Zorana Gavrilović

Zrak

 

Ankica

Beše jednom jedna žena
Zanesena letom ptica
Imena joj sličnog nema
Zvala se je Ankica.

Milog roda beše ona
Dobra duha i naravi
Nek se čuje na sva zvona
Da je bila puna ljubavi.

Majskog dana ona ode
Da Gospodu društvo pravi
Za tren majske periode
Večnosti da snenim javi.

 

 

Čitanje misli

Da li vam se Ikona
Nekada obratila
U snu preko noći
Govoreći u oči?
Oči nemo govore
O čemu ljudi zbore,
U njima je lepota
Celoga života.
Kad je duša čista
Poruka je ista,
Istina se vidi,
Obraz se ne stidi.
Prema tom se čovek
Prepoznaje dovek
I njegov karakter,
Zbog tog nije zver.
I mezimci gledaju
S poverenjem tebe
Pa zato da pazimo
Da im duša ne ozebe.
Sve je drugo prolazno
Ali ne i nebitno,
Zato je i odvažno
Raditi plemenito.

 

 

 

Dom

Tu gde reka reku ljubi
Ptica ptici grlom trubi
Pčela leti pa cvet ljubi
Mladić se u devojku zaljubi.

Dobra duša nebu leti
Da o tome vide Sveti
Ptica ptici širi krila
Da bi zatim gnezdo svila.

Čuvaj zato svoje kutke
I u njima sve trenutke
Sreće, tuge, gneva, jada,
Pazeći da to ne strada.

Bez toga je život loš
Jer ne vredi ni za groš
Bez prepreka nema muka,
A bez muka ni nauka.

 

 

 

Ego

Eh što nisam masa
Na životnoj prugi
Koja se talasa
Kada vole drugi.
Mislim svojom glavom
Ne kako se priča
Razgovaram sa stavom
Zato Čiča Miča.
Tolerišem druge
Različite sebi
Unutrašnje vijuge
Razjašnjavam tebi.
Misle da sam luda
Kada tako činim
Zato baš i čuda
Mogu da učinim.
Ali ipak nisam
Budala najveća
Jer za živo čudo
Znam ja šta je sreća.

 

 

 

Elita

Kad te neko pita
Ko je to “elita”
Dobro se pripazi
Da te ne pregazi.
Pitaj ga šta sija,
Šta zaliva da klija,
Šta je njegov moto,
Kako dođe do tog.
Da li je novac presto
I gde mu je mesto,
Šta je prava vrednost,
U čemu je prednost.
Uvek pri tom znaj
U vrednosti je Raj,
Razumeće tad
Ako nije gad.

 

 

 

Ljubica

Ljubica je bila
Plemenita soja
Kao što joj ime
Označava boja.
Živeše u senci
Ljudi novog doba,
Niko joj ne dade
Život da isproba.
Radila je smerno
I poput mašine
Beše ona verno
Biće iz starine.
Negovaše ona
Vremešne i slabe
Ne dajući prolaznima
Da ih zlurabe.
Ostade i sama
Poput pustinjske oaze
Ali nikad ne dade
Da je gori gaze.
Usnula je tiho,
Zatvorivši oči,
Ne dadeći znaka
Pobede samoći.

 

 

 

Mati

Kad se brala
Biljka nana
Rodila me
Julijana.

Svitak mali
Tad sam bila
Pa me mati
Podojila.

Čuvala me
Zatim ona
Poput starog
Medaljona.

Na noge
Podizala
Uspesima
Nanizala.

U škole me
Ona slala
Kad za drugo
Nisam znala.

Sada stare
Dane broji
I s ponosom
Uz mene stoji.

 

 

 

Golub

Gledaj svet
Očima ptica
Oslobođen
Sitnih trica.
Nikada ne kloni,
Leti,
Kad ne možeš
Samo sleti.
Drži se
Svojih visina
A ne lažnih
Veličina.
Zrno kljucaj,
Zrno sej,
Al se stalno,
Stalno smej

 

 

 

Migracije

Gle na šta se svelo
Veliko, lepo selo
Pored lepog grada
Zbog minulog rada.
Cela zemlja ide
Poput Atlantide
Pišući romanse
Za druge „Provanse“.
Predeli su divni
Al su ljudi kivni
I bojeve viju
Za rodnu Srbiju.
Spomenika svuda,
Najčudnijih čuda
Prirode i uma,
Pravih ljudskih šuma.
Zato i ne pitaj,
Samo idi, skitaj,
Ali jedno ne daj,
Svoj zavičaj!

 

 

 

Narcis

Imam jednu prednost
To je konkurentna vrednost
Pravcijata istina
Kakva milina.

Kada kažem tebi
Ja mislim o sebi
Govoreći izreke
Savlađujem prepreke.

Ja sam to što jesam
Kada kažem gde sam
Kada kažem ko sam
Predrasudu srozam.

Kada nekog volim
Mogu da odolim
Volim notu „Cis“
Pravi sam narcis.

 

 

 

Novogodišnja jelka

Nebeski oblutak,
Jedinstven trenutak,
Prilika je prava,
Da san bude java.
Iskrice rubina,
Kapi crnog vina,
Ukrasa i snega,
Vrh zelenog brega.
Klade i iverka,
Majčica i ćerka,
Sedefnog čuperka,
Novogodišnja jelka.

 

 

 

Olga

Dok Rusijom teče Volga
U mom svetu živi Olga.
Narav joj je jako blaga
Zato mi je ona draga.
Od drugih je ona bolja
Jer je krasi jaka volja
I lepotom ona zrači
I, naravno, uzdahe privlači.
Talenata puno ima
Zato se ne sviđa svima.
Bez podrške jačeg pola
Teče joj životna rola.
Al gubitnik ona nije
Jer istinom životni boj bije.
Takođe je i poštena
To je vrednost za sva vremena.

 

 

 

Vaskrs

Plamen sveća silno gori
Zvuk zvona se Zemljom ori
Reka ljudi mimohodi
I sa verom domu hodi.

Ceo grad umiven blješti
Dok vazduhom sve zatrešti
I zajedno sve se trese
Jer tada Hristos voskrese.

 

 

 

Vidovdan

Kosovo je živa bajka
Gde se rodi moja majka
Sred izvora belog Drima
Rodno mesto Vitomira
Gde nam slavni Lazar pade
I Turcima stvori jade
K Ravanici danas pođoh
Senima na poklonjenje dođoh.

 

 

 

Vojka

Prestalo je da kuca
Srce jedne žene
Mala jedna bakica
Ode nam u snene
Nesrećna je bila
Preko granica
Jer je iizgubila
Deteta svoja dva.
Dalji život bio je
Velika muka.
Jednog zimskog dana
Pogibe unuka.
Ni muž nije bio
Regularno cenjen
Politički je bio
Disident progonjen.
Stoički je trpela
Celu tu nesreću
Unuka je negovala
Dajući mu sreću.
Uvek je govorila
Da čovek nije brojka
Takav svet je stvorila
Bila je to Vojka.
Pokoj duši i slavu
Žele joj poznanici
Tužni što je više
Neće sresti u svojoj ulici.

 

 

 

Zavičaj

Putem prema Jugu
Ka šipražju, lugu,
Druga voda teče
Danju i uveče.
Živi se drugačije
Nego pre tranzicije
Mnogih poznatih nema,
A neko stalno drema,
Duhovi prošlosti vrludaju,
U sećanju ostaju,
Puno ljudi ide,
Da druge predele vide,
Pa grad tako vene,
Zbog društvene promene,
Zbog tog mnogi tuguju
I sa samoćom druguju.

 

 

 

Алгебра

Алгебра је дисциплина
Проношена путем вина.
Са истока она стиже
Палате нам бројне диже.

У школи се она учи
Да знање донесе кући
Зато чујте учењаци
Да се томе уче ђаци.

У књигама тада пише
Да ће бити док свет дише
Знаменитих дисциплина
Које дођоше путем вина.

 

 

 

Зрак

Искри Божија светлост
Брдом и долином
О том пишу књиге
Страшћу и жестином.

Где Светица стаде
Настаде иметак
Ближе човек паде
За крај и почетак.

Ту сви гором поју
Божанствену песму
Кад уз ноћне свеће
Планину заблесну.

Уморан ће путник
Тада одморити
И уз милост Божију
Болестан оздравити.

 

 

 

Импресија

Кад Београдом човек ходи
У њему се уметник роди
Шетајући кроз центар града
Тада му се роди нада
Да ће једном његов чекић
Написати нешто као Пекић,
Када прође крај Андрића
Записаће пером тића
Да ће рујна вина пити
И при томе славан бити
Скадарлијом пролазити,
Косанчићевом венцу долазити
Свега се лепог нагледати
И потомству у аманет записати.

 

 

 

Боркица

У имену има бора,
Хладовине са свих мора,
Од борових иглица
Меда за сва лица.

Пружа руке пријатељства
За сва нова стваратељства
Даје наду почецима
И успешним завршецима.

Борба јој је увек
За све људе успех
Пружа осмех за сва лица
Она је Боркица.