља булеварима, богаљи вам претурају по контајнерима! Нервира ме јер нам се беда баца у очи!

 Мука ми је што Закон ништа не предузима да се сузбије глад, беда и јад! Немоћни су против немаштине! Немаштина се не може избећи!

 Нервира ме што од немаштине можеш да побегнеш само ако се претвариш у крволочног ловца или у пијаницу који жели да досегне дно флаше или у аскету који се труди да заволи такав начин живота!

 Нервира ме што и мене погађа немаштина! Мука ми је што живим у недовољно великом простору! Кућерак је мали и тесан, недовољан за дисање пуним плућима! Желим да проширим свој животни простотр али немам где јер ћу другима упасти на посед!

 Мука ми је од великих продавница испуњених са прегршт производа које на себи имају етикете са још већим ценама које ја не могу да достигнем! Никад нећу достићи те цене, никад нећу поседовати све што желим, то јако фрустрира!

 Нервира ме што морам да штедим! Морам да се одричем нечега да бих имала нешто! Морам стално да вагам и оцењујем вредности како бих превазишла своју немаштину!

 Нервирају ме они што живе у немаштини! Не можеш их погледати у очи, као да траже нешто што не можеш да им даш! Суочаваш се са њима, бојиш се да не постанеш један од таквих који једва преживљавају свој бедан и јадан живот!

 Нервира ме што не могу да помогнем онима који немају! Ја им дам нешто али њима треба свашта! Оно моје што добију није им довољно да се избаве из немаштине! Боље им је не дати онда ништа!

 Мука ми је и од оних који живе у немаштини и отворено то показују јер не могу сакрити! Отворено траже милостињу!

 Нервира ме што срећем оне који немају кров над главом! Спавају под мостовима, у канализацијама! Нервира ме јер не могу да их примим у кућу! Ако једног примим, учинићу неправду према другом, јер немам дом за све, не могу нахранити сва уста!

 Гаде ми се ти клошари, који су прљави и језиви, спавају где стигну! Сами су криви што живе у немаштини!

 Нервира ме што немаштина не може да се истреби. Нервира ме што она постоји!

6. ЛУКСУЗ

 Мука ми је што луксуз постоји! Редак је али не може да се истреби! Он је скривен, завучен и не копа очи свима али кад га пронађеш шљашти у пуном сјају и толико плени да те у моменту заболи глава што баш ти нису у том луксузном свету!

 Нервира ме што Закон не ради ништа против нелегалног стицања луксузног живота! Дограби га се онај који то најмање заслужује!

 Нервира ме што ако се дограбиш луксузног живота тешко да можеш да се извучеш из његових златних чељусти! А ако се извучеш претвараш се у лудака кога нико не разуме!

 Мука ми је од луксузне одеће и накита који сакривају праву лепоту људског тела и духа! Када се оденеш у скупоцено рухо, неће желети нико да те заиста упозна!

 Нервира ме што кад имаш, трошиш и трошиш и не можеш никако да потрошиш а ти се трудиш!

 Мука ми је од оних који расипају свој луксуз на свакојаке глупости и непотребне стварчице!

 Мука ми је од оних који желе да живе луксузан живот! Желе га толико а никад га неће имати!

 Нервира ме што не могу да остварим све што желим! Увек желим још нешто и још више да постигнем!

 Нервира ме што не могу да купим све! Не могу да имам све што пожелим! Не могу ни да замислим шта бих још све пожелела!

 Нервира ме што ми вечито нешто фали! Купујем и купујем и никад доста, увек ми зафали за још нешто!

 Гаде ми се ме они који живе луксузан живот! Воде га безбрижно, бахато а неки се и не уморе од тога!

 Нервирају ме и они што живе луксузан живот а опет им то није довољно, опет нису срећни!

7. ГРАД И ЖИВОТ У ЊЕМУ

 Гади ми се градски животни стил! Оптерећујућ је, ужурбан и ништа не може да испадне онако како си замислио!

 Нервира ме што кад живиш у граду не можеш да ништа испланираш унапред! Увек се нађе неко да поремети твоје планове!
 Нервира ме живот у граду јер ти не да мира! Увек је нека бука, увек се нешто дешава! Увек је нека вика и паника! Увек се неко за нешто буни и истерује нека своја права!

 Нервира ме ноћни живот у граду! Не можеш имати миран сан! Нико не санкционише прековремени рад ноћних клубова! То се банчи и пијанчи до зоре!

 Нервира ме што у граду не постоји ред! Увек се нађе нека будала да ти искочи преко реда и направи хаос! Нико никог не поштује!

 Нервира ме што у граду ниси сигупан, живот ти није безбедан! А ниси безбедан јер се не заводи закон и ред!

 Нервира ме што те живот у граду присиљава да користиш превоз! Не можеш својим ногама стићи на време на други крај града тако брзо!

 Гади ми се маса која по читав дан седи по кафићима и блеји! Главне улице у центру су испуњене гужвом која ти не да мира. Желиш да се прошеташ на миру, да погледаш излоге али то мора да се поремети јер обавезно мораш неког да сретнеш!

 Нервира ме што не можеш на миру да попијеш пиће у кафићу јер те салећу просјаци! Седнеш у башти, напољу на лепом сунчаном дану и мир ти опет није загарантован јер се појављује кљакаво дете да ти тражи новац! Ако не даш осећаш се лоше, а ако даш, награбусио си га, јер за њим се потом појављује читава група!

 Гади ми се живот у граду јер је пун страних људи који надолазе од некуд, са стране! Угрожавају твоју шансу за опстанком!

 Нервира ме што у граду не можеш стећи пуно правих пријатеља! Сви су лажњаци, сви се окрећу себи и својим циљевима и свако гледа како да те претекне на путу ка слави и опстанку!

 Нервира ме што у граду имаш толико отворених путева да не знаш којим да кренеш! А сваки може скупо да те кошта!

 Гаде ми се они што живе у граду, труде се да буду тако урбани а у ствари су градски сељобери!

 Гади ми се градска мода! Непристојна је и неукусна! Свако се облачи како му падне на памет!

 Нервира ме живот у граду јер си отуђен од природе! Око тебе нема довољно зеленила, свуда само асфалт, бетонске зграде, и пластични украси! Ако хоћеш да изађеш мало на свеж ваздух и у природу мораш да се умориш док не нађеш такво место!

 Мука ми је од дречећих реклама и ноћног осветљења! Када се шеташ градом очи немају мира! Све дречи и шљашти од реклама! Заболе те очи и глава, од дречавих и светлећих илузија умишљаш да халуцинираш!

 Нервирају ме становници града јер не воде довољно рачуна о њему! Град не може да остане чист и леп јер грађани немају свест о очувању свог града! Прљају га свесно или несвесно! А то се дешава управо зато што се закон не спроводи уредно и строго! Не постоји ред!

8. СЕЛО И СЕОСКИ НАЧИН ЖИВОТА

 Гади ми се сеоски животни стил! Тако је учмао, беживотан и досадан! Увек испадне баш онако како си замислио јер је живот на селу доста предвидљив!

 Нервира ме што кад живиш на селу све се зна већ унапред! Не мораш ни да правиш планове јер се углавном или не могу остварити или нема ко да ти их поремети!

 Нервира ме живот у селу јер нема узбуђења! Увек је нека мртва тишина, никад се скоро ништа не дешава! Сви ћуте, не буне се и живе свој досадан живот!

 Нервира ме што живот на селу нема перспективе! Сви одлазе из њега у потрази са пустоловином, одлазе тамо где ће да остваре своја права а у селу се нису ни потрудили да дигну глас!

 Нервира ме ноћни живот у селу! Језиво је миран! Уместо дреке из ноћних клубова можеш само чути ретко кад узнемирену стоку!

 Нервира ме што је у селу влада само лажни мир! Наоко сви сваког поштују, док се озбиљно не зарати, и тад покажу своје зубе!

 Нервира ме што је у селу све тако сигурно и безбедно! Нема ко да створи хаос!

 Нервира ме што те живот на селу присиљава да скоро свуда идеш својим ногама! Свуда идеш пешке, километрима, преко брда и планина, преко блата, и бара!

 Гаде ми се комшије које по читав дан седе у својим двориштима на изволите и коментаришу сваког ко прође, јер немају паметнијег посла!

 Нервира ме што кад си у селу не можеш на миру да попијеш кафу у дворишту јер те салећу комшије! Ако их одбијеш, ризикујеш да те замрзи читаво село, а ако их примиш себи наблачиш на грбачу сваког комшију који прође поред твоје куће!

 Гади ми се живот на селу јер је испуњен истим лицима! Свако сваког познаје! Нема страних лица, а и ако такав неко надође, брзо се утопи у лице и улогу сељанина!

 Нервира ме што су ти у селу сви пријатељи! Сваког кога упознаш, а упознаш скоро све, нуди ти се за пријатеља! Како га одбити а да се не претвори у непријатеља?

 Нервира ме што на селу имаш само један велики, главни пут и мноштво малих странпутица! Ако изабереш онај главни, знаш да те чека једна велика досада а ако пођеш странпутицом не можеш да видиш у коју провалију ће те одвести!

 Гаде ми се они што живе у селу, а труде се да буду градски сељобери!

 Гади ми се сеоска мода! Јефтина је и једнолична! Нико се не издваја, сви су исти!

 Нервира ме живот на селу јер си отуђен од цивилизације! Као да си забачен у недођији! Око тебе само гомила шуметине, сена и стоке! Ако хоћеш мало да изрониш из те забити мораш добро да се потрудиш да угледаш асфалт али онда си већ закорачио у град!

 Нервира ме што кад си у селу не видиш даље од свог носа, буквално! Око тебе мркли мрак и мртва тишина! Привиђају ти се утваре од стоке која се крије испод сена и дрвећа која извиру из шуме и њишу се над двориштем, јако узнемирујућ призор!

 Нервирају ме становници села јер превише воде рачуна о свом месту! Намећу свој ред, своја неписана правила и закон! Труде се да буде све чисто у уредно, онако како су они замислили, да се не испрља случајно нечим са стране а не виде колико су они који га толико штите заправо окорели од прљавштине!

9. ЖИВОТ У СТАНУ

 Нервира ме што кад живиш у згради принуђен си да ако поседујеш и мало куртоазије мораш да се јављаш свима иако то неки не заслужују! Свима говориш добро јутро, добар дан, добро вече иако тако уопште не мислиш!

 Мука ми је и од разних идиота који ти њакају интерфон, и ти се увек јавиш и онда схватиш да је то неки идот који је грешком притиснуо твој број, или је поштар коме нико други неће да отвори, или су они који деле досадне рекламе, углавном није нико ко ти треба!

 Нервира ме ако си принуђен да живиш сам у малом стану, осећаш се стешњено, гушиш се од недостатка интимности!

 Нервира ме што се неке комшије осећају тако слободним да ти бану кад год они пожеле! Само зазвоне, а ти мораш онда на прстима да дођеш до шпијунке и провериш ко је то! То је велики стрес! А још горе је ако ти звоне на интерфон па и не можеш да знаш ко је! Одлучиш да се не јавош, али они су тако упорни, и оно звоно је тако бучно да желиш што пре да утихне! Мораш им онда отворити! Имам сво право да их не пустим, јер се нисмо ништа договарали, и уосталом можда нисам у добром стању да их примим, али они су тако неотесани, тако наваљују да уђу! Ако на крају победим ја и не примим их, онда ћу важити за најгорег станара у згради! То је све тако оптерећујуће!

 Нервира ме и то што кад живиш у згради, комшија ти није прави пријатељ! Сви се смеше, и јављају се културно и уредно али нико ти никад неће прискочити у помоћ, и нико се од комшија из улаза неће са тобом заправо зближити! Не жели да те позове у свој стан и покаже каква се прљавштина крије унутра! Сва комуникација и куртоазија се дешава само испред улаза, или испред затворених врата!

10. ЖИВОТ У КУЋИ

 Нервира ме живот у кући јер изискује много труда и рада! Ако поседујеш већу кућу са двориштем не смеш допустити да се одмориш. Мало предаха доводи да се запустиш, а кад се запустиш, допушташ паучини и корову да настане твој дом!

 Нервира ме што је живот у кући скуп! Желиш да ти дом буде топао и чист, уредан а то много кошта!

 Нервира ме што се у великој кући не осећаш сигурно! И поред свих аларма и комшија из суседних дворишта, увек може неко да ти упадне! А када си сам и када останеш сам у кући, осећаш се напуштеним и малим у том великом празном простору!

 Нервира ме када живиш у кући, свако се осећа слободним да нарушава твоју приватност, да ти завирује у двориште! Не можеш на миру да се опружиш на лежаљци или да се сунчаш, јер комшија се осећа сасвим слободним да мало вирне и наврати!

 Нервира ме што обавезно мора неко од комшија или ко год да наврати усред роштиљања! Окупи се породица, пријатељи, крене се са клопом, и иритантно звоно најави изненадног госта!

 Нервира ме што у дворишту не можеш имати чист ваздух, свој ваздух! Желиш да уживаш у свежини своје баште, али обавезно неко то не дозвољава! Увек неко нешто пече, и тај дим се успиње преко зида, улази у твоје двориште и обавија те као да жели да угуши! И још као да те тај дим надимљеног меса и сланине мами и прави зазубице!

11. ЉУБАВ

 Нервира ме што љубав није трајна и вечна! Када се деси, она је најпре једна љуштура, која када се отвори, пукне и излети!

 Нервира ме што је љубав нејасна и превртљива! Најпре је слепа, крута а када прогледа могућа су само сва непријатна исхода: или ће остати затворена или ће отићи!

 Гади ми се што је љубав затуцана! Особе које су затуцане од љубави су себичне и посесивне! Остављају своје пријатеље, и своје прошле “љубавне“ везе! А када престане та љубав тим затицаним особама, када се ишчауре, онда траже назад све оно што су оставили!

 Гаде ми се и они који суде да ли је то права љубав за тебе и који доводе у искушење да ли си заиста ти вољен!

 Гади ми се друштво које насилу покушава да дефинише шта је то романтична љубав!

 Гади ми се што љубав постаје вештачка творевина друштвених захтева, били они популарни или забрањени!

 Мука ми је од свих оних који ти лепе етикету чудака ако ниси заљубљиве природе! Терају те да се заљубиш, доводе ти којекакве распале ништарије, само да би и ти постао део њихове фантазије!

 Мука ми је и од оних који свој љубани живот желе да пресликају на друге! Мисле да ако они живе таквим стилом да је то поптуно оправдано и једино нормално решење и за све друге!

 Мука ми је од свих љубавних фазона и играрија! Смишљају се којекакви романтични гестови, да би најпре уздигли себе а не толико да би показали колико волимо и колико желимо да усрећимо другог!

 Гаде ми се пре свега они који своју љубав показују јавно! Просе девојке у јавности, изјављују им љубав! Желе публику да им аплаудира на тако романтичном гесту а не схватају колико је то заправо љигаво и колико су они патетични!

 Гади ми се и повраћа од изливања нежности на јавним местима! Објаснићу то у детаље, по ставкама!

 Гади ми се кад видим како се пар цмаче у јавном градском превозу! Повраћа ми се од њиховог цмакања и ватачења! Изнајмите собу! Зашто су то принуђени други да их гледају и слушају!

 Мука ми је и од оних који морају да забележе сваки тренутак показивања и доказивања љубави на екрану! На својим мобилним телефонима обавезна им је позадина себе и своје драге/драгог како су загрљени или како се љубакају! Зар то морају сви да виде и да знају?!

 Мука ми је од оних парова који воде љубав у парковима, биоскопима, јавним превозима и на другијм јавним местима! Поред њих пролазе и они којима то смета и који не желе да то гледају! А њихово оправдање је да сви који не желе да то виде нека окрену главу! Зар одузимају другима право да на миру уживају у парку или да на миру имају излет у природи?

 Нервира ме што љубав подразумева везивање! Не каже се џабе-они су толико везани једно за друго! А кад се боље сагледа, то је велика дужност, обавеза која може произвести велике непријатности! Када су партнери веома “везани“ једни за друге, осећаће се ослабљени ако изгубе другог! Спопашће их хистерија, страх, депресија! Ако се један разболи и други ће боловати! Кад је један болестан, болесни су обоје! И тако долазимо до сазнања да двоје кад се воле производе слабост а не снагу!

 Мука ми је од свих љубавних трендова! Покушавају да ти намећу нешто што теби није природно! Тамо неки стручњаци решавају шта све мораш да прихватиш да би задовољио партнера! Зар не виде колико је то усиљено и извештачено! Зар љубав није нешто што би требало бити спонтано и природно?!

 Мука ми је од тражења доказа нечије љубави! Није довољно што неког волиш, или бар тако мислиш него ти још траже и да доказујеш! Као да си на суду, и као да си већ осуђен на казну јер не можеш доказати довољно своју љубав неком недоказном идиоту! И то мораш да докажеш на папиру пред сведоцима, и пред судијом!

 Мука ми је и од оних што посесивно воле! Окују неког својом “љубављу“, утамниче га доказом на папиру и не пуштају док не изађу из своје љуштуре, а најчешће никад не изађу и никад не пусте своје затворенике

 Мука ми је и од оних који се не избављају из своје љубавне тамнице! Боје се да не остану сами са собом! пре ће трпети тамницу са својим драгим злостављачем или невољеним партнером него што се се одважити да живе у слободној самоћи!

 Мука ми је од свих тих који траже своју другу половину, или како је називају – сродном душом! Као да су фаличне личности па им је потребно неко да отклони фалинку!

 Гаде ми се и они који могу бити са сваким, за њих важи – Воли онога са ким си! Зар они нису хладног срца када могу подједнако волети свакога!

 Гаде ми се они који лажно воле! Приказују себе да су срећни у својој љубавној тамници а већ су угледали решетке неке нове! Нису довољно тестирали своју љубав, нису истражили своју тамницу па су сад пали пред првим искушењем, пред новом тамницом!

 И нервира ме што нико не може да истинито тврди да ли је спознао праву, ону истинску љубав, да ли је пронашао своју сродну душу! То не може нико да потврди јер заправо не зна шта је љубав! Када би смо сазнали шта је, можда је не би смо више ни тражили!

12. ПРИЈАТЕЉСТВО

 Нервира ме што нико заправо не зна да каже шта је пријатељство! Нико не зна шта је право пријатељство! Кад би смо сазнали шта је, можда би престали трагати за пријатељима.

 Нервира ме што пријатељство често није обострано! Једна страна трпи, испашта од стране оног другог који је исфрустриран и себичан! Пријатељ се често увреди ако нисте спремни да трпите његове јадиковке, а кад дође ред на вас да се олакшате онда он колута очима, гледа у страну, и једва чека да се ваша исповест заврши!

 Гаде ми се они које своје пријатеље траже само у невољи! Пријатељ му једино служи као раме за плакање или да му прискочи у помоћ! А када је све у реду, када живот тече по мерилима, онда није спреман да своју срећу подели са пријатељима!

 Мука ми је од оних који пријатељство стављају на тас. Своје пријатеље мере по корисности, и делима која су учинила за њих!

 Гаде ми се вештачки пријатељи! Таква су пријатељства наметнута, најчешће неким заједничким интересом, послом! Пријатељства која настају из корисности најчешће се распадну јер једна страна није довољно била корисна овој другој страни која се осећа ускраћеном!

 Гаде ми се пријатељства која настају из скривених мотива! Они који склапају таква познанства су најчешће у пријатељској вези због неке своје прикривене намере! Пријатељ им је потребан јер има велико имање, јер је успешан, славан, и тако преко њега себе истичу и хвале!

 Гаде ми се и они који себи стварају пријатеље из својих себичних, личних разлога! Они те пријатеље сматрају идиотима, када их виде осећају одвратност али их користе у личне сврхе. Ево једног простог примера – некоме је потребан такав пријатељ који ће му бити слуга, који ће му се потчињавати, који ће му служити у сврху удовољавања свом егу. Он је леп, битан и не може поднети неког равног себи, зато му је потребан неко ко ће бити ружан, никакав, како би себе промовисао и своју доминантност истакао у друштву!

 Нервирају ме и они који жртвују своје пријатеље тако штo их одводе на разна друштвена дешавања и догађаје јер не могу поднети бити виђени сами!

 Мука ми је што се у пријатељству углавном све своди на враћање услуге. Суштина је да се на примљену услугу узврати услугом иначе ће се веза раскинути! Пријатељ коме је учињена услуга мисли само како да врати ту услугу, и осећа се дужним и кривим ако не узврати сличним гестом! А пријатељ који је учинио услугу мисли када ће му пријатељ вратити истом мером, јер ако остане ускраћен почиње да сумња како се његов пријатељ дружи само из користи!

 Нервира ме када пријатељи који се већ дуже времена познају очекују да им се прочита свака мисао! И тако њихово пријатељство остаје недоречено, јер мисле како би једни друге требало телепатски да познају! И када се некоме омакне грешка, уради погрешан гест, пријатељство се завршава јер је он морао да зна како ће тај гест засметати његовом пријатељу! И онда се надури, и ти мораш да знаш како си починио грешку која се не прашта, јер ти такав пријатељ то неће заборавити!

 Мука ми је од свих посесивних пријатеља! Очекују свуда да их водиш, да их упознајеш са свима! А кад их одведеш у њему непознато друштво, очекују да сву пажњу усмериш њему! Ако се мало запричаш са неким другим, онда се пријатељ надури, и чак може да демонстративно оде усред ћаскања! То је толико исцрпљујуће!

 Мука ми је и од оних превише слободних пријатеља! Не желе ти нипошто у његовом старом или новом друштву јер нема поверења како ћеш се понашати у њиховом присуству, како ћеш се уклопити! А ако нешто додаш на ту тему, онда ти се обавезно налепи етикета посесивног пријатеља!

 Мука ми је од оне врсте пријатеља која очекује да зна сав твој приватан и интиман живот! Сматра се увређеним ако нешто тајиш или прећуткујеш! Мисли да има право да познаје све што се дешава у твом приватном животу јер ако му не откријеш неће те сматрати за правог пријатеља!

 Мука ми је и од оних пријатеља што све крију, све тајне држе за себе, и у животу ништа нису поделили са својим пријатељима!

13. ХРАНА

 Мука ми је више од хране јер смо од ње зависни! Нервира ме што је и храна дрога! Навучеш се на одређену порцију, дозу, пређе ти у навику и после одређеног времена покушаваш да смањиш дозу, или је повећаш али уз то иду и последице! Ствара се психичка и физичка зависнот од хране!

 Гади ми се понекад храна коју непрестано жваћем! Досади ти да стално једеш исто! Понекда и не уживам довољно у свим њеним укусима, него је једем сирово, само да бих прогутала и што пре стрпала у стомак!

 Мука ми је припремати јело! То толико захтева креативности и труда! као што већ рекох, досади ти јести једно те исто! Мораш стално нешто смишљати,а то захтева умеће, времена и новца!

 Нервира ме што уживање у храни зна бити веома опасно и гадно! Не можеш се опустити и заронити у велике порције а да не сносиш последице! Претвараш се у гмаза, не можеш дисати пуним срцем!

 Гаде ми се они који као стоке уживају у храни! Прежедеравају се док не цркну!

 Мука ми је и од оних бапских прича да здравље кроз уста улази! Тове своју децу као стоку, претварају их у дебеле, масне и по њима здраву, подгојену чељад!

 Нервирају ме и они који једу минијатурне порције, који опсесивно воде рачуна о свом здрављу! Не могу никад да се опусте и сваку порцију пажљиво одмере и прорачунају да ли ће им бити превише за њихов минијатурни желудац!

 Гаде ми се и они фанатици, који се залуђују са здравом храном а када им се нешто деси са здрављем никако не повезују да је то од њиховог (не)здравог начина исхране!

 Мука ми је од оних који желе заварати или заменити љубав храном! Храна им је једина уживанција, једина љубав, њу једино истински воле, а друге покушавају да намаме својом кулинарском умешношћу!

 Гади ми се сва та вештачка храна! Има пластичан укус! А уче да је то веома здрава храна, настала у строго контролисаним условима! Зато и јесте пластична!

 Мука ми је од хране јер зна да завара! Лепа храна на око и није тако укусна а ни здрава! Дешава се и обратно! Храна која ти се на око гади, изгледа као иструлела, не сија и не блиста, а има и непријатан мирис заправо зна бити веома укусна!

 И нервира ме што без хране не можеш на крају опстати!! Од воде и сунца се на крају ипак не може живети!

14. КУЛТУРА, БОНТОН, КУРТОАЗИЈА, ОБИЧАЈИ

 Гади ми се сво то изигравање културе! Култура је тако релативан фенеомен, који зависи од простора и времена! Бесмислено је бити увек културан када се и култура мења и поништава!

 Мука ми је од свог тог полемисања шта је културно а шта није јер се пропагира од стране истих тих који потајно промовишу перфидно насиље и покоравање света!

 Гади ми се она и онаква култура која раскида насилно и намерно губи везе са природом и природношћу, спонтаношћу да би био у складу са културним наслеђем!

 Мука ми је што се сви труде да буду културни, а култура је наметнута, усиљена, умишљена и створена од злотвора!

 Мука ми је и од оних који се само претварају да су културни, јер воле трендове! Површно схватају шта значи култура!

 Гаде ми се и они који пљују по својој култури, и олако и као хипнотисани прихватају све што им је страно!

 Мука ми је и од оних који се понашају простачки и дивље! Покушавају да се опиру култури, али то раде усиљено и лажно!

 Повраћа ми се од куртоазије јер је упражњавају најчешће они који су прљави снобовски перверзњаци!

 Мука ми је од свих који пате од куртоазије! То им је дијагноза, а узрок им је умртвљеност и често безосећајност!

 Гаде ми се и они што се труде понашати углађено а делују само још више извештачено и усиљено! Њихова куртоазија није фина, одмерена, и не долази до изражаја од њиховог намонтираног осмеха и крутог држања!

 Гади ми се фолирање куртоазије, она је често маска за злобу и завист!

 Нервира ме што толеранциија у куртоазији спутава моје право на отворено показивање незадовољства!

 Гади ми се када си куртоазан само ради куртоазије! Јавно си фин, учтив, уљудан а приватно само још једно људско биће са нагонима и физиолошким потребама!

 Мука ми је од онох који мисле да су куртоазни и фини ако су формални! Обавезно су крути, причају полако, обавезно персирају а неретко се и клањају!

 Нервира ме што се слабост, и потчињеност скрива иза куртоазног понашања! Особа која не може другом да одбруси јер га је срамота да ће направити сцену онда се још клања и извињава!

 Мука ми је од силних обичаја који се измишљају и преносе као нешто свето што мора да се чува и поштује!

 Гади ми се што ако желиш бити прихваћен од друштва и заједнице приморан си да прихваташ њихове обичаје! Ако не желиш стећи статус лудака, особењака, и било које врсте одпадника онда мораш слепо да се држиш обичаја!

 Мука ми је од наметнутих правила понашања која се тичу породице! Мораш поштовати родитеље, уважавати главу породице, јер ако то не урадиш не заслужујеш бити у истој кући са онима који су те родили или одгајали! Шта то значи, да мораш ћутати ко заклан и ако нису у праву, и ако те малтретирају, злостављају?!

 Гаде ми се они који се слепо држе обичаја! Они су највернији, најтвдоглавији, и најзатуцанији!

 Гаде ми се они који се лицемерно држе обичаја и који само лицемерно поштују сва та наметнута правила! Њих се треба чувати! Изгледа као да угађају другима, а заправо угађају себи!

 Гаде ми се гомила бесмислених обичаја јер су плитки, глупи и беспотребни! Бићу детаљнија у следећим разлагањима!

 Мука ми је од рођендана и рођендања! Сваки дан би требао да нам је као рођендан! И зашто славити онда тај један дан! Увек осећам напетост када се ближи тад датум јер га не славим, али то други не желе да прихвате! И још се осећају увређеним ако их не позовеш да ти честитају и да их зато почастиш! Неки ти само бану, а ако пољубе врата буду још кивни на тебе јер ниси био ту, јер ти си слављеник!

 Мрзим беспотребне празнике а поготово 8. март и Дан заљубљених и готово сваки празник! Ти празници као да су направљени да се на сва уста хвалимо постигнутим делима, поклонима, или како нас неко воли јавно!

 Мука ми је од свадби и општег народног весеља на таквим догађајима! Младенци као да нису срећни и задовољни ако то не поделе са свима! Њихова љубав ће пропасти ако се не прослави! Али нису сви гости пожљни да увеселе њихов дан, већ само они са дубљим џепом, слепим од обичаја и хвалишућим карактером!

 Мука ми је и од Новогодишњег прослављања! Долази Нова година, одлази стара, славимо је а не знамо ни шта доноси! А ако је не славиш, онда си депресиван, јадан бедан, поремећен! Нову годину ишчекујеш а дочекаш је у послусвесном стању! На крају се и не сећаш како си је дочекао!

 Мука ми је и од Крсних слава! Домаћини који је славе најчешће то раде јер су је наследили и најчешће не знају ништа о том Свецу кога славе! На славама постају разметљиви, бахате се до прождрљивости!

 Мука ми је од оних обичаја који се упражњавају на Дан жалости! Пријатељи, родбина, ма сви који те познају, од тебе очекују да се понашаш на одређен начин, да поштујеш обичај јер ће само тако изгледати да поштујеш преминулог! Аки си хришћанске вероисповести, очекују носиш црнину, или неку тамну, загаситу одећу када ти неко близак премине! Само тада је теби срце црно и ожалошћено!

 Мука ми је од оних што иду у кућу Божију само да би били виђени! Црква им постаје место забаве, дружења и оговарања! Оговарају се они који нису испоштовали заједницу, нису се појавили!

 Гаде ми се и они који мљацкају на сав глас! О овој потреби уопште не желим да расправљам да ли јер по бонтону, јер зависи где живиш, али зна бити неподношљиво иритантно док слушаш неког како ти гласно жваће и још ужива у томе!

 Нервирају ме и они који воле да деле храну, и који воле да пробавају туђе! Свако нека има своје, не треба ми туђа кашика у мом тањиру!

 Нервирају ме они који се толико труде да све раде савршено по бонтону! Када се нађеш у њиховом присуству, спопадне те нервоза јер можеш испасти простак само зато што не знаш да користиш правилно прибор за јело!

 Како ми је мука од оних који срчу супу, и све остале топле напитке, јела! Тај звук просто изједа уши! Не једу они тако јер пазе да се не ошуре већ зато што просто уживају у сркању супе, или кафе!

 Мука ми је од дељења комплимената и захваљивање за све и сваком! То је ниско додоворавање и префињено претварање да би се допали површним лицемерним нитковима и да би исто тако од њих завредили коју похвалу и леп коментар!

 Мука ми је од оних што се праве фини и културни када поклањају цвеће! Мисле да то тако треба да ће се сви без изузетка обрадовати цвећу!

 Мука ми је и од оних који да би показали своју префињеност, обавезно пијуцкају неко скупо вино уз ручак, вечеру и обавезно заливају свако могуће јело са неким алкохолом!

 Мука ми је и од оних који су оптерећени правилима понашања и манирима! Воде рачуна о сваком свом покрету и кораку! Они више не изгледају културно и уљудно већ почињу да личе на машине!

 Мука ми је од свих бесмислених правила која се дотичу кодекса облачења на појединим догађајима! Убијаш своју индивидуалност јер траже од тебе да се повинујеш неким огавним и патетичним свечаностима!

 И на крају мука ми је и од оних који се не понашају по бонтону и који не следе правила али се осећају посрамљени и зато обавезно попусте и постану део њихове брижне заједнице!

15. ШКОЛА

 Мука ми је од основне школе јер је обавезна! Приморавају те да је похађаш иако ћеш од ње можда доживети највеће трауме!

 Нервира ме што полазак у школу, није тако пријатан када схватиш да се мораш ослонити сам на себе и сналазити међу гомилом идиота! Многи то не схвате и буде им још теже а нико им није рекао, нико их није припремио шта их чека!

 Мука ми је од школе, као институције, јер већ од самог почетка убија твоју радозналост! Ућуткују твоја питања и идеје, нерадо реагују на твоја запажања ако процене да можеш да их престигнеш у знању! Учитељи и наставници не желе такве ученике, који ће им бити конкуренти, већ желе оне послушне који се лако могу ућуткати!

 Нервира ме што је звоно које зврнда да означи почетак и крај часа толико иритирајуће и фрустрирајуће! Исто тако фрустрира и аларм који те буди сваког дана да пођеш у школу! Прекида ти диван сан и припрема те за ноћну мору на јави!

 Мука ми је од школе јер те учи гомилом непотребних ствари које нећеш искористити и које ти можда никад неће затребати! Пренатрпавају те информацијам, утувљују ти их да их дословно запамтиш а не можеш бити сигуран да су тачне, да се неће мењати!

 Мука ми је што је за већину деце одлазак у школу представља стрес који се не може избећи, већ само појачати! Учитељи, наставници, вршњаци, старији ученици, спремачице, зубари, и сво остало особље школе, сви они могу бити веома опасни злостављачи који остављају трауме и за цео живот!

 Нервира ме што немају сви ученици једнак третман а једнаких су интелектуалних способности! Једни потону, прогутају их ови грлати, ученици са већим језиком и већим бесом! А наставници све то дозвољавају!

 Нервира ме што у школи нема правде за жртве, и злостављане! Агресори – они који злостављају, имају од наставника, вршњака, ма од свих, пуну пажњу, протекције, и бољи третман!

 Нервира ме што ученици који су нижих способности, да не кажем тупави имају повлашћен третман од оних са натпросечним способностима и знањем! Добијају већу пажњу, њима се поклања више труда, времена и рада! А сав тај труд учитеља, наставника се на крају ипак не исплати!

 Нервира ме што у школи раде они који не раде добро свој посао! Раде у школи они који нису спремни и не би требали да раде тај мукотрпни просветитељски задатак! Муче себе, и децу, својом немарношћу, расејаношћу, агресивношћу!

 Нервира ме што и добри наставници, учитељи, после одређеног времена попусте! Они нису више тако добри, или очврсну или омекшају, у сваком случају промене се! Зато би просветни радници требали да имају бенефицирани радни стаж!

 Нервира ме што се школа своди на монотонију! Знање које се добија је једнолично, постаје устајало!

 Нервира ме што те школа тренира на рутински живот а живот то није! Школа жели да све тече рутински и увек омаши! Увек неко или нешто наруши ту рутину и мир! И то ме нервира!

 Нервира ме штп већина наставника нема поверење у ученика, децу а исто тако очекују да им се верује у стручност и хуманост!

 И нервира ме што школа одузима драгоцено време! Проведеш пола живота по школама а на крају остајеш неук!

16. ДЕО СВАКОДНЕВНИЦЕ КОЈА ФРУСТРИРА: ФРИЗЕРИ, ЗУБАРИ И ЊИХОВЕ УСЛУГЕ

 Толико ми је мука од фризера да ми дође да узмем маказе у своје руке! Ех кад би то тако могло! Нажалост нисам таленат за сређивање своје косе па би се унаказила! Још нисам упознала фризера који ради свој посао брзо, ефикасно и прецизно! Прво са чиме се суочаваш јесте гужва! Ако не закажеш доћићеш у задимљену просторију са гомилом жентурача који по цео дан кафенишу у фризерском салону, ни не фризирајући се! Онда се суочиш са болном чињеницом да мораш заказивати на фризуру. Зовеш, звони и нико се не јавља, јер баш тада не чују јер су усред посла! Фенови брује, њихови језици још више а они не чују или не желе да чују! И онда коначно закажеш и дођеш на време! Али твоје време још није дошло! Јер се претходна фризура одужила! Не зато што је компликована већ зато што фризерка не заклапа! Уместо да у исто време прича и ради она стане са послом када почне са причом. Или можда мисле и да им је то посао, да трачаре са муштеријама! А када дођеш на ред да се и ти исфризираш креће нервоза јер нешто имаш утисак да фризура неће испасти онако како смо замислили! И гле чуда, фризура је испала чудо, наравно не оно коме смо се надали! А не чудиш се само ти него и сви остали који те загледају! Вратиш се од фризера уморен и разочаран! Уморе те којекаквим празним фризерским причама и разочара те фризура! И наравно дођемо до закључка да су фризери ипак садисти! Уживају што ти уместо једног сантиметра одцвикаре три или четири, и што ти без твоје дозволе раде нешто са косом што ти никад не би!

 Зубари су садисти такође али друга врста! Они могу да произведу и психолошку и физичку бол, а могу да муче полако, док им ти то дозвољаваш! Већ при самом уласку код зубара осећаш мирис све те зубне технике, хладан мирис бушилица! Хладним инструментом ти ударају по зубима као да су од камена! Нећкају се око анестезије и убеђују те како је то за слабиће и кукавице! А тебе срамота да признаш да си слабић! Прете ти оном бушилицом и чим је укључе знаш да немаш где! Седиш причвршећен за ону столицу, као да си завезан, а бушилица улази у уста! Није ти добро већ од саме буке која ти је у устима! Мислиш да ће ти и десни страдати! А најгоре је и кад дођеш добровољно, када није под морањем, дођеш када те ништа не боли, само на преглед па се то претвори у мучно бургијање. И налази ти на нове кандидате који су за поправку! И тако дођеш од зубара шворц или посрамљен што ниси понео довољно новца да све то платиш и понижен од доктора како си неодговоран јер си допустио да ти се нанижу сви ти каријеси! При том те не може да утеши чињеница да ти редовно идеш код зубара, на сваких 6 месеци!

 Нервира ме што зубаре не можеш избећи! Зависиш од њих и њихових услуга! Зуби су део лепоте и здравља и уколико ти је стало до тога мораш да се очешеш о њихове услуге!

 Нервира ме што не могу да избегнем ни фризере! Нисам толики таленат да сама вешто баратам својом фризуром!

17. МЕДИЦИНА

 Мука ми је од ове стандардне, традиционалне медицине или како се већ зове, јер нема конкретног, и свемогућег решења! Ако излечи последицу, узрок остаје а често не излечи до краја ни последицу!

 Мука ми је од лечења по амбулантама и од нашег здравства! Присиљен си да им се обратиш за помоћ коју на крају не добијеш!

 Мука ми је од лекара и њиховог надменог и немарног опхођења према пацијентима! Не могу и неће достојанствено ни да те прегледају, као да им се жури, све то раде само да отаљају и да те се што пре отарасе! Ако си болестан онда те поштено нагрде што ниси раније дошао и обавио превентиван преглед а ако си здрав онда вичу на тебе што си уопште долазио на преглед!

 Мука ми је од свих доктора који сами себе хвале а своје колеге блате на сва врата! Не знаш коме да верујеш а сви ти се гаде!

 Мука ми је од медицинских сестара које те третирају као смеће! Некад су гори од доктора! Желе да докажу своју моћ, а доказују је на шалтерима!

 Мука ми је од докторских савета! Делују само краткотрајно и често су некорисни! Исцимаш се најжешће, заказујеш данима, трпиш свакакве гадости, газе те да би ушли преко реда, или јер су сви постали хитни случајеви и онда када ти дођеш на ред, доктор ти говори оно што си већ сам могао урадити!

 Нервира ме што доктори често крше своју етику! Не можеш да им верујеш! Не можеш да будеш сигуран да ти је приватност загарантована!

 Неривра ме што не знаш ком доктору да се обратиш, државном или приватном! Ниједан не ваља!

 Мука ми је кад закорачим у Дом здравља! Уместо да та буде боље, буде још горе, само се изнервираш и дође ти да се никад не вратиш! Вероватно им је то и намера- да отерају пацијенте, да имају што мање посла!

 Гаде ми се лекови јер обавезно имају грозан укус!

 Мука ми је од савремене медицине, и све те технологије, а пацијентима није ништа боље, и даље умиру, и даље се пате са својим болестима!

 Мука ми је од свих тих лекова! Само се навучеш, створиш толеранцију, мораш да повећаваш дозу да би привремено осетио олакшање а здравље заправо још више пропада!

 Мука ми је од свих тих лекова јер толико коштају! Коштају те новаца, живаца а некад и живота!

 Мука ми је од терапија којим робујеш јер је просто таква процедура и ако је не испоштујеш неће имати ефекта! А нема ефекта ни када радиш све по правилима, узимаш редовно лекове, увек исту дозу, у увек исто време и опет не помаже!

 Мука ми је од свих небулозних процедура које те исцрпе! Останеш без по живота! Треба да изједеш све живце док не средиш за операцију!

 Мука ми је више од мојих бољки које лекари и лекови не могу да излече! Идеш под нож, оперишеш девијацију носа јер више постаје неиздрживо са запушеним носом, идеш са надом да ће бити боље, одеш на операцију, некако поднесеш све гадости и онда за две године све се врати! Нос је поново запушен јер се девијација враћа!

 Гади ми се медицина јер је тако лицемерна! Ево објаснићу на једном баналном примеру! Имаш проблема са ринитисом, тј. запушен ти је нос! Доктори веле –не претеруј са капима, могу ти уништити слузницу, користи их само пар дана! Ти их користиш пар дана према упуству и наравно нема помоћи! манеш се капи и почнеш да дишеш на уста! Е а на то ће свемогућ лекар – ни случајно не мој да дишеш на уста, штети крајницима и изазива озбиљне здравствене проблеме!

 Гаде ми се и сви они који толико верују медицини! Слепо слушају своје докторе и лекове, не виде да се још више уништавају! Претварају се у прах из пилула које узимају као бомбоне!

 Гаде ми се сви они медицински стручњаци који експериментишу са природом и природним током живота и здравља! Само још више уништавају свет око себе!

 Гаде ми се они који иду под нож ради лепоте а не виде да им нема помоћи колико су ружни изнутра! Верују у чудотворност медицине а заборављају да ништа не траје вечно, њихова пластична лепота неће бити трајна!

 Гаде ми се сви ти креатори пластичне лепоте, пластични хирурзи. Спремни су да унаказе своје пацијенте под изговором како ће они бити задовољни и срећни!Они помажу слабима и несигурнима да поверују како су заиста ружни.Ти пластични креатори манипулишу тим лаковерним и искомплексираним да верују како се ружноћа може уклонити само њиховим чаробним штапићем – скалпелом!

 Гаде ми се и они лекари који крше свој кодекс, који га се отворено не придржавају! Доносе лицемерне одлуке, другима испирају мозак шта је здрав начин живота а први га се не придржавају!

 Гаде ми се и они лекари који не желе признати да греше! Они знају да су погрешили али ће друге убеђивати да су поступили најпрофесионалније и најисправније!

 Гаде ми се и сви они стручњаци који знају фалинке своје струке али друге убеђују какоје њихова стручност једина у коју треба веровати и следити! И даље прописују њихове чаробне напитке, не одустају од устаљене методе, а ефеката нема!

 Гаде ми се и они лекари који су лажно хумани! Човечност су изгубили или никад нису ни имали. Одабрали су свој позив само да би могли другима, оним слабим, болесним и подређеним да наређују!

18. ЖИВОТ МЕЂУ САОБРАЋАЈЕМ

 Нервира ме што је живот међу саобраћајем није предвидљив и сигуран! Лако можеш изгубити свој живот док си мислио како си опуштен и како се силно забављаш! Ниси сигуран ни у себе ни у друге док се возиш!

 Мука ми је од саме помисли да мораш користити неко превозно средство како би стигао на удаљено место! Мораш се возити, или мораш ти возити, како би негде стигао на време! То одузима време, и животну енергију!

 Гаде ми се сва гломазна возила на четири точка! Загађају нам околину! Трују нас издувним гасовима које удишемо уместо чистог и свежег ваздуха!

 Гаде ми се и сви они који уживају у гломазним возилима! Аутомобили су им страст, а често и главни извор среће и задовољства!

 Мука ми је што су пешаци подређени! Не поштује их нико у саобраћају! Пешаци су угњетавана врста од стране бесних возача сумњивих регистрација!

 Мука ми је и од неправде коју трпе мотораши! Бије их зао глас а злостављају их четвороточкаши!

 Мука ми је од те опсесије са аутомобилима! Мислим да нису практични за саобраћај у неком средњем или мањем граду, селу! Не разумем ту фасцинираност да се поседује ауотомобил ако ти већ није неопходан! Живиш у граду где аутобус иде на сваких 10-15 минута а где ти је најудаљенији део града на 20 минута од тебе ако се возиш бусом а ако имаш иоле бржи темпо можеш свуда пешице! Поред тога, ти гломазни и ружни аутомобили загађују ваздух, стварају беспотребну гужву!

 Мука ми је од немарних возача! Они су једни од главних криваца када неко страда у саобраћају! Мисле да су тако важни, заузети када причају својим телефонима, када се шминкају, када напање музику, када возе у алкохолисаном стању!

 Гади ми се градски јавни превоз, али доста нас је принуђено да га користимо! Тако брзо се од новог који блиста од чистоће, уредности створи загађено ругло! Када уђеш само гледаш како да не закачиш неку инфекцију у тој прљавштини!

 Мука ми је од незакрпљених путева, јер често неко страда!

 Мука ми је од сталних радова на путу! Не можеш да стигнеш на време, већ мораш да идеш около, да се умараш, сагињеш, спотичеш! А путеви се опет не закрпе довољно и како треба јер се увек нека рупа прескочи!

 Како ми је мука од оних старијих људи што траже од младих да им уступе место у аутобусу! И још су онако свађалачки настројени, арогантни до дрскости!

 Гаде ми се возачи аутомобила! Понашају се снисходљиво према пешацима, моторашима и бициклистима!

 Нервира ме што поједини возачи, доказани кривци пролазе некажњено! Ред и закон за њих не важи! Јуре, нико их не зауставља!

 Мука ми је од наше труле државе! Чим се деси нека мала временска неприлика, саобраћај је у застоју! Падне снег усред децембра, и саобраћајци су у чуду!

19. КОМУНИКАЦИЈА

 Нервирају ме заблуде које се дешавају у комуникацији! Верује се превише саопштењима, гласинама и приче саговорника нас лако могу довести до заблуда!

 Нервира ме што кад комуницирамо увек неко може да нас анализира! Комуницирамо увек чак и када ћутимо!

 Нервира ме што је комуникација понекад неопходна како би се објаснили са онима који не схватају смисао, суштину! И док се објаснимо изгубимо пола времена!

 Мука ми је од површне комуникације! Губимо време на којекаква ћаскања са којекаквим инстант пријатељима!

 Мука ми је од лажне непристојне комуникације и лажне пристојне!

 Мука ми је од детињасте комуникације према бебама а и када се намени одраслима! Беби се гугуће, и глас се извитопери, као да је нека животиња проговорила! Мука ми је када и одрасли једни другима тепају, умекшавају као да немају коефицијент интелигенције изнад 30!

 Мука ми је од разних новотарија које ти говоре како да побољшаш комуникацију! Мука ми је од асертивне комуникације! Прецењена је! Мораш све на фињака, желе да ти одузму право да се љзтиш и да покажеш колико си љут!

 Нервира ме што комуникација толико умара! Бићу још простија са следећим примером! Сретнете неког познаника на станици за аутобус и како налаже куртоазија треба да му се јавите! А онда креће још напорнији сценаријо! Седа поред вас у аутобусу, и онда током читавог пута се мрцварите са саговорником уместо да се одлетели у мислима и да сте слушали музику и опуштали се!

 Гаде ми се оне особе које залазе у твој лични, психолошки простор! Уносе ти се у фацу, својим телом само што не ошину, толико се приближавају, долазе ти веома близу да постаје љигаво и несношљиво!

 Нервира ме што некад нисмо способни да држимо на дистанци те особе које нам се “лепе“! Приближавају нам се милиметар по милиметар, а сами им то омогућавамо и дозвољавамо!

 Мука ми је од интернет комуникације, и од силних израза, фраза које користимо када са неким ћаскамо! О овоме бићу опширнија у наредна два поглавља!

 Мука ми је од лажне, вештачке комуникације! Углавном је то вербална, она која вара и лаже! Говор тела тешко се фолира!

 Нервира ме што невербална комуникација тешко лажира! И када желимо нешто да сакријемо нисмо свесни да правимо несвесно грешке!

20. ДИГИТАЛНО ДОБА

 Гади ми се дигитално доба које ће нас прогутати са својим дигиталним светом!

 Гади ми се дигитални свет јер је пун дигиталних створења! И снови ће нам постати дигитални!

 Гади ми се дигитално доба јер нас полако претвара све у машине! А кад кажем машине, мислим на робове! Постајемо робови!

 Гади ми се дигитално доба јер нас претвара у параноике! Окружени смо дигиталним оком! Свако може да види, свако може да опипа улогу бога! Свако је дигитални бог!

 Гади ми се дигитални свет јер нас претвара у зависнике и болесне! Озрачени смо дигиталном светлошћу!

 Мука ми је од данашње сајбер генерације! Прихвата беспоговорно дигитални свет! Резултат њихове заслепљености дигиталном светлошћу јесте та да свака следећа генерација ће се рађати као робовласничка!

 Мука ми је од дигиталне комуникације! Извештачена је, лажна и неприродна! Више не видимо и не слушамо друге онакве какви су! Видимо њихове дигиталне маске! Они који носе те маске предуго, постају или хистерични или апатични!

 Гаде ми се дигитални комуникатори јер су злостављачи! Комуницирају насилно, себе уздижу и привлаче остале дигиталне зависнике, и прљаве насилнике!

 Мука ми је од преактивних конзумената дигиталних услуга! Мука ми је од интернет зависника! Затупљују се, постају идиоти! Дигитално доба им мења мишљење! Дигитално доба их навикава на краткорочно памћење, и на олако заборављање!

 Гаде ми се они који се играју искључиво дигиталним играчкама! Дигитална забава је за њих једина забава! Када зајашу једном дигиталног коња не силазе док не падну!

 Згражава ме чињеница да се стварни свет замењује дигиталним! Људи ће пре остати између четири зида и проводити време са својим компјутером него што ће изађи напоље и удасити свеж ваздух, упознати нова лица!

 Мука ми је дигиталног света јер се стално мења! Дигитална створења и играчке су стално у покрету! Овладаш једном техником, једним правилом и оно се онда промени! Дигитални свет те чини да се осећаш исфрустрирано и беспомоћно!

 Гаде ми се дигитални креатори, дигиталне архитекте! Кроје дигитални свет да би прескочили положај робова, али не схватају да ће упасти у сопствену мрежу дигиталних заблуда!

 Гаде ми се и сви они који се не супростављају идејама дигиталног света, који се стапају у дигиталну мрежу и претварају се у робове!

 И најзад, мука ми је од све те технологије! Нестална је и несигурна, и има пуно рупа, рупа у које се завлаче дигиталне бубе и зато је не треба никад прихватити!

21. ЈЕЗИК И ТЕРМИНИ КОЈЕ КОРИСТИМО

 Нервира ме што тако олако схватамо језик којим разговарамо, саопштавамо поруку! Довољно је да променимо једну реч и порука неће више имати исто значење!

 Мука ми је од свих вештачких термина, новокованица, стручних и страних, гломазних израза! Наш традиционални језик ће се на тај начин тотално изопачити! Полако престаје да личи на себе!

 Мука ми је од свих који се служе извештаченим терминима! Када их слушате, помислите како вам је потребан речник страних израза!

 Гаде ми се они који се служе стручним, рогобатним терминима да би се осећали надмоћним, или како би они рекли супериорним! Тврдим да ни сами не знају да објасне пола од тих термина!

 Мука ми је што се гомила страних термина олако и некритички усваја и прихвата иако њихова употреба језик делује туђ и извештачен!

 Нервира ме што су се страни термини толико одомаћили, да су нам већ усађени у речник! Не замерите, што ћу испасти дволична јер знам да сам и ја до сад у тексту сигурно неколико пута употребила те исте изразе али то је само зато што ме друштво са свих страна кљука таквим речима, убацују ми у уста а ја морам да их прогутам и тако постану део мене!

 Мука ми је од гомиле термина који се употребљавају а немају смисла или звуче погрдно! Бићу конкретнија у следећим примерима!

 Једни другима псујемо све по списку, и вређамо надимцима каквим стигнемо! Када псујемо друге најчешће псујемо и себе а да тога нисмо ни свесни! Када мајка каже – иди у пизду материну, зар не схвата колико то глупо и бесмислено звучи! Када друге па и себе прозовемо епитетом – идиот управо смо изрекли за себе или другог да се ради о трогодишњем детету!

 Мука ми је и када се за родитеље употребљавају термини како би “испали кул!“ Називати своје родитеље – кевом или ћалетом значило би да не поштујемо ни себе али то не знамо!

 Мука ми је од од сиромашног речника који се служи којекаквим поштапалицама – „знаш брате, значи оно, стварно страва, мислим које лудило брате, царе, е стварно невера“!

 Мука ми је и од оних израза које се употребљавају као да ће да наступи смак света – то је стварно ужасно, катастрофа! И такви изрази се употребљавају за сваки непожељан исход.

 Мука ми је када своју драгу особу, са којом си у романтичној, љубавној вези називаш дечком, девојком, швалером. Или када те питају: Имаш ли дечка, девојку! Побогу, па ја не поседујем особу!

 Мука ми је и повраћа ми се што се женска особа која атрактивно (ах сад и ја употребих стран термин), привлачно изгледа назива рибом. Као да је животиња! И то подједнако користе и женске и мушке особе! Кривим женски род јер то дозвољава! Нисам чула да се згодан мушкарац назива именом неке животиње. За њега се каже добар тип, или просто како је згодан!

 Мука ми је када ожалошћеној особи, тј. оној која је изгубила неког блиског мораш да изјавиш саучешће. Тај термин – „Прими моје саучешће“, је тако усиљен! Када мени неко буде умро, ја ћу јавно иступити или носити натпис – Не изјављујте ми саучешће! Зар није довољно само загрлити особу у невољи која је снашла и рећи – Жао ми је, или ништа рећи! Много је природније, и спонтаније од оног рогобатног и формалног термина!

 Мука ми је посебно од ових израза: хендловати, иксулирати, ишчилирати, фејк! Зар они који их употребљавају нису свесни колико смешно и глупо звуче?!

 Нервира ме што се тежи усвојити универзалан језик! Терају нас да учимо један главни језик, који би требао бити главни извор споразумевања и комуникације међу свима! Зашто поништавати разлике, зашто присилно учити неки језик који нам се намеће јер моћници тако хоће! Хајде онда да измислимо неки нов, наш заједнички језик!

22. ЕКОЛОГИЈА

 Мука ми је од оних чија свест није ни мало позеленела! Они немају обзира према природи, понашају се као своји господари који господаре својом планетом којој желе да угасе светло! Намећу нам дигитало светло!

 Гаде ми се они који намерно или немарно газе топовским корацима по нашој планети, водећи је у пламено и чађаво безнађе! Остаће само дим, и они ће се претворити у дим када буду прогутани осветом чуда природе!

 Гаде ми се сви људски прождрљивци који једу нашу планету! Прождиру свако зрно земље, свако семе, за себе, просипајући нехајно!

 Гаде ми се они који мисле да имају право да узимају сва блага ове планете за себе! Плаћају гладне да грчевито копају сваки педаљ земље зарад њихових трулих трбуха што се распадају и пуцају од ждерања!

 Гаде ми се они који услед недостатка зелене свести не увиђају благодет зелених миља и зелених вода! Ломе, крше, чупају зелене површи, претварајући их у пластичне и челичне дворове, стварајући себи нове домове!

 Гаде ми се они којима не смета да пливамо по фекалијама, који проливају фекалије у воде које сви ми, па и они то пијемо!

 Мука ми је од оних који воле да сви заједно дишемо њихов отровни ваздух! Повраћа ми се од пушача што немају ни мало поштовања према природи и околини! Без икаквог стида бацају пикавце на све стране!

 Нервира ме што када нам природа подари снежни покривач, он не може да опстане тако чист и бео. Неко мора да се нађе који ће бели покривач и беле стазе укаљати! Укаљају га изметом, ђубретом, и њима то не смета! Не смета им јер њихова свест није нимало зелена!

 Гади ми се наша уцрвљена земља што подржава да пливамо међу смећем и дишемо међу смећем! Немамо добре услове за оне који желе да подигну свест на зеленији ниво! Не подстичемо их да истрају у својој доброј намери! Зар је потребно држати смеће у руци километрима док не наиђете на прву канту!

 Гаде ми се и господари четвороногих љубимаца! И они немају развијену зелену свест! Допуштају дрско и безобзирно да им љубимци загађују туђ зелени посед и зелене терене на којима нису домаћини!

 Мука ми је и од оних што пате од поремећаја зелене свести! Они имају вишка зелене свести! Они су увек ту да нам подижу свест, да нас критикују до бесвести! Напорни су као кишне глисте, неће урадити ништа сем што ће нам се згадити и што ће их неко згазити!

 Гаде ми се и нека бића природе којих не можемо да се отарасимо! Гмизава и слузава створења што гамижу и измигољавају из рупа, нарушавају лепоту природе!

 Нервира ме што не можемо на миру уживати у врту или башти! Обавезно нам ужитак покваре бубе, које слећу где год стигну!

 Нервира ме што постоје и веома фатална створења а које је управо природа створила! Неки инсекти су толико гадни да као да желе да упозоре на својуфаталност!

 Нервирају ме и они који имају гадна створења за љубимце! Плаше своју околину, а и сами могу да настрадају!

23. ИСТИНА О СВЕТУ

 Нервира ме и мучно је што нико од нас не зна заправо ништа о свету у коме смо рођени, у коме живимо, у коме ћемо умрети! Не знамо ни колико ће трајати овај наш свет и колико ћемо га доживети!

 Мука ми је од прича, бајки које нам причају од рођења, о овоме свету. То су заправо само бајке! Причају нам о планинама, рекама, градовима, о њиховом постанку а ни они сами нису сигурни у истинитост! Увек долазе са неким новим бајковитим теоријама, али не можемо веровати у све!

 Нервира ме што не знамо ни истину о сопственом пореклу! Не знамо од кога потичемо, не знамо ко смо!

 Нервира ме што смо присиљени да верујемо у бајке о нашем свету, о нама самима! И свака бајка има свој завршетак, и свој почетак само наратори мењају свој глас!

 Нервира ме што се и даље кују завере, бајке, измишљотине! И даље неки непознати творац, аутор свих тих измишљотина жели да поверујемо у то, као да смо малоумни или као да смо још увек деца!

 Нервира ме што не можемо бити сигурни ни у устину да је истина! Сви ми имамо своје истине, моја истина је лаж за тебе као што је и твоја лаж истина за сама за себе!

 Нервира ме што се очекује да знамо све те истине, да их разликујемо и да их све усвојимо! Уче нас ко су главни градови, где има највише становника, која је највећа планина на свету, најдужа река на свету, а све се то у трену може пореметити и променити! Може се измислити и створити сасвим нека нова бајка о том свету!

 Нервирају ме и они што мисле да све знају о свету, а не могу да потврде са својим мозгом, својим сећањем ни када а ни где су се родили! Принуђени су да поверују крштеници и својим старатељима!

 Нервирају ме и сви они који слепо верују све што виде, све што чују, све што окусе у овом свету! Верују у приче, у бајке!

 Мука ми је од идола! Верујемо у њих, верујемо у њихову безгрешност, светост, и злобу ако је привлачна! Верујемо у истину о идолима нашег времена! Не желимо да их ико претекне! Желимо да сведочимо љиховој посебности јер смо и ми онда посебни!

 Гаде ми се они који нас варају са најочигледнијом варком, али и најспретнијом– фотографијом! Дигитално доба, дигитална уметност посебно искривљује истину, чини да нам је много лепша, или ружнија, чини да поверујемо у причу са слике која вреди више од речи! Тада, бајка добија искренији, узбудљивији смисао! Истина постаје споредна!

24. ИСТОРИЈА

 Мука ми је од историје јер је она варка! Варка је за очи, варка је за уши, варка је за ум! Она је учитељица свих лажи и превара!

 Нервира ме ако је истина да историју пишу победници! Сигурно је неће написати као окривљујућом за себе! Неће се представљати као насилници већ као хероји! А ми ћемо поверовати у хероје!

 Нервира ме што је историја неправедна! Губитници се приказују као грубијани, насилници, а победници су најчешће безгрешни свеци!

 Мука ми јер нас терају да учимо историју! Присиљени смо да прихватамо неке фиктивне датуме, догађаје, ликове у чија дела се не може уверити ни наш аскурђел!

 Мука ми је и од оног који је измислио историју, само што не знам ко је тај!

 Нервира ме шро се историји не може поверовати ни у садашљости а камоли у прошлости! Живимо сада и овде, и опет смо спремни да заборавимо, да затворимо очи пред нашом историјом у поверујемо у нечију туђу! Хајде да банализујемо на неком примеру! Неко од нас је сигурно у неком тренутку присуствовао нечијемо протесту! Неко ко је објективан, кога нису дрмале емоције, током протеста, могао се уверити сопственим очима колико је људи присуствовало том истом догађају! Али тај податак може да се избрише, и да се промени! Неко може да преувелича, или умањи ту бројку! И тај податак ће се написати, он ће се ширити, остати на папиру, он ће се понављати и постати део наше колективне свести! Неко ће лаковерно поверовати туђим подацима, туђој историји, пре него својој, и преносити је другима!

 Нервира ме што се лако подпадне под утицај туђег мишљења! Лако се поверује у нечију историју, која је другачија од наше!

 Нервира ме што је проверавање историје веома дуг, мукотрпан процес који често нема краја, и који нас често одвуче у погрешну страну! Често залутамо у дубину хаоса иако смо само загребали по површини!

 Мука ми је од оних који се хвале како познају историју! Лажу себе, и лажу друге а да то ни не знају!

 Мука ми је од оних који знају да не знају историјске токове, а друге уче, манипулишу! Преносе њихову историју, за коју тврде да је истинита!

 Мука ми је и од оних који верују историји! Поверују у чињенице које су прихватљиве у академским круговима! Поверују у те магловите чињенице јер су их прихватили учени људи! Они верују тим ученим људима, јер их сматрају за паметним, култруним, финим, образованим људима од ауторитета!

25. УМЕТНОСТ И ЕСТЕТИКА

 Гади ми се уметност јер нам одвлачи пажњу са битних животних ствари, машту нам искривљава, претвара је у нешто сирово, животињско, нагонско или пак нешто недостижно!

 Гади ми се уметност јер нас вешто замајава са менталним ленчарењем!

 Нервира ме што је уметност свестрана! Критичари се тврдоглаво труде да једнострано, прецизно, тачно анализирају уметничко дело, да га укалопе, а не схватају да се само затупљују!

 Нервирају ме они стручњаци који се поклаше да објасне значај, смисао уметничког дела док се сликари, писци нису никад ни трудили да схвате шта су желели да нам кажу, коју поруку да нам пренесу! Оставите уметност да говори, слика, пева сама за себе!

 Нервирају ме сви они који покушавају објаснити шта је уметнички вредно а шта уопште није уметност! Покушавају објаснити нешто што је немогуће, измерити нешто што је релативно!

 Нервира ме што је уметност субјективна! Не може се објективно измерити њена објективна вредност!

 Грозно је шта се све данас назива уметношћу, и ко се све сматра уметником! A oнај ко их не признаје сматра се простаком и незналицом!

 Нервирају ме и они који су затворени, затуцани према новим уметничким правцима! Воле и цене само оне слике које имају нацртану очигледну, затворену тему, без могућности да се тумаче на више начина! За њих су праве уметнички вредне оне слике које су пристојне, са пристојним, уштогљеним портретима.

 Гаде ми се она уметничка дела која имају највећу цену на тржишту! Прецењена су! Шврљотине и неодређене шкработине или суморни, портрети убедачених пијаница, данас се најуспешније продају! Стручњацима, критичарима су та нашкрабана, депресивна дела авантгардна, префињена и све оно што по њима само узвишени умови могу да појме!

 Мука ми је од оних уметника, и оних уметничких дела који добијају вредност само зато што су успели да шокирају слепу масу!

 Гади ми се она публика која подпада под нашминкани уметнички израз! Влада хитерија, узбуђење, одушевљење јер је нешто екстремно успело да продрма њихова тупа чула!

 Мука ми је од поштовалаца уметности! Они сакате уметност, они суде, они је вређају! Они себи за право дају одлучност да прославе уметника тек после његове смрти!

 Нервира ме што је и лепота субјективна!

 Нервира ме што је лепота често и глупа!

 Нервира ме што је паметна лепота често опасна и фатална!

 Нервира ме што је права, чиста лепота отуђена и недостижна! Не може свако да је препозна и не може свако да је има!

 Нервира ме што сви траже надљудску лепоту, ону која је непрепознатљива!

 Нервира ме што људска телесна лепота није вечна и ако није удружена са духовном лепотом постаје брзо заменљива као и свака пластична лутка, барбика!

 Нервира ме што је лепота варљива као трула јабука!

 Гаде ми се они који оцењују лепоту а сами су оперисани од ње!

 Гаде ми се они који не знају шта је лепота, али зато знају шта је по њима ружноћа! Осуђују и вређају оно што је лепо!

 Гаде ми се они који не цене природну, праву лепоту! Задовољавају се пластичним, гуменим луткама, и кад се сусретну са људском лепотом од крви и меса њихова чула не знају како да реагују!

 Гаде ми се они који уништавају себе због лепоте! Спремни су у себе да стрпају и смеће и да прогутају ђубриво да би краткотрајно засенили ефектом вештачке лепоте!

 Гаде ми се они који не знају шта је лепо а мисле да знају!

 Нервирају ме и они који допуштају да њихов естетски укус обликују други, само да би и они били као други, да би били прихваћени!

 Гаде ми се они који допуштају да су глинени бексичмењаци које онда други обликују према својим субјективним естетским мерилима!

26. РЕЛИГИЈА И ВЕРА

 Мука ми је од религије јер суди, тужи, правда, како њој одговара!

 Нервира ме што су творци свих религија недостижни и тајни. Као да се крију, као да не смеју да нам се покажу у свом правом светлу!

 Нервира ме што религија лажно представља своје творце, свеце и заварава оне недужне и сиромашне својом “светошћу“ иза мрачног, скромног плашта.

 Мука ми што религија покушава да истренира веру разним измишљеним обичајима и бесмисленим ритуалима! Покушава да створи не вернике него војнике!

 Мука ми је од религије јер је често усиљена и насилна! Тврдоглаво тражи да покори нове вернике а старе да по сваку цену задржи!

 Мука ми је од религија, има их толико, а како да знамо која је права?! Свака директно или суптилно тврди да је она права, и истинита, чиста, праведна а да су све друге лажне!

 Нервирају ме религије јер између њихових религиозних присталица не произилази мир него рат!

 Мука ми је од религије јер учи и твори о сумњивој нади!

 Мука ми је од цркве јер улива непотребно страхопоштовање!

 Гаде ми се и они који су лажни верници! Лажно се моле, лажно се куну, лажно се надају! Љубе иконе и наричу над њима да би им се други дивили или да би их други јадали!

 Мука ми је од оних верника који се надају коначном страшном суду и њиховом спасењу! Они уживају у фантазијама да ће други страдати и горети у вечном огњу!

 Мука ми је од оних верника који што се моле и верују да би остварили своје личне, себичне циљеве!

 Гаде ми се и они који проповедају о строгој, испосничкој вери и дужности према њиховом богу а сами не поштују све то!

 Мука ми је од атеиста! Острашћени су колико и фанатици!

 Мука ми је од фанатика! Ако постоји Бог, сигурно неће бити превише милостив према њима!

27. СТАРЕЊЕ

 Мучно ми је што сви морамо остарити! Тај процес старења је мукотрпно, мучно искуство! Мислим на сваки облик људског старења, психичко и физичко старење пуно кошта, пуно нам узима, а није вредно, није неопходно да би живели!

 Мука ми је што смо оптерећени нашим физичким изгледом! Оптерећени смо да останемо млади вечно, да се не мењамо, да не старимо! Бедно је и грозно када се таман привикнемо на себе, прихватимо ко смо, прихватимо наше тело а оно се ето опет мења, опет стари, добија нову димензију, нови идентитет! Постајемо неко други!

 Гаде ми се они који вештачки покушавају да украду младост, да је заробе, да никад не досегну старост! Навлаче маске младости, али је неуспело носе, она је тесна, она спада и напокон открива праве године старости!

 Мука ми је када те питају колико имаш година! То питање често нема смисла али често уме да тебе и тог ко је питао удаљи од дубљег упознавања и даљег комуницирања!

 Мука ми је од година које нам се додају за сваки рођендан! Заиста нема смисла бројати године! Шта мени вреди чињеница што ја имам толико година и толико месеци ако се ја не осећам у складу са тим годинама. Моје тело и мој дух се супростављају глупој математици! И уопште глупо је бројати. Да имамо другачији календар бројали би другачије и не би имали оволико година колико наш календар показује!

 Нервира ме што кад западнеш у дубоку старост, већ си са једном ногом у гробу! Сви те гледају као јадника и паћеника, а и ти се тако често осећаш док шепаш сам тржним центром.

 Нервира ме старост јер поражава! Не можеш више ни јести, ходати, плесати, говорити као некад! Све изгледа укочено, раштимовано!

 Мука ми је више од овог младалачког адолесцентског доба! То су најгоре године! Ништа не знаш а мислиш да све знаш! Не слутиш ништа лоше а обавезно ти се лоше деси, и онда се изненадиш!

 Мука ми је од данашњих клинаца! Не зато што су клинци и млади, него што не цене ништа! Не цене живот који имају, не цене живот који могу имати, не цене себе а онда ни друге!

 Нервира ме младост! Тако оптерећује! Питаш се докле ће да траје јер знаш да не може вечно! Знаш да је старост неизбежна!

 Ужасава ме помисао да ћу једног дана остарети! Изгледаћу пожутело, избраздано и грбаво!

 Ужасава ме помисао да ћу бити као ови маторци које виђамо по јавним градским превозима, поготово у аутобусима! Накострешени, спремни за кавгу и гурање међу марвом, боре се око празног места или све дижу око себе и праве пометњу! Требало би им се супроставити!

 Гаде ми се они старци којима мржња извире из погледа када се сусретну са неким младим бићем! Као да завиде на њиховој младости иако знају да је само пролазна!

28. О СМРТИ

 Нервира ме што све умире! Све има свој рок! Умиру сви! Нико и ништа се на овом свету не може спасти! И свет умире!

 Нервира ме што смрт још увек остаје мистерија! Још увек нисмо докучили чега има после смрти, шта нас чека када умремо и да ли заиста умире наша душа?

 Мука ми је што се о овој теми толико избегава разговор! Људи се боје смрти! Желе да верују чуду или не желе да верују ни у шта!

 Нервирају ме и они што смрт схватају као нужно лошу појаву које се ужасавају!

 Нервира ме што смрт постаје забрањена, табу тема, јер грчевито покушавамо да се сачувамо од смрти! Избећи смрт и сачувати се њене пошасти, то није природно!

 Нервира ме што је смрт увек и изненађење, неизбежно долази али увек непредвидиво! Увек дође када не треба и увек изненадно и када се не надамо!

 Нервира ме што је смрт често неправедна! Без реда, без правде стигне прво оног ко је можда и најмање заслужио !

 Нервира ме што и поред најсавременије и најмоћније технологије, смрт не успевамо да победимо!

 Нервира ме што уопште покушавамо смрт да победимо! Боримо се свим могућим средствима, а битка је већ одавно изгубљена!

 Гади ми се смрт! Није нимало лепа!

 Нервира ме што се смрт описује као ружна појава, напаст која све уништава и халапљиво гута!

 Нервира ме што смрт изазива страх! Сви су уплашени а не знају ни чега су уплашени!

 Нервира ме што смрт изазива труљење и неподношљиви смрад који се веома брзо шири на све присутне живе!

 Нервира ме што ко је кукавица са животом тај је храбар са смрћу као и обратно!

 Нервирају ме и они који су оптерећени са смрћу! Више су мртви него што су живи!

 Нервира ме што се верује да је у молитви спас! Неки се моле, верују да ће вером избећи смрт!

 Нервира ме што значај некога и нечега увидимо тек након што га изгубимо, тек када их смрт покоси!

II

ХИЉАДУ ЦВЕТОВА

Дакле, прелазимо на други део књиге који је мало веселији! Следе схватања о жовоту, која могу бити карактеристична за оне које воле да занемарују реалност или за оне који воле да увек посматрају са оптимистичне и идеалистичне стране света! Њих је мање, а требало би их бити много више, јер би можда и свет био прекрајан по њиховим мерилима, али не следи и нужно да би такав свет био бољи, чак напротив, можда би се дешавале много веће катастрофе!

1. ПРИВАТНОСТ И НЕШТО САСВИМ (С)ЛИЧНО

 Имам право на приватност. Сви имамо то право. И заиста је лепо када неко жели да проникне у моје, наше мисли! Жели да нас схвати, жели да открије нешто што је наше, интимно! Да би те боље упознао, разумео да жели да постане део твоје приватности!

 Свиђа ми се када неко други жели да проникне не у моје мисли него у мисли неког другог иако то не мора да има неку важну сврху или циљ. У овом отуђеном свету је потребно зближавати се са другима, бавити се њиховим мислима. То не може да буде контрапродуктивно! Може нам бити од велике користи! Све нас то може водити у фантазирање и у измишљање измишљотина, али то није нужно лоше и штетно! Може нас одвести до решавања многих животних проблема, до проницања у неке нове истините приче које не морају бити фантазије и измишљотине! И фантазије могу открити наше жеље према другима и утицати да их остваримо!

 Свиђају ми се измишљотине! Измишљају се приче о вама које могу бити забавне и смешне! А и ако поверујете у те измишљотине и ако се узбудите и желите да доказујете како то није истина, на тај начин потврђујете да сте живи и да вам је стало до себе и своје слике! Напонокон, пре или касније научите да измишљотине нису тако страшне и да вас ништа не може уништити ако ви то не дозволите! пре или касније, престаје да вам све то буде важно!

 Интересантно је што заправо не можемо знати шта је све истина у свом том фамозном изнесеном прљавом вешу о некоме! Увек се кривац сам прозове, и увек исплива на површину!

 Интересантно је претурати по нечијим туђим стварима! Може се свашта сазнати и могу се спречити неки опасни догађаји! Дивно је шта су све у стању неки да ураде како би открили неке сасвим непотребне ствари о некоме а њима су ето од кључне важности а можда заправо и јесу од кључне важности! Можете спречити неког да се развије у зависника од наркотика, можете спречити неког да неког убије, или да се сам убије и у крајњем случају можете се саосећати са њим!

 Свиђа ми се када неко гледа у шта ви гледате! Када ти уђу у собу родитељи или пријатељи, рођаци и као случајно баце поглед шта радиш на компјутеру, шта гледаш! Желе да виде оно што и ви видете, да чују оно што и ви чујете!

 Лепо је када се мисли како ће се нешто веома важно открити ако се сазна нека приватна ствар, која може бити веома личне природе. То доказује да постоји брига за друге!

 Дивим се онима који отворено признају како желе да знају сваки тренутак у животу блиске особе. Они имају или веома стрпљења, или су великодушни доброчинитељи или се веома труде да схвате друге!

 Свиђа ми се и симпатично ми делује када те незаобилазно питају колико имаш година! Тај неко ко поставља то питање се веома интересује, и иако ти не мораш рећи истину, може бити мост за даље упознавање!

 Свиђају ми се они што те при упознавању питају без пардона о личним, приватним стварима. сасвим искрено, директно те испитују, јер желе да знају све! Нема снебивања, и не би требало ни бити, јер је такав став основа за искрену везу!

 Свиђа ми се упознавање са својим драгим јер можеш сазнати лепе и важне, или безбрижне ствари, а исто тако и ти отвараш себе према, дајеш могућност да те још неко упозна и схвати! Дајеш себи могућност да видиш како те други доживљавају!

 Свиђа ми се што твој партнер очекује да пред њим нема тајни, да немаш тајне! Жели д азна све о теби!

 Симпатично је што кад улазиш у љубавну везу, кад тад при упознавању обавезно иде постављање интимних питања као нпр. Са колико њих си био/била? То је понекад “уплашено“ питање, понекад безбрижо, бенигно, понекад веома радознало! Тачмог одговора нема али то може бити предиван тренутак за упознавање и оног који је поставио такво интимно питање!

 Симпатични су ми и они који се мешају у ваш приватан љубавни живот па те спопадају са питањем да ли сте у вези, имате ли дечка, девојку! Можете их увек обрадовати или изненадити са својим одговором!

 Симпатични су ми и они који узму фотоапарат па шкљоцају на све стране,и при том у неком углу фотке се нађете и ви! Може бити забележен ваш лични моменат који би неизоставно желели да имати сачуваног на фотографији! Зато се њима можете од свег срца, срдачно захвалити! Тако, сасвим случајно могу се открити и мистерије нечије историје!

 Интересантно ми је што свако од нас може постати предмет нечије фотографије скоро па у било ком тренутку! Приватан одмор или интиман тренутак у природи, фином ресторану, плажи, може бити врло лако подељен са другима јер су вероватно постављене камере или ће се наћи неко ко ће те “закачити“ својим фотоапаратом!

 Драго ми је што постоје и они сваки битан тренутак у свом животу деле са другима. Каче га на разноразне сајтове друштвених мрежа. Сви могу да виде шта су они радили, где су били, и кад су били. Имаш могућност да те оцењују али да и ти исто тако оцењујеш друге и сазнајеш нешто више о њима.

 Симпатично ми је што у јавном градском превозу немам приватност. Можеш чути интересантне разговоре, туђе проблеме, јадиковке! Имаш прилику да неког утешиш макар само и осмехом!

 Интересантно ми је што живим у згради са лошом изолацијом! Комшије могу мене да чују и ја исто тако њих! Долазим до сазнања да нисмо сами, да је увек неко ту око нас! Нисмо сами ни у срећи ни у несрећи!

 Интересантно ми је што кад живиш у згради комшије могу да се жале ако мало јаче одврнеш музику, и тако те прекину у сувишном уживању у слободном времену, и врате те правом послу! И свиђа ми се што тако можеш упознати своје суседе преко музике!

 Дивим се и онима који се не стиде да признају како немају тајне. Без устручавања, без срама причају о свом животу! Без стида причају искрено или без пардона лажу! То не може бити способан свако! Са њима не може бити досадно!

 Интересантни су ми и они који без пардона износе пикантерије из свог интимног живота, били то породични проблеми, сексуалне природе или о болестима својим. Све то раде као да уживају. А посебно уживање зна бити и слушати их!

 Симпатична ми је јавност која мисли како има право да зна приватан живот јавне личности, и која се мукотрпно труди да сазна све што зна о њима, макар то биле и измишљотине! Они су веома посвећени у том свом послу! Може нам октрити разне дугодовштине, и разне фаталне, баналне ствари!

 Интересантно је када наиђе тренутак прослављања рођендана! Чак и ако га не славиш неко ће ти се појавити, неко ће ти честитати, јер жели можда да те обрадује, изненади неким гестом, или да теби мали знак пажње!

 Симпатични су ми и они који причају шта су сањали То не морају бити обавезно битне ствари, без којих не можемо, али је увек занимљиво чути нечије снове у којима до изражаја долазе њихова хтења, маштања, жеље, тежње!

 И они што приватно раде једно а јавно садвим друго и они ме знају збиља задивитти. Са њима никад није досадно, увек те изненаде!

 Симпатични су и они који ми угрожавају психолошки простор. Схватиш да тој особи можеш бити веома од помоћи, или увидиш да је привлачиш! Помера границе у комуникацији, својим телом прилази ти све ближе! То је тренутак када увиђаш колико можеш бити блисак са том особом!

 Волим и ценим и оне који не износе ништа лично. Те особе су веома занимљиве јер таје, јер су мистериозне! Посебно је изазов октрити нешто о њима!

 Интересантно је и што ће неке од вас који будете ово читали интересовати зашто се занимам овим темама ако се то тако може назвати!

2. ИДЕНТИТЕТ

 Свиђа ми се што не могу да одговорим на питање КО САМ ЈА! Питање које толико растерећује када не знаш одговор!

 Симпатични су ми они што се труде да сазнају ко смо, ко су они!

 Свиђа ми се што могу лако да одговорим на питање КО САМ ЈА, али и лако да слажем! И не само ја, него и сви ви који мислите да знате ко сте. Не можемо са сигурношћу ни да тврдимо да знамо шта смо и одакле смо, и то је велико олакшање јер не морамо онд ани да се трудим да одговоримо, јер и тачног одговора нема!

 Интересантна бити зна збркана слика коју градимо о нама. Заправо не знаш да ли ће та слика избледети, да ли ће се мењати. Интересантно је ивек изнова и изнова цртати слику је рје увек другачије видимо!

 Симпатично ми је када се при упознавању са особом а знаш да неће бити потребе за дубљом комуникацијом, ословљаваш са именом! Остварујеш присан однос већ на самом почетку!

 Дивим се онима који покушавају да сазнају твој идентитет не бирајући средства. Ценим њихов труд иако не мора уродити плодом! Не морају ништа сазнати али они имају велику жељу да знају!

 Симпатични и интересантни су ми они који краду идентитете! Бар на кратко успевају да буду оно што нису!

 Волим оне који се труде да буду оригинални! Несвесно постају део нечијег мозаика! проналазе их као део нечије слике, сједињавају се са другима на тај начин који су на исти калуп “оригиналн“.

 Свиђа ми се што се на крају све своди да мораш да се уклопиш! Ти одбијаш, опиреш се уклапању али на крају ти буде драго када постанеш део нечијег мозаика! Осећаш се да си постао део заједнице!

 Волим оне који жуде да се уклопе! Веома су флексибилни да изграде неки нови идентитет иако нису упознали ни свој стари!

 Стварно зна бити диван осећај када се присетиш свог старог идентитета који никако није у складу са овим новим. Присећаш се своје старе слике која може пробудити дивна сећања! И схватиш да си научио из тога да променама није крај! Твоја слика ће се променити, изненадиће те новим бојама, детаљима и мотивима!

 Дивно је што не можеш да очекујеш ништа од другог, јер не познајеш заправо његов идентитет, и све његове појаве које су водиле до такве тренутне слике у коју гледаш. Не можеш да га предвидиш јер ни слика у коју гледаш не може да ти да поуздане информације. Бићеш очаран бојом, или цртежом, али никако свим детаљима. Не мораш ништа да очекујеш, не мораш да се умараш од очекивања јер не познајеш његов идентитет!

 Волим што никад не можеш до краја да упознаш себе а камоли другог! Не знаш у шта ће се претворити, у шта ћеш се ти претворити! То је увек велико ишчекивање које се претвара у велико изненађење!

 Симпатични су ми и они који се труде да предвиде у шта ћеш се претворити, шта ћеш постати, а то не знају ни за себе! Некад се изненадиш колико су њихова предвиђања била тачна!

3. ПОРОДИЦА

 Дивно је што си ослобођен од избора! Од старта припадаш породицу коју ниси ни изабрао!

 Свиђају ми се оне приче које слушамо од родитеља – како су желели само најбоље за дете али околности нису то дозволиле, није испало онако како су се надали! Свиђају ми се јер схватамо да су родитељи у стању да се кају, али то крију, оптужују (не)срећне околности! И драго ми је да се планови некад не остваре! Ипак је тако занимљивије!

 Драго ми је и да има оних који ће постати родитељи, који ће засновати своју породицу а то не би смели. Њихова деца ће бити интересантне особе које пробијају баријере у друштву!

 Дивим се несавесним особама! Људи који су болесни постају родитељи и могу развити болесну децу. Такви родитељи који имају гомилу здравствених, менталних мана, су веома хумани! Одважавају се на храбар потез подизати болесно дете, одгајати га као најмилије биће и волети га свим срцем! То је храбар поступак вредан дивљења! Они дају равнотежу нашем животу, јер какав би био свет без њих?!

 Интересантно ми је што родитељи мисле да имају сво право да одлучују шта је најбоље за дете! Мисле ако су га они створили да га и поседују! Заузимају се за своје дете, управљају њиме као да је њихов лични живот! То зна бити веома пожртвовано дело!

 Симпатични су ми и они који очекују да и ти постанеш мајка, који ишчекују да и ти родиш. желе да пренесу своје одушевљење, своје узбуђење и на тебе! Желе да осетиш оно што су они осетили!

 Интересантан ми је тај притисак друштва који ичекује да свако оснује породицу, не питајући за услове! Заправо ту притиска и нема, јер је на теби да импулсивно улетиш у ту породичну причу! Није важно да ли имаш куле и градове, важно је да имаш само јак, здрав дух и вољу! Друштво жели дас се очува, жели опстанак врсте! И то је заправо хуман мотив!

 Волим оне жене које свог партнера желе да задрже тако што ће затруднети са њим! Везују га за будуће њихово дете! Ваде се на дете, а он се не пита ништа! Колико је то јадно! Он се нећка, алиу на крају пристаје. Осећа свој удео кривице јер се није пазио, онда ту је и дужност, одговорност која није сасвим његова, која му је наметнута од средине!

 Дивим се оним женама које рађају по десет пута а ни оно прво дете нема шта да једе! За то потребна невероватна храброст и одлучност!

 Симпатични и интересантни су ми посебно они мушкарци који желе редован сексуални однос са својим брачним партнеркама а да то не резултира трудноћом, а при том ништа не раде да би се то спречило! Они су углавном детињасти којима треба посветити посебну пажњу!

 Симпатични су ми и они мушкарци који желе да им жена рађа по десет пута, желе брдо деце а кад дође ред да суделују у родитељству онда се негде изгубе! Њима је заправо веома тешко и треба их разумети! Они истовремено желе бити у улози очева али желе бити и пословно остварени и заузети!

 Дивим се оним родитељима који купују љубав својој деци јер не знају другачије, нису способни али сигурно жале због тог свог недостатка! Ипак способни су да их и поред те своје мане деца заволе!
 Интересантни су ми и они родитељи који се не баве довољно времена својим новим дететом (новорођеним), али се знају снаћи! Ипак нису хладна срца, не запостављају га, већ збрињавају са дадиљама, бабама, дедама..

 Дивим се и оним родитељима који своје најновије дете поверавају старијој деци да га васпитавају! Старије дете добија посао да се брине о својој млађој сестри или брату! На тај начин, успевају да пробуде ранију зрелост код своје деце, уче га да раније одрасте и прихвати неке одговорности!

 Симпатични су ми и они родитељи који своје неостварене амбиције желе да остваре кроз дете! Дете учи да оствари неке циљеве које можда никад и не би да га родитељ није за то изабрао! Родитељ поново пролази своје детињство и то је дивно искуство!

 Дивим се и онима који рађају јер мисле на себе, мисле на будућност! Постају родитељи да би имали обезбеђену каснију негу, повратну бригу о своје деце, онда када остаре, када не буду могли сами и осеби да се старају.

 Гаде ми се и деца која своје родитеље гледају и пазе само ако могу да извуку неку корист од њих! Зар је то породична љубав и хармонија?!

 Волим и онај тип родитеља који желе да претворе своју децу у способне раднике која ће привређивати породици и њиховм домаћинству! Тада у кући постају сви равноправни!

 Волим и оне родитеље који су брижни према својим кћеркама! Мисле на њихову будућност, желе да их збрину, да се добро удају, да су им обезбеђене, да не живе у немаштини!

 Крајње ми је занимљиво када деца касније када оснују своју породицу, када постану родитељи понављају исте грешке својих старих! Постају исти такви родитељи којих су се као деца гнушала. Усадили су иста таква понашања у себе, ослободили су се гнушања и страха!

 Дивим се и онима који слепо слушају своје родитеље, не смеју никад да им се супроставе, јер то није у складу са културом! То су деца која чврсто поштују своје родитеље, која су чврсто васпитана и од њих ретко кад можемо да очекујемо да ће касније имати проблем са ауторитетима!

 Интересантне су ми вештачке породице! Шта под тим подразумевам, сад ћу објаснити! Пре свега, вештачким породицама сматрам оне које су настале из интереса, под притиском друштва као и оне које нису природне! И под таквим околностима породица се ипак ствара и даље развија! То је само доказ да је породица стуб друштва!

4. ЗАКОН

 Свиђа ми се што не постоји ред и закон! Тако је код нас, тако је свуда, једнаки смо свуда, свако може да ради шта хоће, свако има право да окуша слободу!

 Свиђа ми се што и када постоји закон и ред он не важи за све! Неко ко је починио лоше дело али ненамерно, већ сасвим случајно, није заслужио казну, те га закон може заобићи! За неке је и боље што их закон заобиђе јер би постали још гори!

 Интересантно ми је што нису сви једнаки пред законом! Богати и сиромашни нису изједначени ако се нађу пред судом! Здравим и болесним се неће једнако судити као што ни глупи и паметни неће исто проћи! И то је сасвим легитимно! Не пролазе сви исто у животу, јер ни живот није једнак за све! Не рађају се сви здрави, богати и паметни те не видим зашто би тако било и пред Судом!

 Свиђају ми се они који покушавају да наметну ред и закон а они први га не поштују! Примењујући га на другима научиће да то једном раде и на себи!

 Интересантни су ми и они који мисле да је закон исто што и диктатура! Они не знају шта је закон али мисле да знају! Унапред поштују законске мере јер се плаше диктатуре!

 Свиђа ми се што се закони сваки час мењају! Тако никад није досадно, увек је занимљиво чути какв нови закон је ступио на снагу! Људи се мењају, мењају се њихове ћуди, па тако треба мењати и законе!

 Свиђа ми се што се закони толико често мењају да ни не стижемо да све то испратимо а када га прекршимо имамо оправдање да нисмо били информисани!

 Свиђају ми се поготово они закони који се односе на правила у саобраћају! Преузимаш одговорност и самим тим утичеш на смањење саобраћајних енсрећа! Нерма више онако како теби одговара да можеш да пређеш улицу кад год хоћеш и где год хоћеш и како хоћеш!

 Свиђа ми се што су закони о саобраћају веома строго постављени! Држе те у приптравности, приморан си да једном увидиш значај таквих мера! Чекаш на пешачком прелазу да се упали зелени семафор иако у близини не видиш ниједно возило, али никад се не зна какав фактор изненађења те може дочекати! Боље и сигурније је сачекати него да неко настрада!

 Свиђа ми се што закон све више “штити“ насилнике! Насилници и грубијани извуку се пред законом али онда следе њихове највеће море! Буде им само још горе јер нису одслужили оно што су заслужили и зато им њихова грижа савест све то надокнађује!

 Волим што Закон нема лековиту моћ!

 Свиђа ми се што перверзњаци остају перверзни! Пред законом, остају невидљиви, али им њихова перверзија кад тад досуди! Уништи их њихова сопствена болест, изда их пред свим живим и неживим!

 Свиђа ми се што те закон присиљава да нешто радиш а крши се са твојим моралним начелом! Тражи од тебе да се промениш, да се побољшаш, уздигнеш!

 Волим што све више вреди животињски него људски живот! Животиње постају човечније од људи!

 Свиђају ми се поготово они закони који штити болесне и неспособне за рад! Њима треба сва додатна помоћ и подршка, а закон је само један начин како би се изједначили! Држава постаје хуманија ако има такве законе!

 Свиђа ми се што закон ништа не ради против израбљивача! Радници се уче тврдокорној дисциплини и реду! Тако и треба јер се другачије неће превазићи хаос и лењост!

 Свиђа мисе што постоји гомила закона! Навешћу неке и у следећим темама!

5. НЕМАШТИНА

 Волим што је немаштина неизбежна, што нам се баца у очи, што је срећемо иза сваког угла, у сваком мрачнијем пролазу, на широким булеварима! Не можеш побећи од реалности! Реалност те гони да је измениш!

 Волим што Закон ништа не предузима да се сузбије глад, беда и јад! Ако неко жели да живи у немаштини и ако је то његов избор зашто би им други помагали? А такви и треба да постоје, како би могли увидети, упознати и ону другу страну!

 Добро је што од немаштине можеш да побегнеш! Постоје неколико излаза: да постанеш ловац који ће да вежба своје способности и новооткривене таленте; да се претвориш у дегустатора разноврсних ликера и тако вежбаш своје чуло укуса; или да постанеш испосник који ће да тренира свој дух!

 Волим што и мене погађа немаштина! Тако постајем део реалности, тако се уклапам, тако се не издвајам од већине! Тако осећам оно што и сви они који живе у немаштини!

 Свиђа ми се што постоје лепе, налицкане велике продавнице, испуњене налицканим производима које на себи имају етикете са још налицканијим ценама које ја не могу да достигнем! Никад нећу достићи те цене, никад нећу поседовати све што желим, и то је веома ослобађајуће сазнање!

 Волим што морам да штедим! Не могу себи све да приуштим и зато морам да вагам и зато жеља у мени не умире! Зато увек нешто желим, и када је остварим немам осећај равнодушности већ радости!

 Волим што постоје они који живе у немаштини! Када се сусретнеш са њима, свестан си да можеш да бираш да ћи ћеш им помоћи!

 Свиђа ми се што не могу свима да помогнем који живе у немаштини! Могу нешто некима, али не могу свима! Имам избор да бирам коме и колико ћу да помогнем! И нешто некоме може да значи свашта!

 Волим оне који отворено то показују да живе у менаштини! Искрено траже милостињу, не претварају се! Не желе сакрити а и не могу сакрити своју немаштину!

 Волим што срећем и оне који немају кров над главом! Спавају под мостовима, у канализацијама! Срећем се са њиховим начином живота који може бити веома узбудљив! Могу изабрати да створим себи цимера, да створим себи новог пријатеља ако их примим у свој дом!

 Дивим се тим клошарима, који су прљави и неуредни, спавају где стигну! Живе сами за себе, независни од светских трендова, не зависни од туђег мишљења!

 Волим што немаштина не може да се истреби. Волим што она постоји!

6. ЛУКСУЗ

 Волим што луксуз постоји! Редак је и скривен, завучен и не копа очи свима али кад га пронађеш шљашти у пуном сјају и толико плени да помислиш како чудесни светови из бајке постоје! Помислиш како у тим сјајним дворчевима живе принчеви и принцезе!

 Волим што Закон не може да истреби луксуз и оне који су га на чудесне начине стекли! Морају и такви да постоје, јер не би смо умели да препознамо гламур!

 Свиђа ми се што кад се дограбиш луксузног живота онда у њему и остајеш! Остајеш у том луксузном стилу као бисер у шкољци! Не желиш да те ико нађе и извуче!

 Свиђају ми се све те луксузне стварчице које заблистају на људском телу! Онда му повећају цену и покажу нову страну његове лепоте! Још је већи изазов упознати то биће испод тог луксузног сјаја!

 Волим што кад имаш, трошиш и трошиш и не можеш никако да потрошиш а ти се трудиш!

 Свиђају ми се они који безбрижно троше свој луксуз на свакојаке стварчице! За њих новац нема велику вредност ако не може да се замени! Они који расипају нису тврдице, и често знају бити веома великодушни!

 Дивим се онима који желе да живе луксузан живот иако знају да га никад неће имати!

 Волим што не могу да остварим све што желим, јер тако увек желим још нешто и још више да постигнем!

 Волим што не могу да купим све! Не могу да имам све што пожелим! Не могу ни да замислим шта бих још све пожелела! Да све то могу, одавно би престала да желим, одавно би ми све досадило!

 Свиђа ми се што ми вечито нешто фали! Купујем и купујем и никад доста, увек ми зафали за још нешто! И увек се радујем када добијем то нешто што сам желела!

 Дивим се онима који живе луксузан живот! Воде га безбрижно, бахато а неки се и не уморе од тога!

 Дивим се и онима што живе луксузан живот а опет им то није довољно, опет не знају шта је срећа! Никад се неће уморити од проналажења среће!

7. ГРАД И ЖИВОТ У ЊЕМУ

 Свиђа ми се градски животни стил! Узбудљив је, динамичан и увек може да те изненади!

 Свиђа ми се што кад живиш у граду не мораш да ништа испланираш унапред! Не мораш да се бакћеш око детаљисања, око организовања, што је веома растерећујуће!

 Свиђа ми се живот у граду јер ти не да мира! Увек се нешто дешава, увек се нађе неко занимљиво збивање! Увек може неко да тражи и истера своја права, и онај ко је угрожен и онај који само тако мисли!

 Свиђа ми се ноћни живот у граду! Можеш се опустити и проводити до зоре, забава је загарантована и то без казни!

 Свиђа ми се што у великом граду не мора ништа да иде својим унапред зацртаним досадним током! Живот тече у секунди, твоје је само да испливаш у тим узбурканим таласима градског живота!

 Свиђа ми се што у граду ниси ушушкан, учаурен и ниси заточен неким фиктивним правилима од заједнице која ионако нико не поштује!

 Свиђа ми се што те живот у граду подстиче да користиш превоз! Користећи се јавним градским превозом, упознајеш се са разним светом! А користећи своје возило, вежбаш своје живце!

 Симпатична ми је маса која се безбрижно завали у кафићима и тамо је у стању да преседи пола дана! Главне улице у центру врве од живота! Можеш да налетиш на старог познаника или да упознаш ново интересантно лице!

 Свиђа ми се што када си у неком кафићу у сред баште у главној улицу у центру и пијуцкаш пиће али се то ненадано прекида, јер се појављује просјак! Ствара ти се прилика да неочекиванмо помогнеш и бар мало ублажиш његову непријатну ситуацију!

 Свиђа ми се живот у граду јер је пун страних људи који надолазе од некуд, са стране! Подстичу те да будеш још бољи! Подстичу те да се такмичиш!

 Свиђа ми се што у граду можеш стећи пуно познанстава која не морају да буду оптерећујућа! Ти познаници се могу претворити у пријатеља који ће ти служити за лаган провод и разбибригу!

 Свиђа ми се што град пружа пуно отворених путева! На сваком путу можеш да се пријатно изненадиш! Сваки пут може да ти пружи незаборавно искуство!

 Свиђају ми се они који живе у граду и труде се да испрате градске трендове и стилове! Веома су интересантни за гледање! Право освежење за очи и душу!

 Свиђа ми се градска мода! Зна бити веома екстравагантна али и опуштена, лежерна, неутегнута!

 Свиђа ми се живот у граду јер имаш прилику да се удаљиш од природе и да је тако својом одсутношћу сачуваш! Око тебе нема довољно зеленила да га загадиш, нема довољно свежег ваздуха да га затрујеш!

 Свиђају ми се дречеће рекламе, светла која трепћу и ноћу када никога на улицама нема! Град те гледа, ти гледаш њега, ниси сам ни у глуво доба ноћи јер све блиста од реклама!

 Интересантни су ми становници града јер су опуштени према њему! Безбруижно се понашају према свом граду, не размишљајући превише о правилима и чувању свог места! Слободно се крећу, слободно раде шта желе, слободно дишу, слободно нарушавају строги ред који се приписује великом граду!

8. СЕЛО И СЕОСКИ НАЧИН ЖИВОТА

 Свиђа ми се сеоски животни стил! Тако је миран, релаксирајућ, опуштен, сигуран! Увек можеш да се надаш да ће испасти баш онако како си замислио, на селу увек можеш да правиш планове јер је тамо живот доста сигуран и затворен од фактора изненађења!

 Свиђа ми се што кад живиш на селу све се зна већ унапред! Знаш унапред шта можеш да очекујеш од других и генерално од живота на селу!

 Свиђа ми се сеоски начин живота јер је тих и миран! Сви на миру раде свој посао, препуштају тебе том мирном и устаљеном реду и истим рутинским пословима!

 Свиђа ми се што живот у селу живе мањина! Свиђа ми се што већина њих одлазе из села у нади да ће наћи нешто веће, узбудљивије а не схватају да напуштају сигурност и мир! Свет ноћу изгледа као да је уснуо из какве идиличне бајке!

 Свиђа ми се ноћни живот у селу! Ноћ је мирна и тиха! Увек можеш чути песу природе у отвореним двориштима! Можеш на миру посматрати блиставе звезде, слушати светлеће свице, и безбрижно хркање укућана, и комшија.

 Свиђа ми се што је живот у селу заправо мистерија! Ништа не мора да буде онако како изгледа! Како кажу- исшпод мире..

 Волим што је у селу све тако сигурно и безбедно! Нема ко да ствара хаос, нема ко да нам ремети ред и мир!

 Свиђа ми се што те живот на селу подстиче да скоро свуда идеш својим ногама! Свуда идеш пешке, километрима, преко брда и планина, преко блата, и бара, вежбаш, тренираш своје тело и дух! У контакту си са природом док ходаш и удишеш свеж ваздух околине!

 Симпатичне су ми комшије које по читав дан седе у својим двориштима на изволите и поздрављају сваког пролазника! Увек можеш да им се придружиш у будеш део дружине која ће водити занимљиве трачеве!
 Свиђа ми се што кад си у селу и пијуцкаш кафицу у свом дворишту увек имаш загарантовано друштво! Никад ниси сам! Комшије се само позову и могу ти постати веома пријатно друштво за опуштену разбибригу!

 Свиђа ми се што је живот на селу испуњен истим лицима! Свако сваког познаје! Нема страних лица, а и ако такав неко надође, брзо се утопи у лице и улогу сељанина! СВи постају једна велика породица!

 Свиђа ми се што су ти у селу сви пријатељи! Сваког кога упознаш, а упознаш скоро све, нуди ти се за пријатеља! И на њега се можеш ослонити и у невољама и на слављима!

 Свиђа ми се што у селу постоји један главни пут који не можеш промашити! И свиђа ми се што ако га изабереш знаш шта те чека! И увек можеш изабрати странпутице ако волиш узбуђења и изненађења!

 Интересантни су ми они што живе у селу, а труде се да личе на оне из града! Уводе у село новине и интересантни су за упознавање!

 Свиђа ми се сеоска мода! Увек је шаренолика а опет иста! Нико се не издваја, сви су исти!

 Свиђа ми се живот на селу јер си отуђен од цивилизације! Склоњен си од отровних утицаја који загађују тело и дух! Око тебе је зелено пространство које одмара очи и душу!

 Свиђа ми се што кад си у селу оријентисан си на себе и на своје огњиште!

 Дивим се становницима села јер уредно воде рачуна о свом месту! Поштују свој ред, своја неписана правила и закон! Труде се да буде све чисто у уредно, онако како су замислили! Та правила шире и преносе и свим онима који први пут закораче у њихово село!

9. ЖИВОТ У СТАНУ

 Свиђа ми се што кад живиш у стану и поготово ако те красе особине куртоазије, имаш прилику да пожелиш добро јутро, добар дан, добро вече особама које и не познајеш истински али их виђаш у улазу јер су ти комшије!

 Свиђа ми се и што кад живиш у згради добијаш прилику да се јавиш на интерфон и тако помогнеш особама које су залутале, или поштару коме нико други неће да отвори врата!

 Свиђа ми се што кад живиш сам у малом стану, осећаш се да никад ниси сам, да ди веома присан са свима!!

 Свиђа ми се што се неке комшије осећају тако слободним да ти бану кад год они пожеле! Тада си без оптерећења да их мораш примити на најфинији могући начин! Опуштени су да ти дођу без твог знања, можда и не желе да те оптерете са дочеком па си тако и ти опуштен да их примиш скромно! И увек када зазвони на интерфону, увек је то неко узбуђујуће ишчекивање!

 Свиђа ми се и то што кад живиш у згради, не мораш д аулазиш у дубоке, присне пријатељске везе са комшијама! Волим што остаје на површној али финој и културној комуникацији! Сва комуникација и куртоазија се дешава испред улаза, или испред затворених врата! Са свима си љубазан, свима се уредно јављаш, смешиш и то је сасвим довољно! Не могу сви бити прави пријатељи који ће нам вечито бити на услузи!

10. ЖИВОТ У КУЋИ

 Свиђа ми се што те живот у кући натера да си у форми! Тренираш своје тело, јер тршкараш око баштице, дворишта! Желипш да ти је сваки цвет, сваки лист на месту! То опушта и дух! Никад ти није досадно, јер увек можеш да се занимаш својим биљчицама и травњаком!

 Волим што је живот у кући скуп! Не може га свако приуштити и зато кад га приуштиш онда то и цениш!

 Свиђа ми се што у великој кући можеш наћи простора за осаму и мир! Одмориш се од свих, нађеш своје метсо, свој кутак где ћеш ти друге да посматраш а тебе нико неће видети!

 Свиђа ми сеи када живиш у кући, свако се осећа опуштеним да закорачи мало у твоје двориште! Комшија се осећа сасвим слободним да мало вирне и наврати! А ти се осећаш почашћеним што ћеш моћи да га угостиш и да му покажеш своје дивно двориште!

 Волим што увек може неко од комшија или ко год да наврати усред роштиљања! Окупи се породица, пријатељи, крене се са клопом, и изненада добијеш још једног госта!

 Волим што кад живиш у кући, можеш знати и кад комшије гозбе! Некад је довољан мирис надимљеног меса и сланине да буде довољан позив да дођеш на гозбу!

11. ЉУБАВ

 Допада ми се чињеница што љубав није трајна и вечна! Када се деси, она је као цвет у пуном цвату који на крају ипак увене али успомене на мирисе који су пленили остају заувек !

 Свиђа ми се што је љубав мистериозна! Као да је под велом чаролије и док чаролија траје она је чаробна јер очарава!

 Свиђа ми се код љубави јер је то затворен свет само за оне које у њему уживају! Желе да задрже ту љубав за себе како би јој се у потпуности посветили! Знају само за себе и за свог љубавника! Нико други на свету не постоји, ништа их не може тада раставити!

 Интересантни су ми они који брину и доводе у сумњу да ли је то права љубав за тебе и и да ли си заиста ти вољен! Они су ту да те пробуде!

 Интересантно ми је што друштво радознало жели да одгонетне тајну романтичне љубави!

 Свиђа ми се што љубав постаје модерна творевина друштва, њених трендова! Љубав мења облике у складу са технолошким развићем, у складу са променама у природи у душтву!

 Симпатични су ми и сви они који ти не разумеју ако ниси заљубљиве природе! Желе да пренесу своју заљубљиву природу свима, желе да и други осећају и доживе све оно што и они сами!

 Симпатични су ми и они који свој љубани живот желе да пресликају на друге! Желе да сви искусе што и они!

 Свиђају ми се хиљаде љубавних фазона и играрија! Волим што постоје и они који смишљају све те фазоне и романтичне гестове! То им је прилика да уздигну себе кроз показивање свету колико воле!

 Симпатични су ми сви они који своју љубав показују јавно! Просе девојке у јавности, изјављују им љубав! Ничега се не стиде! Нису уображени, умишљени! Отворено исказују своје љубавне гестове!

 Свиђа ми се када неко спреман наизливање нежности на јавним местима! Објаснићу то у детаље, по ставкама!

 Симпатично ми је кад видим како се пар љубака у јавном градском превозу! Ништа их не може зауставити, ни омести! Никаква бука, прљавштина, тесан простор, или загушљивост! Они су у свом свету, у свом заносу!

 Свиђају ми се и они који желе да забележе сваки тренутак показивања и доказивања љубави на екрану! На својим мобилним телефонима обавезна им је позадина себе и своје драге/драгог како су загрљени или како се љубакају! Желе да то поделе са свима, желе да то сви виде, јер немају шта да крију!

 Дивим се оним паровима који воде љубав у парковима, биоскопима, јавним превозима и на другијм јавним местима! Они то када раде, то изгледа невино, бестидно и чисто! Уживају једни у другима, не обазиру се ни на шта, уживају у својој слободи!

 Свиђа ми се што љубав подразумева и везивање! Љубав се доказује кроз дужност верности! Тада је љубав нераскидива и непобедива! Тада се двоје удружују, и постају јачи у својој вези, у својој љубави!

 Свиђају ми се љубавни трендови, јер се мењају, јер доносе нешто ново! Превазилази се природа, превазилазе се границе!

 Волим и оне који се не уморе од тражења доказа љубави! Они су веома брижни и жле бити само вољени! Када добију доказ, веома су великодушни! Исплате доказ вишеструко!

 Дивим се и онима који живе у љубавној тамници! Не излазе из ње, јер су навикли живети са закључаним срцем! Кључ су изгубили, и не траже га јер мисле да га неће наћи или се плаше да га нађу!

 Дивим се онима који не одустају од проналажења своје друге половине или како се то још назива – сродном душом! Желе да се допуне и испуне као што желе да и они допуне, испуне ту другу половину – сродну душу!

 Дивим се онима који могу бити са сваким, за њих важи – Воли онога са ким си! Зар они нису највеликодушнија створења икада?

 Дивим се и онима који лажно воле! Приказују себе да су срећни у својој љубавној тамници а већ су угледали решетке неке нове! Они су истински пожртвовани у својој љубави, макар она била и лажна!

 И одушевљава ме што нико не може да истински тврди да ли је спознао праву, ону истинску љубав, да ли је пронашао своју сродну душу! То не може нико да потврди јер заправо не зна шта је љубав! Љубав остаје недокучива и зато је толико интересантна за упознавање!

12. ПРИЈАТЕЉСТВО

 Допада ми се и чињеница што нико заправо не зна да каже шта је то пријатељство! Нико не зна шта је прави пријатељ! Кад би смо сазнали шта је, можда би престали трагати за пријатељима, овако се бар надамо да упознајемо праве пријатеље!

 Интересантно ми је што је увек једна страна пожртвованија! Један пријатељ је увек толерантнији, он је спреман да попушта и да опрашта грешке свог пријатеља! Добро је што такви пријатељи постоје, јер пријатељство не би другачије функционисало!

 Допадају ми се они који се ослањају на своје пријатеље у невољи! Значи, да им потпуно верују, и да их сматрају за правим пријатељима! То су присни пријатељи

 Интересантни су ми и они који пријатељство стављају на тас. Не желе бити ускраћени по корисности али не желе ни они остати дужни својим пријатљима!

 Дивим се вештачким пријатељствима, тј.оним пријатељствима која настају неким заједничким интересом, послом! Таква пријатељства се знају ојачати, постати чвршћа јер корист је један од најзначајнијих мотива који држи везу да се не раскине!

 Интересантна су ми пријатељства која настају из скривених мотива! Они који склапају таква познанства су најчешће у пријатељској вези због неке своје прикривене намере! Њихови пријатељи су најчешће поласкани талквом везом је рима ко да им храни сујету!

 Интересантни су ми и они који себи стварају пријатеље из својих личних разлога! Они те пријатеље користе у личне сврхе. Они су ти који су доминантни, а њихови пријатељи су потчињени, послушни! Такво пријатељство дуго траје!

 Дивим се и онима који су спремни да жртвују свог пријатеља, да га воде свуда како не би били сами!

 Свиђа ми се што пријатељство функционише по принципу примања и давања услуга! Пријатељ пријатељу чини услугу и она се памти и враћа и нико не бива ускраћен!

 Волим што се код присног и дугог познанства пријатељи до те мере познају да једни другима знају мисли већ унапред! Некад је довољан само поглед да се зна која мисао се вртиу пријатељу! Не губи се време на објашњавање, на сувишне речи, јер су мисли већ сасвим схватљиве и без њиховог рецитовања!

 Дивим се пријатељима који не могу једни без других! Свуда иду заједно, имају заједничке познанике, међу њима нема тајни!

 Дивим се и онима који имају слободно пријатељство! Са тобом је најбољи пријатељ али немаш обавезу да свуда идеш са њим, да све друге његове пријатељу упознајеш и да све знаш! То је веома растерећујуће!

 Волим и оне које очекују да знају пријатељев интиман живот! Жели да зна, јер жели да предвиди потенцијалне тешкоће, жели да помогне, и жели да буде још ближи са својим пријатељем јер је брижна особа.

 Дивим се и оним пријатељима који све тајне остављају за себе, јер не желе да оптерећују и брину свог пријатеља!

13. ХРАНА

 Обожавам храну! Ствара најслађу зависнот! Хранљива зависност није опасна, јер храни, а још је и дивног укуса!

 Волим храну коју непрестано жваћем! Добро је што некад зна да досади па пређем на нешто ново, испорбам нове укусе, али углавном жваћем једно те исто! Познајем укусе до детаља!

 Дивно ми је кувати! Кулинарство је уметност! Уживаш у самој припреми, јер знаш да те после чека гозба! После толиког труда следи уживање! Док припремаш омиљено или неко ново изазовно јело уживаш у свим чулима!

 Волим што уживање у храни има границе! Тако држиш до себе, до здравља, до лепе форме свог тела! Уживаш али у дозвољеним количинама, не претвараш се у халаву животињу!

 Дивим се онима који безгранично уживају у храни! Не познају границе, не брину око изгледа, здравља! Једу слободно, уживајући у тој слободи!

 Свиђају ми се оне бајке које приповедају да здравље кроз уста улази! Верујући у те приче, оправдавамо своју прождрљивост! Једемо колико хоћемо не осећајући грижу савест!

 Дивим се и онима који једу минијатурне порције, који стриктно воде рачуна о свом здрављу! То су веома дисциплиноване особе са савршеном самоконтролом! Успевају одолети бајковитим укусима и мирисима кулинарских специјалитета!

 Дивим се и оним фанматицима здраве хране! И они имају изванредну самоконтолу јер одолевају чаробним изгледима још чаробнијим укусима друге разноврсне хране која за њих није здрава! Једу сједно те исто, и не успева им досадити!

 Дивим се онима који успевају заварати или заменити љубав храном! Храна им је једина уживанција, једина љубав, њу једино истински воле, а друге покушавају да намаме својом кулинарском умешношћу!

 Дивна ми је и сва та вештачка храна јер фантастично изгледа! Има укус чега код пожелиш! Можеш да створиш храну која никад не би настала у природи!

 Интересантно ми је што и хране зна да завара! Изненадиш се када пробаш нешто што није деловало на изглед да ће ти приредити невероватан укус као да си на седмом небу!

 Свиђа ми се што храна има толику моћ над нама! Без хране наше су ноћи тешке и бесане! Без ње можеш живети! Храна је и вода и сунце али и више од тога

14. КУЛТУРА, БОНТОН, КУРТОАЗИЈА, ОБИЧАЈИ

 Свиђа ми се сво то изигравање културе! Култура је тако релативан фенеомен, који зависи од простора и времена! Увек можеш да се прилагодиш и покажеш да си културан и фин на различите начине, на различитим местима и у различитим приликама!

 Интересантно ми је сво то полемисање шта је културно а шта није јер се пропагира од стране истих тих који потајно промовишу перфидно насиље и покоравање света! Али ипак сви они покушавају дефинисати културу и научити шта значи бити културан!

 Дивим се оној култури која покушава бити изнад природе и природних закона!

 Дивим се свим онима који се сви труде да буду културни иако знају да је некад то неоствариво!

 Симпатични су ми они који су културни да би били у тренду! Поштују моду, моштују онда и културу!

 Волим и оне који лакше прихватају обележја стране, не домаће културе! Широкогрудо усвајају туђу културу као своју!

 Дивим се и онима који се опиру културним обрасцима и то раде отворено, дивље и без усиљавања! Не желе се понашати према обрасцима, не желе бити лажно културни!

 Дивим се изражавању куртоазије јер је најчешће изражавају они који су сушта супротност приватно.

 Дивим се свим онима који су куртоазно просветљени! То им је стање свести, то им је морално начело!

 Дивим се онима што се труде понашати углађено до те мере када више не почињу личити на себе! Превазилазе своју људскост, превазилазе своје нагоне! Личе на савршене хостесе са одмереним осмесима и клањањима!

 Свиђа ми се и када неко носи куртоазну маску која му савршено пристаје јер скрива неко сасвим друго неподсено лице!

 Свиђа ми се што толеранциија у куртоазији спречава да се понашам насилно, и што ме подсећа да није тешко бити фин!

 Волим и када си куртоазан само ради куртоазије! Јавно си фин, учтив, уљудан, научен си како да не испољаваш још једно људско биће са нагонима и физиолошким потребама које увек можеш да будеш приватно!

 Интересантни су ми они који мисле да су куртоазни и фини ако су формални. Делују елегантно, префињено, јер су обавезно причају полако, обавезно персирају а неретко се и клањају!

 Волим и што се слабост, и потчињеност скрива иза куртоазног понашања! Таквим ставом се уздиже своје достојанство!

 Свиђа ми се што постоји пуно разних силних који се измишљају и преносе као нешто свето што мора да се чува и поштује!

 Допада ми се што ако желиш постати део заједнице, део друштва, потребно је само прихватити њихове обичаје! Веома брзо постајеш део њих, сједињаваш се са тим колективом јер је дошло до узајамног прихватања.

 Волим и она правила понашања која се тичу породице! Мораш поштовати родитеље, уважавати главу породице, јер те она одгајила, она те је изродила! Дакле, у питању је обострано поштовање, међусобно уважавање и љубав!

 Дивим се и онима који се чврсто држе обичаја! Они су највернији, најдисциплинованији и најистрајнији!

 Дивим се онима који се само привидно држе обичаја и који само привидно поштују сва та наметнута правила! Њих се треба држати и њих треба следити! Изгледа као да угађају другима, а заправо угађају себи!

 Дивим се разним новоизмишљеним обичајима јер су забавни, интересантни и смешни! Бићу детаљнија у следећим разлагањима!

 Волим рођендане и рођендања! Сваки дан би требао да нам је као рођендан! Сваки дан би требало славити као тај дан! Увек осећам усхићење када се ближи тад датум јер иако га не славим, то други не желе да прихвате! Воле да изненаде, да обрадују и да честитају! То је прилика да и ми као слављеници почастимо и угостимо све који нам честитају!

 Свиђају ми се и они празници као што су 8. март и Дан заљубљених! Ти датуми су идеална прилика покажемо лепим гестовима колико нам је стало до друге особе и колико ценимо женско биће!

 Свиђају ми се и свадбе и сва општа народна весеља која се дешавају на сличним догађајима! Сви исказују срећу и весеље, сви се радују, сви славе и деле озваничење љубави међу изабраницима!

 Свиђају ми се и Новогодишња прослављања! Влада еуфорија која се шири брзином светлости коју сви желе да ухвате! То је дан када себи можемо приуштити да се не сећамо старе, одлазеће године, када можемо дочекати нову, с надом у полусвесном, безбрижном стању!

 Волим и Крсне славе! Свечана, или весела, али празнична атмосфера се увуче у кућу домаћина коју сви испуне до последње столице за столом препуним гозбе! То је дан када себи можемо приуштити да се безгрешно наједемо и напијемо, јер нам је заштитник Светац кога славимо!

 Волим и оне обичаје који се упражњавају на Дан жалости! Пријатељи, родбина, ма сви који те познају, својим присуством и придржавањем ритуала пружају ти подршку у преживљавању бола и туге! Чине да не делујеш усамљњно!

 Симпатични су ми и они што иду у кућу Божију само да би били виђени! Црква им постаје место забаве, дружења и трачарења! Црква више не бива место страхопоштовања, већ место где настаје забавна присност међу присутнима!

 Симпатични су ми и они који мљацкају на сав глас! О овој потреби уопште не желим да расправљам да ли јер по бонтону, јер зависи где живиш, али зна бити неодољиво слатко док слушаш неког како неко гласно ужива у храни!

 Волим оне који воле да деле храну, и који воле да пробавају туђе! Нису себични да деле своју храни, а и нису ни гадљиви да пробају туђу!

 Дивим се онима који се толико труде да све раде савршено по бонтону! Када се нађеш у њиховом присуству, част ти је да гледаш како све ради свечано и по правилима!

 Како су ми симпатични и они који срчу супу, и све остале топле напитке, јела! Тај звук просто те мами да и ти радиш исто! Не једу они тако јер пазе да се не ошуре већ зато што просто уживају у сркању супе, или кафе!

 Осећај задовољства ме спопадне од дељења комплимената и захваљивање за све и сваком! То је леп гест да некоме привучеш пажњу и да га орасположиш уз измамљен осмех!

 Симпатични су ми они који се не стиде да поклањају цвеће! Иако изгледају понекад трапаво и смешно док држе букет цвећа, успеју да измаме изненађење!

 Свиђају ми се и они који показују фине манире и за време јела. Елегантним покретима руке држе кристалне чаше, пијуцкајући неко добро вино уз ручак, вечеру и обавезно заливају свако могуће јело са неким скупим алкохолом!

 Дивим се и онима који су опчињени правилима понашања и манирима! Воде рачуна о сваком свом покрету и кораку! Превазилазе своју људскост, доказују да је и човек способан за један вид савршенства!

 Свиђају ми се и сва она правила која се дотичу кодекса облачења на појединим догађајима! Прилагођаваш се различитим приликама, имајући тако шансу да покажеш своју разноликост!

 И на крају дивим се свима онима који се не понашају по бонтону и који не следе правила али се осећају кривим и зато на крају ипак попусте и постану део њихове брижне заједнице!

15. ШКОЛА

 Свиђа ми се што је основна школа обавезна! Свако треба да има право да је похађа! Свако има право на основно образовање!

 Свиђа ми се што је полазак у школу веома узбудљив када схватиш да се мораш ослонити сам на себе и сналазити међу гомилом непознате дечурлије! чека те нешто за шта те нико није припремио! Када пођеш суочаваш се са изненађењем!

 Школа је дивна институција јер већ од самог почетка тренира твоју радозналост! Занемарују се непотребна и сувишна питања, пригушују неинтересантне идеје, јер учитељи, наставници желе креирати јасно дефинисан профил ученика! Твоје је да се сврсташ међу њих!

 Свиђа ми се школско звоно које те увек подсећа да се час већ завршио и да већ почиње! Исто тако одушевљава и аларм који те буди сваког дана да пођеш у школу! Подсећа те да је време да проведеш још један интересантан и узбудљив дан у школи!

 Волим школу јер те може учити разним информацијама и знањима које никако другачије не би сазнао и схватио! Учи те да спознаш свет онакав какав јесте и какав није!

 Интересантно ми је што је за већину деце одлазак у школу представља стрес који се на крају успе савладати! Учитељи, наставници, вршњаци, старији ученици, спремачице, зубари, и сво остало особље школе, сви они могу бити веома опасни злостављачи који те могу још више ојачати и оспособити за даљи живот!

 Свиђа ми се што у школи постоји и позитивна дискриминација! Ученици са нижим способностима и вештинама добијају протекцију и лакше услове за рад! На тај начин имају сву подршку да и они дођу до изражаја!

 Свиђа ми се што у већини школа нема места за изигравање жртви! Жртве често постану касније они који злостављају!

 Волим што немају сви ученици једнак третман ма колико изгледало да су једнаких способности! Треба се правити селекција! Најјачи опстају!

 Волим што у школи раде и они који не раде добро свој занат! Од њих се увек може очекивати да ће напредовати и да ће постати бољи јер муче себе у довољној мери да то желе да промене!

 Свиђа ми се што и добри наставници, учитељи, после одређеног времена попусте! Коначно и они очврсну или омекшају, у сваком случају промене се! Коначно ученици упознају и њихову другу страну!

 Свиђа ми се што школа негује устаљен начин живота! Правила су устаљена, распоред је устаљен, дисциплина је устаљена!

 Свиђа ми се што школа жели да истренира на рутински живот! Школа жели да све тече рутински и онда се изненадиш!

 Свиђа ми се што већина наставника прилази ученицима са неповерењем и дистанцом! Верома се изненаде када се увере у њихову стручност и хуманост!

 Волим што школа не дозвољава дангубљење! Свиђа ми се што проведеш пола живота по школама и још увек имаш нешто да научиш, још увек не знаш све!

16. ДЕО СВАКОДНЕВНИЦЕ КОЈА ФРУСТРИРА: ФРИЗЕРИ, ЗУБАРИ И ЊИХОВЕ УСЛУГЕ

 Дивим се фризерима како успевају да удовоље незгодним муштеријама. Дивим се њиховој умешности, креативности када заобиђу захтеве муштерије и ураде онакву фризуру какву никад не би очекивали! Увек је занимљиво у фризерским салонима јер се чују свакакви трачеви, воде се увек живи разговори док чекаш на ред на фризирање! Дођеш тамо да ти направе фризуру а останеш довека! Још ти скувају кафицу, цигарете се пале, музика се чује са радија, као да си у кафићу! И увек се изненадимо фризури јер никад не испадне онако како смо очекивали!

 Интересантно ми је ићи и код зубара! Улазиш у малу просторију, собицу, са зидовима светло зелене боје које те умирују и поручују да ће бити опуштено и фино као у природи на излету. Седаш у удобну кожну фотељу и заузимаш удобан полулежећи положај! И онда угледаш занимљиве металне справице које ће помоћи твојим зубима да изгледају лепше и да их излече од слатких напасти! Увек је одличан доживљај када се све то бушење, бургијање са тим мајушним лименим стварчицама заврши! Истренирао си своје тело и живце, преживео си, а зуби су здравији!

 Волим што постоје зубари! Њиове услуге нам помажу да су нам зуби “у форми“!

 Волим и што фризери постоје! Не морам ја да се мучим око фризуре, већ ће то неко вешто да уради за мене!

17. МЕДИЦИНА

 Дивим се медицини као науци јер нема једно једноставно решење! не постоји један јединствени лек, сваки има своју сврху, треба само изабрати, треба само потрефити онај прави, онај лек који нашој бољки треба!

 Интересантан зна бити провод када треба да се лечиш у нашој амбуланти! Боље се проведеш него у циркусу! Заборавиш и за шта си дошао, заборавиш да си болестан! Излечиш се брже него што си мислио!

 Дивим се лекарима и њиховом достојанственом хладном држању! Чврсто стоје на земњи, чврти су реалисти и не дају пацијентима лажну наду! Прегледе обављају брзо и рутински! Не дозвољавају хипохондрима и маторима да их удаве својим маратонским причама о болестима! Тако стигну да одраде све на време!

 Дивим се докторима који поштују и цене пре свега себе па онда друге! Без устручавања те уверавају да су они најбољи стручњаци и да сте направили прави избор!

 Интересантне су ми медицинске сестре које доказују своју доминацију тако што без пардона не дозвољавају никоме да им се меша у посао! Пуштају оне кога они хоће и кад хоће! Олакшавају посао свима, и пацијентима и лекарима!

 Волим докторске савете јер потврђују твоју сопствену стручност и знање о медицини! Доказују ти да си био од старта у праву, и да је ипак добро што си се обратио за помоћ да потврдиш оно што си већ знао!

 Свиђа ми се што и доктори доказују да су ипак само људи, и да им је понекад тешко да чувају у себи све тајне пацијента! И њима је потребно да их неко саслуша и разуме!

 Волим што данас можеш да бираш! Не постоји само један стручњак који зна све! Велики је избор између њих, ти само треба да изабереш правог!

 Волим кад закорачим у Дом здравља! Скоро увек сретнем неког или упознам неког и буде ми лакше! Знам да нисам једина са здравственим проблемом, видим да има и горих случајева или видим да има наде јер су се они као ја излечили!

 Волим што лекови имају грозан укус јер би их у супротном јели као бомбоне!

 Занимљиво ми је колико се медицина променила, колико се мења и развија, и развијаће се!

 Волим све те лекове, јер иако не излече до краја, бар мало помогну, олакшају, да те мање боли!

 Волим што су лекови тако скупи, бар они који имају јаче дејство јер да нису, већ би смо се сви одавно отровали!

 Свиђају ми тераписје процедуре! Тренирају те да будеш тачан, прецизан! Тренирају твоју вољу, твоје живце и ако се добро истренираш осећај је диван јер успеш да превладаш болест!

 Волим што припреме за операције трају, што те постепено и полако уводе, припремају за најважнију ствар- за операцију! Имаш времена да се припремиш и да се увериш да ће све бити у реду!

 Волим што медицина није тако свемоћна! Не може да излечи ни баналну ствар каква је девијација носа! Својом немоћношћу подсећа нас да се ослонимо највише на себе!

 Свиђа ми се што је медицина често двосмислена! И увек има оправдање за све болести!

 Дивим се онима који олако верују медицини! Они су истренирани да слушају своје лекаре и њима је много лакше! престају да се питају, да се двоуме, јер верују саветима својих лекара, верују у интервенције које раде! Они нису у дилеми!

 Дивим се оним медицинским стручњацима који експериментишу са природом и природним током живота и здравља! Они мењају свет око себе, они га изнова креирају!

 Дивим се онима који иду под нож ради лепоте! Дивим се њиховој смелости, њиховој храбрости! Учинили би све ради свог естетског изгледа!

 Свиђају ми се креатори пластичне лепоте, пластични хирурзи. Пацијентима се играју као са луткама, претварају их у лутке! Поклањају свету оживљене лутке!

 Интересантни су ми и они лекари који једно говоре а друго раде, или који се дистанцирају од свог животног позива! Другима деле инструкције како да воде здрав начин живота а сами га се не придржавају!

 Дивим се оним лекарима који не желе признати да греше јер можда и не греше! И када знају да су погрешили, они то неће рећи, јер би у супротном створили непотребну сумњу код пацијента!

 Дивим се оним стручњацима који су убеђени у своју исправност, у своју стручност! Њима је увек лако поверовати! И они те увек смире, код њих се осећаш безбедним, и већ напола здравим!

 Дивим се и оним лекарима који су одабрали свој позив само да би могли подређеним да наређују! Успевају у томе, и код њих пацијент нема дилеме, јер зна да неће добити лажно саосећање и сажаљење!

18. ЖИВОТ МЕЂУ САОБРАЋАЈЕМ

 Свиђа ми се што је живот међу саобраћајем предвидљив и узбудљив! Никад ти није досадно, ни теби ни онима око тебе! Адреналин може у секунди да се створи!

 Дивно је што наш свет омогућава да стигнеш скоро где год зажелиш је римаш превозно средство! То штеди време, и животну енергију!

 Фасцинирана сам свим гломазним возилима на четири точка! Неки новији модели изгледају као да су се сјурила директно из свемира, из неке друге галаксије! Драго ми је што живим у овом времену и присуствујем технолошким остварењима!

 Волим све оне који уживају у гломазним возилима и који умеју да их возе! Аутомобили су им страст, и потребна је посебна вештина како би управљали њима!

 Свиђа ми се што и у саобраћају постоји хијерархија која се мора поштовати! Некад имају предност пешаци, некад возачи, и то се мора поштовати!

 Свиђа ми се што место у саобраћајном цасртву красе и мотораши! Иако их покушавају понижавати, лепоти њихових возила нико ништа не може!

 Волим што влада опсесија аутомобилима! Да је нема, не би виђали на улицама гламур металик возила!

 Симпатични су ми и немарни возачи! Дивим се њиховој смелости и храбрости и доминантности! Они опуштено причају телефоном док возе, шминкају се, пуштају гласну музику у ауту, возикају се у пијаном стању! Њима никад није досадно!

 Свиђа ми се градски јавни превоз и свакодневни живот који се одвија у њему! Када уђеш унутра као да се стопиш са масом, и ваздухом у тој правоугаоној соби!

 Волим што постоје и незакрпљени путеви јер нас држе у приправности да се не опустимо превише док возимо!

 Волим што се на путевима увек нешто ради! Постају бољи, возила боље клизе!

 Свиђа ми се акција за права старих! Стари нису ствари! Треба им уступити место!

 Дивим се возачима аутомобила! Дивим се њиховој доминантности и колико воле себе и своје возило!

 Волим што поједини возачи, доказани кривци пролазе некажњено! Иако су кривци, иако су починили злочин најчешће то нису намерно! казна би их само уништила!

 Увек ме забави наша мала државица! Чим се деси нека мала временска неприлика, саобраћај је у застоју! Падне снег усред децембра, и саобраћајци су у чуду!

19. КОМУНИКАЦИЈА

 Свиђа ми се што је комуникација често двосмислена! Често упаднемо у заблуде, јер поверујемо у поруку и тада за нас настаје забава! Измишљају се гласине које нас понекад засмеју и до суза!

 Свиђа ми се што кад комуницирамо увек неко може да нас анализира! Увек и ми можемо неког да анализирамо! Ништа није онако како изгледа! Комуницирамо увек, чак и када ћутимо!

 Волим што је комуникација понекад неопходна како би се објаснили са онима који не схватају смисао, суштину! Тако избегавамо да упаднемо у још дубље заблуде, избегавамо двосмисленост поруке! Зато је важно искомуницирати се до краја!

 Свиђа ми се површна комуникација! Таква комуникација је лагана растерећујућа јер ћаскамо било шта са било киме из чисте разоноде!

 Свиђа ми се када је комуникација и лажно непристојна као и лажно пристојна! Увек је занимљиво тумачити такве поруке!

 Свиђа ми се када је комуникација измењена, детињаста како би се прилагодила бебама а понекад и одраслима! То је прилика да се вратимо у детињство, да се приближимо беби, детету, да их насмејемо и да нас разумеју са симпатијом

 Свиђају ми се разне новотарије које те уче како да побољшаш комуникацију! Свиђа ми се асертивна комуникација! Идеална је! Можеш све на фињака! На фињака изражаваш свој став, своје право а не угрожаваш туђе! Тиме се често спречавају нецелисходне свађе!

 Волим што комуникација одмара и обогаћује! Сретнете неког познаника на аутобуској станици и ви му се јавите ако сте куртоазни! И то је само увод за још дубљу комуникацију! Можете се обогатити за неколико информација , сазнати шта се променило у животу вашег познаника као што и ви можете са њим поделити своје доживљаје!

 Симпатичне и занимљиве су ми оне особе које лако зађу у твој лични, психолошки простор. Дистанца између ваших тела се смањује, скоро па се додирујете да ти дође да постанеш још ближи са том особом и да је загрлиш, јер можда му на тај начин пружиш помоћ која му је неопходна!

 Волим што смо способни да дозволимо да нам неко пробије баријеру психолошког простора! Дозволимо му да се између нас смањи раздаљина! успемо да покажемо колико смо храбри јер смо способни да се не постидимо блискости!

 Фасцинира ме интернет комуникација, јер је толико брза, течна, забавна и заразна!

 Фасцинира ме комуникација јер зна бити превртљива и мистериозна! Углавном је то вербална, она која вара и лаже! Говор тела тешко се фолира! Мора се бити веома искусан, мудар и стручан па то провалити!

 Волим што се невербална комуникација тешко лажира! И када неко жели нешто да сакрије није свестан да несвесно прави грешке!

20. ДИГИТАЛНО ДОБА

 Фасцинира ме дигитално доба које ће нас зачарати својим дигиталним светом!

 Дивим се дигиталном свету јер је пун дигиталних створења! И снови ће нам постати дигитални! Моћи ћемо коначно да их ухватимо!

 Свиђа ми се дигитално доба јер нас полако претвара све у машине! А кад кажем машине, мислим на рационална, прорачуната бића! Постајемо коначно савршени!

 Свиђа ми се дигитално доба јер свет око нас постаје опрезнији и буднији! Окружени смо дигиталним оком! Свако може да види, свако може да опипа улогу бога! Свако је дигитални бог!

 Фасцинира ме дигитални свет јер време у њему брзо пролази! Озрачени смо дигиталном светлошћу!

 Фасцинира ме ова данашња омладина, сајбер генерација! Прихвата слободно и храбро дигитални свет у коме је рођена!

 Свиђа ми се дигитална комуникација! У њој смо слободни, у њој смо свемоћни! Можемо да скинемо стеге, да срушимо зидове и упознамо неке које никад не би смо упознали! Упознајемо њихове дигиталне маске!

 Фасцинирају ме дигитални комуникатори јер су веома моћни у хипнотисању масе!

 Волим што расте број преактивних конзумената дигиталних услуга! Расте број интернет корисника! Свака информација постаје јавна о лако, брзо доступна свима који користе дигиталне услуге! Дигитално доба нам олакшава живот! Престајемо да се замарамо памтећи сувишне информације!

 Свиђају ми се они који уживају играјући се дигиталним играчкама! Тај вид забаве је слободан за све који желе да га опробају! Не постоје границе за такве игре! Могу је скоро сви играти! Учествовање је независно од пола, узраста, физичког изгледа!

 Волим што се стварни свет замењује дигиталним! Објаснићу простим примером! Боље је да проведем време уз игрицу на мом компу него да изађем у кафић са друштвом! Напољу се неће ништа спектакуларно десити! неће се догодити да спасем град од Оркова, да сретнем Тролове или да разговарам са чаробњацима! Све што се напољу може десити јесте да водим досадан, свакодневни разговор са људима које скоро сваки дан срећем!

 Волим што је дигитални свет константно у покрету! Тај свет не стаје, не застаје, увек се мења! Дигитална створења и играчке су стално у покрету! Овладаш једном играчком, једним правилом и оно се убрзо промени! Дигитални свет те чини да постајеш флексибилан, да се не везујеш за ствари!

 Дивим се дигиталним креаторима дигиталне архитекте! Креирају дигиталну бајку, са дигиталним принчевима и принцезама!

 Волим све оне које отворено прихватају дигитални свет, који се не боје да га прихвате јер су отворени за нове идеје, за нове светове!

 И најзад, фасцинира ме сва та технологија! Довитљива је, маштовита, увек налази нова решења, нова правила, увек се мења, јер жели бити боља!

21. ЈЕЗИК И ТЕРМИНИ КОЈЕ КОРИСТИМО

 Свиђа ми се што тако олако схватамо језик којим разговарамо, саопштавамо поруку! Довољно је да променимо једну реч и порука неће више имати исто значење, добиће управо оно значење које смо желели!

 Свиђа ми се увођење новокованица, стручних и страних, гломазних израза! Наш традиционални језик ће се на тај начин обогатити и добити нови, усавршенији израз!

 Свиђају ми се они који се не стиде и који се чак диче што користе нове термине! Не стиде се што ох околина не разуме, али полако уче и остале да с радо прихвате стране речи у свој језик!

 Свиђају ми се они који се служе стручним, рогобатним терминима! Понакед делују супериорно али причају спонтано, природно! Тврдим да би успели да објасне све једну реч када би их упитали за превод!

 Допада ми се што се нови, страни термини олако и некритички усвајају! језик добија другу димензију!

 Волим што су се страни термини толико одомаћили, да су нам већ усађени у речник! Учимо нове речи, постајемо свестрани!

 Занимљиво ми је колико се одомаћила употреба неких термина који могу звучити двосмислено! Бићу конкретнија у следећим примерима!

 Увек ме засмеју псовке! Једни другима псујемо све по списку, и вређамо надимцима каквим стигнемо! Када псујемо друге најчешће псујемо и себе а да тога нисмо ни свесни! Када мајка каже – иди у пизду материну, зар не схвата колико то звучи смешно! Када друге па и себе прозовемо епитетом – идиот управо смо изрекли за себе или другог да се ради о трогодишњем детету! Никад се не наљутим на те псовке јер ме увек засмеју!

 Интересантно је којим све терминима називамо своје родитеље и како они то све прихватају без љутње или увреде!

 Симпатично ми када чујемо како се неко служи поштапалицама – „знаш брате, значи оно, стварно страва, мислим које лудило брате, царе, е стварно невера“! Звучи заиста симпатично и смешно!

 Занимљиви су ми и они изрази које се употребљавају као да ће да наступи смак света – то је стварно ужасно, катастрофа! Жели се нагласити важност догађаја и то се ради веома театрално!

 Свиђа ми се када своју драгу особу, са којом си у романтичној, љубавној вези називаш дечком, девојком, швалером. Или када те питају: Имаш ли дечка, девојку! Као да заиста поседујеш особу!

 Симпатично ми је што се женска особа која атрактивно (ах сад и ја употребих стран термин), привлачно изгледа назива рибом. Рибе су веома елегантне животињ те је такав израз похвалан и значи комплимент!

 Свиђају ми се и специфични термини који се употребљавају у одређеним приликама, као на пример када ожалошћеној особи, тј. оној која је изгубила неког блиског изјављујеш саучешће. Тај термин – „Прими моје саучешће“, делује емпатично и свечано!

 Симпатични су ми следећи страни: хендловати, иксулирати, ишчилирати, фејк! Звуче кул!

 Волим што се тежи усвојити универзалан језик! Руше се зидови, отварају се мостови, који све светове сливају у један! Учимо да комуницирамо и са онима са најудаљенијих скровишта! Учимо један језик који ће бити заједнички за све!

22. ЕКОЛОГИЈА

 Фасцинирају ме они чија свест није ни мало позеленела! Они су сами за себе господари који господаре својом планетом! Уводе нам дигитално светло!

 Фасцинирају ме они који безбрижно ходају по својој планети, водећи је у безнађе! Захваљујући њима, наша cвест ће позеленети и водићемо више бриге о нашој планети!

 Дивим се свима који великодушно узимају свако зрно наше планете, јер се не стиде да приме љубав која им припада!

 Дивим се онима који отворено без стида узимају сва блага ове планете за јер им то и припада! Успостављају организацију, ред и дициплину на овој Земљи!

 Дивим се онима са мањком зелене свести јер не носе терет, не увиђају колико је огромно и пространо богаство зелених миља и зелених вода! немају притисак да то богаство сачувају већ га користе безбрижно!

 Фасцинирају ме они којима не смета да пливамо по фекалијама, који проливају фекалије у воде које сви ми, па и они то пијемо! Они су растерећени, они се не гаде, њимљ ништа није свето! Влаго њима!

 Интересанто ми је колико су пушачи слободни и безбрижни према природи и околини! Без икаквог стида бацају пикавце на све стране! Али нису они криви када нема корпи за отпатке!

 Интересанто ми је колико је природа способна да мења своје лице и колико се прилагођава људском лицу! Снежно бело лице за час порумени, пожути, поцрни!

 Фасцинира ме како нашој земљи не смета да пливамо међу смећем и дишемо међу смећем! Смеће као да се не примећује, као да не постоји!

 Дивим се господарима четвороногих љубимаца и њиховој зеленој свести! Љубимци су им слободни да раде шта год желе на зеленим површима јер им њихове газде све допуштају!

 Дивим се и онима чија је свет тотално зелена! Они имају вишка зелене свести! Они су увек ту да нам подижу свест, да нас пробуде, и да нас подсете где живимо!

 Фасцинирају ме сва деца природе па и она које не виђамо тако често јер живе на скровитим местима, ушушкана иза жбуна, камења и бара. Њихова тела су свилена, јер глатко клизе.

 Симпатичне су ми бубице које нам често праве друштво док уживамо у врту или башти! Зачине нам тај ужитак својим врцавим плесом и незаборавним присуством!

 Фасцинирају ме фатална створења а које је управо природа створила! Она су моћна чуда природе! Својим изгледом уливају страхопоштовање!

 Дивим се онима који имају несвакидашња, егзотичнеа створења за љубимце! Околина зазире од таквих створења а газде их мазе и пазе!

23. ИСТИНА О СВЕТУ

 Волим и фасцинантно ми је што нико од нас не зна заправо ништа о свету у коме смо рођени, у коме живимо, у коме ћемо умрети! Не знамо ни колико ће трајати овај наш свет и колико ћемо га доживети! Зато је живот у нашем свету узбудљив и вредан!

 Фасцинантне су ми приче, бајке које нам причају од рођења, о овоме свету. Уче нас да верујемо у бајке, да су чуда остварива! Причају нам о планинама, рекама, градовима, о њиховом постанку обавијеном велом мистерије! Увек долазе са неким новим бајковитим теоријама, а ми желимо поверовати у све!

 Волим што не знамо ни истину о сопственом пореклу! Не знамо од кога потичемо, не знамо ко смо! То је веома растерећујуће, и ослобађајуће! Не носимо бреме, не трудимо се да не укаљамо корене!

 Свиђа ми се што смо присиљени да верујемо у бајке о нашем свету, о нама самима! И свака бајка има свој завршетак, и свој почетак само наратори мењају свој глас и свој наративни ток! Ми смо у свакој причи главни ликови!

 Интересантно ми како се и даље испредају приче, бајковите са бајковитим заплетима и расплетима! И даље неки непознати творац, аутор свих тих бајки жели да нас забави и растерети непотребном и мучном тражењу истине!

 Фасцинира ме што не можемо бити сигурни ни у устину да је истина! Сви ми имамо своје истине, моја истина је лаж за тебе као што је и твоја лаж истина за сама за себе! Свако је способан да спозна своју истину, и да исприча другима лаж! И када то знамо, онда смо ослобођени од тражења универзалне истине јер она не постоји!

 Дивим се онима који очекују да знају све те истине, да их вешто разликују и да их све усвоје! Они нам онда преносе те научене истине и уче нас који су главни градови, где има највише становника, која је највећа планина на свету, најдужа река на свету, а све се то у трену може пореметити и променити! Може се измислити и створити сасвим нека нова бајка о том свету и они, наши предавачи ће и њу научити и сазнати!

 Интересантни су ми они што мисле да све знају о свету, а не могу да потврде са својим мозгом, својим сећањем ни када а ни где су се родили! Принуђени су да поверују крштеници и својим старатељима! И тако су убеђени да је истина у њиховим рукама и не траже ништа више, ништа даље!

 Дивим се и свим онима који слепо верују све што виде, све што чују, све што окусе у овом свету! Верују у приче, у бајке! Благо њима!

 Фасцинирају ме идоли, јер имају толику моћ а ми смо им дали! Верујемо у њих, верујемо у њихову безгрешност, светост, и злобу ако је привлачна! Верујемо у истину о идолима нашег времена! Не желимо да их ико претекне! Желимо да сведочимо љиховој посебности јер смо и ми онда посебни!

 Дивим се онима који су вешти креатори илузија! Дигитално доба, дигитална уметност посебно искривљује истину, чини да нам је много лепша, или ружнија, чини да поверујемо у причу са слике која вреди више од речи! Тада, бајка добија искренији, узбудљивији смисао! Истина постаје споредна!

24. ИСТОРИЈА

 Волим историју јер уме да од ничега створи свашта и од свачега да створи ништа! Она је мајстор свох илузија!

 Свиђа ми се она истина која каже да историју кроје победници! Историја нас учи да верујемо у хероје, да верујемо у борбу између добра и зла!

 Свиђа ми се што историја учи да грубијани и насилници увек на крају изгубе!

 Волим што учимо историју! Учимо о занимљивим датумима, биткама, ликовима, занимљивиј и напетим бајкама! Историјом обогаћујемо нашу машту!

 Фасцинантан ми је онај који је измислио историју, само што не знам ко је тај!

 Волим што је код историје све релативно! Не оптерећујеш се једном причом, једном истином јер увек имаш неколико верзија, наше је само да их пронађешмо.

 Фасцинира ме како се лако може хипнотисати харизмом лидера! Лако се поверује у нечију историју, која је другачија од наше! Лако се поверује јер се жели веровати! И вођа је увек привлачан, његова истина и историја нас привлачи!

 Свиђа ми се што је проверавање историје веома дуг, детаљан процес који често нема краја, и који нас често зачуди, обмане, изненади! Проверавање и откривање историје је занимљивије од гледања хорор трилер филма!

 Дивим се онима који тврде познају историју! Они су убеђени у њихову историју, они никад нису у дилеми и на муци!

 Дивим се онима који желе да нас убеде у своју историју! То је њихова животна мисија! Преносе њихову историју, за коју тврде да је истинита! У томе су веома пожртвовани! Од њих вреди што шта научити!

 Дивим се онима који верују историји! Поверују у чињенице које су прихватљиве у академским круговима! Поверују у те магловите чињенице јер су их прихватили учени људи! Они верују тим ученим људима, јер их сматрају за паметним, култруним, финим, образованим људима од ауторитета! Њих је увек лако задовољити!

25. УМЕТНОСТ И ЕСТЕТИКА

 Фасцинира ме уметност јер нас заводи, опушта, одмара од уморног живота! Буди у нама исконску природу!

 Волим уметност јер нас одводи у свет маште, јер нас подстиче да сањамао, маштамо!

 Свиђа ми се што је уметност свестрана! Критичари се тврдоглаво труде да једнострано, прецизно, тачно анализирају уметничко дело, да га укалопе, а не схватају да је то немогућа мисија!

 Дивим се стручњацима који се све време труде да објасне значај, смисао уметничког дела док се сликари, писци нису никад ни трудили да схвате шта су желели да нам кажу, коју поруку да нам пренесу! Дивим се њиховој пожртвованости, али никако да схвате да уметност говори, слика, пева сама за себе!

 Интересантни су ми сви они који покушавају објаснити шта је уметнички вредно а шта уопште није уметност! Покушавају објаснити нешто што је немогуће, измерити нешто што је релативно!

 Волим што је уметност субјективна! Не може се објективно измерити њена објективна вредност! Свако може уживати у уметности на свој начин, свако може пронаћи шта је за њега уметност!

 Фасцинантно је колико се уметност измењала! Она ће увек бити непревазиђена! Она се увек отвара и мења!

 Волим и оне који су верни старој, традиционалној уметности! Новим уметничким правцима прилазе са подозрењем јер се не желе одљубити од својих омиљених слика, песама, књига!

 Дивим се оним уметничким делима која тренутно завређују највишу пажњу! Та дела се уздижу изнад конвенционалности, она буде у нама непробуђена чула и неистражене мисли! Треба дозволити тој модерној уметности да постане класична јер за неке она заиста толико и вреди!

 Фасцинирају ме они уметници и она уметничка дела који су успела да шокирају масу! У данашњем времену и свету успети шокирати је заиста успех!

 Волим публику која се лако одушевљава уметношћу какав год да је њен израз! Њихове душа се тако оплемењује!

 Волим све поштоваоце уметности! Они чувају уметност, они је славе, хвале и критикују, а свака критика је добродошла!

 Волим што је и лепота субјективна!

 Волим ме што је лепота често и глупа јер је тако чиста и невина а изненади и шокира када се удружи са памећу!

 Фасцинира ме паметна лепота јер је често опасна и фатална!

 Волим што је права, чиста лепота отуђена и недостижна! Не може свако да је препозна и не може свако да је има! И то фасцинира! Када се сретнете са таквом лепотом заборавите све ружно јер верујете да су чуда могућа!

 Интересантно ми је што сви траже надљудску лепоту, ону која је непрепознатљива и када се сусретну са њом не знају да су је заправо пронашли!

 Волим што људска телесна лепота није вечна и ако није удружена са духовном лепотом постаје брзо заменљива као и свака пластична лутка, барбика! Волим што је људска лепота заменљива!

 Свиђа ми се што је лепота варљива као трула јабука!

 Волим оне који оцењују лепоту јер се разумеју у њу, имај префињен естетски укус иако они сами изгледају ружно.

 Волим оне који не знају шта је лепота, али зато знају шта је ружноћа! Када упознају лепоту сигурно ће заборавити ружноћу!

 Инстересантни су ми они који не цене природну, праву лепоту! Задовољавају се пластичним, гуменим луткама, и кад се сусретну са људском лепотом од крви и меса њихова чула не знају како да реагују! Али они се лако задовоље и не траже немогуће!

 Дивим се онима који су спремни да себе жртвују због лепоте! Спремни су у себе да стрпају и смеће и да прогутају ђубриво да би краткотрајно засенили ефектом вештачке лепоте!

 Свиђају ми се они који не знају шта је лепо а мисле да знају! Њих је увек лако засенити!

 Дивим се онима који допуштају да њихов естетски укус обликују други, само да би и они били као други, да би били прихваћени!

 Дивим се онима који имају пуно поверење у туђе руке јер им допуштају да их обликују, да раде са њима шта год пожеле! З то треба имати храбрости и одсуство свести!

26. РЕЛИГИЈА И ВЕРА

 Фасцинира ме религија јер оплемењује, буди, теши, и зато што је бесмртна, њена моћ је вечна!

 Волим што су творци свих религија недостижни и тајни што им омогућава да чувају своју моћ и лековитост!

 Волим што религија чува идентитете својих проповедника, светаца и твораца! Према њима се односи поверљиво, брижно и веродостојно!

 Свиђа ми се што религија тренира нашу веру! Тренира наш дух, наше тело! Помоћу ње постајемо издржљивији!

 Фасцинирана сам религијом како успева да силом демонстрира моћ!

 Волим шта постоји разноврсно царство религија! Свако може да нађе ону религију која му највише одговара!

 Фасцинирају ме присталице различитих религија јер су им врло пожртвовани и верни! Свко највише воли и поштује своју религију и не жели да је изда, изневери са туђом!

 Волим религију јер нас учи да се надамо и да нада последња умире!

 Фасцинира ме страхопоштовање које улива црква!

 Одушевљавају ме и они који су лажни верници! Лажно се моле, лажно се куну, лажно се надају! Или то раде због других а не због себе, али касније а да тога нису и свесни њихова вера се претвори у искрену и праву!

 Волим и оне вернике који се надају коначном страшном суду и њиховом спасењу! Они уживају у фантазијама да ће други страдати и горети у вечном огњу! Они желе да свет поново буде чист и безгрешан као што никад није био!

 Одушевљавају ме и они верници који се моле и верују да би остварили своје личне циљеве! Да би друге волели, поштовали, морају најпре себе!

 Дивим се онима који прооведају о строгој, испосничкој вери и дужности према њиховом богу а сами не поштују све то али зато желе да науче, желе да се претворе у безгрешнике!

 Одушевљавају ме и атеисти јер су и они заправо верници, острашћени су колико и фанатици!

 Дивим се фанатицима! Нема немирније савести од њихове и тежег начина живота од њиховог!

27. СТАРЕЊЕ

 Дивно ми је што сви морамо остарити! Тај процес старења је природно искуство! Спонтано долази, протиче, припрема нас за смрт! Подсећа нас да није вредно оптерећивати се вечношћу и материјалном, физизчком лепотом!

 Старост ме одушевљава јер нас мења! Мења наше тело, наш ум, сазревамо! Потребно је само да прихватимо наше тело које се опет мења, стари, добија нову димензију, нови идентитет! Постајемо неко други!

 Одушевљавају ме они који не одустају од своје младости! Не желе да се предају старости! Навлаче маске младости, испод које се крије њихова природна старост! Те личности које носе маске су увек занимљиве јер су толико контрадикторне!

 Волим када те питају колико имаш година! Одговор на то питање много открива! Ако је истинит, тачан, открива године, ако је лажан, неиксрен открива жеље! Када кажеш колико имаш година прелазиш на следећи степен комуникације, добио си коначно оријентир! Тек онда постаје занимљиво упознавање!

 Волим све моје године, све до једне! Волим што сам са сваким рођенданом старија, имам више година! Волим године, тачан број, јер онда је прави изазов пркосити природи и чистој математици! Иако имам бројчано толико година то се на телу и у духу не види и сви се увек зачуде и задиве када чују бројку!

 Свиђа ми се стање дубоке старости! Када си једном ногом у гробу мораш се осећати посебно! Као да си изнад свих, као да се уздижеш полако ка небу!

 Свиђа ми се старост јер је поносита! Делујеш достојанствено, мудро!

 Одушевљава ме младалачко адолесцентско доба! То су најлепше године! Ништа не знаш а мислиш да све знаш! Или све знаш а мислиш да ништа не знаш! И увек се изненадиш, јер се све дешава спонтано, импулсивно! Све се одвија само од себе!

 Одушевљавају ме данашњи клинаци! Одушевљава ме њихово благословено незнање, полетност и ароганција!

 Волим младост! Док си млад мислиш да можеш све, мислиш да ћеш вечно бити млад јер не размишљаш о старости!

 Одушевљава ме помисао да ћу и ја једног дана остарети! Променићу се! Добићу ново лице, ново тело! Нећу се више трудити да изгледам што лепше и згодније! Биће ми тако свеједно!

 Забавља ме помисао да ћу бити као ови маторци које виђамо по јавним градским превозима, поготово у аутобусима! Смешни, спремни за кавгу и гурање међу марвом, боре се око празног места или све дижу око себе и праве пометњу! Надам се д аћу бити жилава као и они!

 Интересантни су ми они старци који су лако спремни за свађу, који се лако накостреше, који нису снуждени, и нису потиштени! Са њима се увек можеш расправљати и увек можеш имати интересантне приче и свађе!

28. О СМРТИ

 Волим што све на крају умире! Све има свој рок! Нико није поштеђен и нико се не може извући! Смрт је изгледа једина праведна!

 Фасцинира ме смрт јер још увек остаје мистерија! Још увек нисмо докучили чега има после смрти, шта нас чека када умремо и да ли заиста умире наша душа? Зато је стање пред смрт толико узбудљиво јер не знаш какво изненађење те чека!

 Волим што се о овој теми избегава разговор! Да се толико не избегава и да се често и отворено прича о смрти вероватно би она чешће наступала и пре времена!

 Волим оне који смрт схватају као нужно лошу појаву које се ужасавају! Са њима је увек лако и забавно нашалити се!

 Занимљиво ми је што смрт постаје забрањена, табу тема, јер грчевито покушавамо да се сачувамо од смрти! Избећи смрт и сачувати се њене пошасти, то сви желе али то није природно! Забрањена воћка је увек најслађа!

 Волим што је смрт увек и изненађење, неизбежно долази али увек непредвидиво! Увек дође када не треба и увек изненадно и када се не надамо!

 Свиђа ми се што је смрт поступа доследно и праведно! Без реда, без милости стигне кога стигне !

 Фасцинира ме што и поред најсавременије и најмоћније технологије, смрт остаје непобедива! Нико је не може покорити и савладати!

 Интересантно ми како се још увек трудимо да смрт победимо! Боримо се свим могућим средствима да је укротимо!

 Свиђа ми се смрт! Има посебну лепоту!

 Свиђа ми се како се смрт описује! Обавезно је то ружна појава, напаст која све уништава и халапљиво гута! Приче јој само још више дижу репутацију!

 Свиђа ми се како смрт изазива страх! Сви су уплашени а не знају ни чега су уплашени! Уплаше се и они најхрабрији и они који су се хвалили да су неустрашиви! Једино пред смрћу морају да поклекну!

 Фасцинантно је како смрт брзо изазива труљење и јак мирис присутности које све тера даље!

 Интересанрно ми да су кукавице са животом храбре са смрћу као и обратно!

 Дивим се онима који се више него остали баве смрћу! Више су мртви него што су живи! Они су вероватно највише припремљени за тај свечани и коначан тренутак!

 Дивим се онима који се надају да је у молитви спас! Они се надају да ће избећи смрт! Дивим се њиховој вери и нади да се могу спасти смрти!

 Волим смрт јер нас она отрезни и подучи! Значај некога и нечега увидимо тек након што га изгубимо, тек када их смрт покоси!

ЈОШ ЈЕДНА РЕЧ
– завршна реч –

Неки ће можда схватити да ми је намера била да искритикујем друштво. Не, ни случајно то нисам желела да постигнем. Ово је била само моја лична катарза и да докажем себи па онда можда и оним задртим једностраним како све може да се гледа из више углова. Можете бити на депонији смећа и цвећа зависно на шта вам је њух осетљив.
Још једно запажање морам споменути. Најпре се јавила идеја да књига буде искључиво резултат нагомилане фрустрације, и да буде катарза као што сам и споменула. Када су прве странице те катарзе настајале у мојој глави, садржавале су веома грубе речи, веома просте термине. Али те грубе речи су се ублажавале када би их морала исписати из главе и пренети на папир. Као да сам имала личне цензуре које су блокирале да се фрустрације нађу у првобитном облику. Не замерите ми и што сам писала неуједначено, упадљиво сам се обраћала у првом или другом лицу једнине, множине. Обраћала сам се онако како сам осећала да ми годи! Писала сам о оним темама које су мени значајне! Можда сам изоставила неке важније теме, а споменула мање важне али зато је свако слободан да између редова допуни оним што је њему важније! Нека то буде ваша терапија! Ово је била моја!

Последња измена написана 11.01.2014.
Вероватно ћу се сетити још нечега што сам могла унети, али нека ово буде коначна верзија!