Душан Дојчиновић

Сава у пудријери

 

Сава у пудријери

Госпођица Павловић, је тог јутра дошла у канцеларију која је била пуна свакојаких књига, и нових и старих пре свега било је цвећа. Села је до прозора и заузела необичан став, исправила рамена, да попут веште, дактилографкиње, одради текст, који је спремала за полагање испита на ФОН-у. Факултету организационих наука. Удобно се сместила, на своју столицу, и узела да типка по тастатури рачунара. До ње је седео младић који је заговарао, ипак она је свему томе давала површност мушке знатижеље, и узела своју пудријеру. Мазала је своје усне ружем, а образе пудером и одједном јој се у пудријери огледала река Сава. Зачудило је јер нигде у близини није било ове реке у близини, ипак она јој се указала у једном делу своје пудријере. И док је на лице и образе посула прегршт пудера, као на какве колаче, прашком за пециво, а уствари пудером,опет је угледала реку Саву, устала је и отворила велики прозор у канцеларији.Заиста у једном делу у даљини угледала је ограђен простор реке Саве. Било је импресивно, и мало је хвалило да се не омакне кроз прозор.
-Тамара!Тамара!-Не нагињи се!
Осмехнула се и својим мушким гласом, му захвалила на бризи. Вратила се уз свој монитор, фино се заваливши уз столицу, исправивши рамена, и узевши да пише приповетку: Пудријера у Сави. Младић поред ње је такође писао кратке приче, поезију, али никада осим овог пута када се загледала у пудријеру, и угледала реку Саву није причао о томе. Гледао је у њу, њену плаву косу, и плаве очи, а она у пудријеру. Показивала му је фотографије своје прелепе ћеркице, и њене прелепе сестре такође плавуше. -Јадала му се да јој је муж манијак, да је прогања и да јој не да мира. -Да је напао на улици и да је беспомоћна! -Да се обраћала полицији и Центру за Социјални рад, али да је силно разочарана. Силне новце је потрошила на адвоката у процесу без краја.

 

 

Жалба Агате Кристи

Жали ми се ономад, да су је средњошколци избацили из Београдске Гимназије, а само је предано и савесно радила свој посао библиотекара. Прела је ко маца:фррр..И није саветовала децу и младе да не буду морбидни и читају књиге штивом обилате крвљу до колена.
-Па шта ћеш сад, питам је и онако су медији новине “мање морбидни”, те ће деца после школе то читати и гледати.
Како јој је остало још мало до пензије а криминолог је по струци рођена Британка, натурализована Београђанка.
Затражиће посао форензичара на Сајму Запошљавања, а можда помогме да се разреше мистериозна убиства, од ожалошћене породице Бранислава Нушића па до данашњих дана породице М. Јада ми се Агата, да не спава како су је избацили из Гимназије без бромазепама, од три милиграма и четвртину приде. Њен колега Ф.М.Достојевски је постао суицидан како су му ускратили право да брише прашину са њених књига и маце са столова читаонице. Када се везао за радијатор претећи да ће се обесити ако и њега избаце из Гимназије, попут Агате Кристи. И после једног Сајма књига у Београду реших да их посетим у Палмотићевој. Кврнуло је нешто Агари а толико се нагледала морбидног у случајевима, да је попустила са живцима. Добро у целој причи је да ће остварити резултате:инвалидску пензију,а Достојевског нико неће!? Престарео је, кажу му у ПИО.Класика! Тако су инса Тургењевим. За утеху понесох им Толкина Господар Прстенова, а Агати нађох нешто од Добрила Ненадића. Да. Доротеј. Обе књиге ганц нове. Ни трунке морбидног да се опусте и смире живце док им дају отпусне листе, и ресоцијализују се кад изађу с хоспитализације.Питам се на крају ко је овде луд!?Да ли Агата или Достојевски, или што је ово Србија!?

 

 

Тарабићи у моје авлије
(сатирична прича са примесама црног хумора)

(Тарабићи-Милош и Митар Тарабић праве тарабе у моје авлије) Милош 1809-1854, Митар (1829-1899).Тарабе у авлије:сатирична прича:црни хумор.

-Ајде диг’ се!
-Не смем!
-Идемо да ставимо тарабе и оградимо твоју авлију, за којом толико патиш!!!
-Ко сте бре Ви!?
-Милош и Митар из Кремне покрај Ужица!
-Чувени бре Тарабићи, синак!”
-Никад, чуо!
-Ал’ нас видиш!
-То смо, ми, видовњаци!!!
-А Стојан!?
-Нема га, ни у авлије, ни у кући, гадно кашља, нека, болест га заватила на плућа!
-Понеси школску торбу, очеву са чекићем.
-Оћу, ‘оћу!Ексере имамо, ми.
-Одакле Вам!?
-Гробари бацили код пировине, кад су кивали крстаче
.-Аууу!
-Па, Ви сте се повампирили скроз!?
-Ма јок, бре синко!Кажем им ја!
-Изнервиран и уплашен.
-Јаој!
-Какво ти је то брашно по чоји капута, и лицу!?
-О, то, па видиш ми с вампирима, оштроконџулама прекраћујемо дане и ноћи, по воденице, нема их додуше, много по Србији, ни по околини Ужица , одакле смо ми!
-Так!Так!Так!-зачу се у зору, поткивање тараба, ко коњима ковачи да кују копите.
-Е, тако се закива!!!Гррр!
-Гррр!Аввв!Гррр!
-Заржа и залаја пас у авлије.
-Овај кад га погледа очима Тарабић,ко да му севнуше муње, барем две Митар, чини ми се, и оно псето подви реп, цвилну и оде.
-Хипнотише кучки!
-Луд ли је!
-Тарабић се помисли малко.
-Е, тако сад можеш слободно да се шеташ авлијом.
-Гле, жалфија!Да уберем стручак за покојну баба Вишњу, мучи је задах, из желудца!?
-Прогони ме!
-И мртви ми се свете, што се народски каже.
-Четри јој уберите и ставите на узглавље, код незнаног покојника, мени за срећу, кад се враћате.
-Хоћемо синко!
-Доћи ће баба Вишња, на воду и ратлук, неком у комшилук.
-Ајд у здравље синко!!!
-Пробудих се и тргох из овог суморног и кошмарног сна.Ко да ти неко отвори врата од кујне, ил их залупи, а ти узмеш кухињски нож с црвеном дршком.
-Оно нема никог и схватиш да је кошмаран сан.Тек се око седам сати успавах.
-Сав се најежих, исцепах се од страха, и сна.

 

 

Агата је заспала блаженим сном
(крими прича)

-Телевизијски спикер јавио је малочас на вестима још једна црна криминална хроника у низу.
-Испод подвожњака, затекли су повређену девојку, за сада, из поузданих извора, може да се тврди да је избодена ножем. Младолика, лепа, богата што су очевици, закључили по њеном капуту од плиша, са дугмићима од драгог камења на рукавима.Цело одељење криминалног деликта, није коментарисало овај случак и штампа је писала подоста о томе, имајући своје верзије овог догађаја.Ко је могао ранити овако заносну лепојку?Ко је нападач, да ли је то учинила једна особа или више њих?Шта је био мотив за овако окрутан чин?Агата је заспала блаженим сном када сам о овом случају,потанко распредао с комшиком на кафи онако залегавши у фотељу.”Па харају силеџије, бивши осуђеници, монструми лоше друштво те повуче, направиш једну малу грешку, и више те нема..Без милости ,нож у леђа!? То је посебно нагласио овој малецној тихој плавојки која је похађала часове флауте код одбеглог Украјинског маестра хармонике..како само се одважио да то уради,па макар био висок човек ,или ниског раста човек је урадио глупост.У сваком случају је кукавица, плачљивко, нервно лабилан, ко није прихваћен у целости!Од средине у којој живи!?Могуће је да је шеф станице ,коме се сви са снисхођењем јављају, или дежурни пандур, који ме је легитимисао…свашта!?Па истрага иде у погрешном колосеку!?Фалш певач, се узнео над преплашеном кимшиком…Мислиш, ли да бих и ја исто поступио!?А!? У артерију на врару!?-У груди!Бау!Бау!Па да ти бисерна огрлица проспе бисере у блато!?-Плашиш ме Максиме!-рекла је Агата.А ти стално носиш свилу, и крзно да се види раскош, пази се Агата.Када је фалш певач напустио Агатин стан, већ је пала ноћ!Њен љубавник, маестро хармонике, из Украјине, Фриц, немачког порекла по мајци а по оцу Србин, већ је дошао у Агатин стан.Она није ни слутила да је у постељи с убицом у покушају, девојци је понудио вођење љубави испод цене.Агата је спавала са тампонима у ушима.Побегавши пре зоре.Дамари срца, жмарци подилазили су јој кожу.Агата је имала инстикт, парче папира испало му је уз џепа.Нотни запис за харђонику неку стару варошку песму, одала је Фрица.Одвели су га са лисицама на рукама, у затвор.Или Падинску Скелу, Губеревац, ко то зна!?Малолас су јавили на радију.Агата је чула посве случајно на радију у таксију.Девојка која је претходне ноћи рањена ,стабилно је, ван животне опасности.

 

 

Дискретно о напуштеном ћумезу

Па, шта ћу ја да испричам, он је испричао милицији своје разлоге узнемиравања, и бојазни одласка у ћумез…
-Мислите да нису поступили у оквири своје надлежности!-Због његове моћи, новца, веза, положаја старца!?
-Баш тако!
-Али њему је нестала бицикла.
-Можда је склонио у подрум, можда је заборавио негде успут.Он је ипак сенилан и стар…
-Да!Да!Али је био довољно пакостан и злобан да фригнира процес, како би напакостио младићу и његовој породици.
-Само дискретно о напуштеном ћумезу, он је тога дана доста револтирано, исфрустриран, селио некакве књиге и штампу из ћумеза.”!?А онда је био дуго одсутан, да би га овај испровоцирао, једном приликом у афектном стању, га погодио тупим делом секире у главу, да би му потом на пању одфикарио главу…Тело је одвукао и бацио у бунар!?У по бела дана…
-Био је викенд, те није било других очевидаца осим мене…Мислите на ближи комшилук, и девојчице из интерната!?
-Баш тако!
-Сад ће га пустити на викенд, из затворске болнице у Ковину!?
-Не ,верујем, још је тазе код чика Лазе”.
-Мислите да је у болници Лаза Лазаревић!?
-Не знам, одговори му удовица.
-Шта је са његовим родитељима?
-Јако су лоше, дани су им одбројани ,од секирација за младићем Д.Д.(42)како су му психијатријски вештаци одредили меру строгог надзора, и посматрања, у установи затвореног типа.
-Од како је прекинуо терапију, стање му се ужасно погоршало, патио је и од би-поларног поремећаја…Питање дана је било када ће направити глупост и учинити злочин…
-Само да је послушао мајку, да не иде у напуштени ћумез, и да више није долазио у “конфликт”, са “предатором”,коме је било стало до напуштеног ћумеза.Сада је касно.
-Живот пише и овакве приче.
-Баш тако…
-Хвала на сарадњи ,госпођо Б.

 

 

Где љиљан је свој, просуо цвет

Могла си бити, звезда естраде,
утеха свету, што даје наде,
овако си само,
обична жена,
тврђава деце,
љубав свом мужу..

У инат свима, бацићу ружу ….
Где су нам усне дотакле небо, …
Заспаћу доле, у хладној соби,
гле где љиљан је свој, просуо цвет!