Некад
Беше то стан на првом спрату једне мање стамбене зграде коју су чиниле врло срећне комшије.Тинејџери који су били већина наспрам нас млађих, чували су и учили нас разним играма по доласку из школе.Они су нам поред школе такорећи били главни извор неких нових дешавања и информација.Училе су се тада и прве рецитације, нове речи енглеског језика, а о математици се говорило јако мало, вероватно зато што је то и за њих саме била „једначина са великим бројем непознатих“.
Славили су се празници, са нестрпљењем чекао пријем новогодишњих пакетића, а напољу се одигравале праве чаролије.Све битне игре су своје креације имале напољу.Телевизор као уређај је био занимљив само око 19h, јер су тада ишли цртани филмови у трајању не више од 15 минута, а после тога би се одлазило на спавање.
Палачинци са еурокремом које је спремала драга комшиница били су права посластица како за одрасле тако и за нас млађе.Маме и тате су ишли на посао, а по повратку са посла понекад доносили и поклоне.Викендима се одлазило на излете и у посете код бака и дека.
Радним данима се ишло у школе и забавишта, а најсрећнији дани су били када је по распореду следило физичко.Тада би се по лепом времену испред школе играле између две ватре.Такође права посластица у школи били су дани када смо презентовали прочитане лектире, надметали се ко ће одговорити на већи број питања наставника или учитеља.
У том периоду о савременом средству званом рачунар није се знало скоро ништа и сви су били много срећнији.
Сад
Надовезујући се на претходну причу сећам се да је у VII разреду основне школе, у соби која је била моја, на радном столу купљеном и постављеном за њега, своје место пронашао и он, чувени рачунар.Његова појава условила је и потребу за увођењем интернета без кога данас ниједно дете не може.Уводећи интернет све је постало доступно и на дохват руке, без да се детаљно трага, чита или ради и контактира неко као пре када би смо све то морали радити како би добили адекватне информације.Цртани филмови данас су 24 сата дневно доступни деци те самим тим губе некадашњу атракцију, јер све чега има превише углавном престаје бити занимљиво.Телевизор постаје превише занимљив јер обилује како огромном количином цртаних филмова тако и агресивним емисијама и филмовима, а деца све више своје узоре проналазе у тим „прљавим“ јунацима.
Некада дуго очекивани поклони и изненађења која су нам приређивали родитељи, другари и родбина, данас су прекривени плаштом дечијих наредби и жеља које сами одређују.Палачинке више не спрема драга мама или комшиница јер ко за то данас има времена, већ се поменута посластица једе и вари у или испред малих продавница брзе хране.
Уместо игре између две ватре, играју се таблетима и паметним телефонима, а за њих им није потребно друштво другара већ су сами себи довољни.Кратак сажетак, некада жељно читаних књига данас се може „набавити“ једним кликом миша на гугллу, без читања и схватања саме поруке и поуке коју цела књига нуди.Са екскурзија се враћају са све мање сувенира и лепих утисака, али са све више физичких озледа од пијанства и сличних порока као и са великим бројем направљених селфија о којима се данима прича.
Како, када и зашто смо обрнули некада лепе навике и животне ситуације као и докле ће наставити да трају, питајмо се….