Rukavice
Gledam rukavice,
uspomene njene.
Dve su drugarice,
snove sada plene.
Neka meni smeju,
čuvam rukavice.
Sirotinju puku,
sa poštenih ruku.
Rukavici jadam,
kao saputnici.
Boje drage njene,
prstima uplele.
Meni sad ostale,
rukavice male.
Jedino mi one,
dušu lednu greju.
Tragovi vremena,
na mestu prstena.
Zavisnik
Povetarac i gornjak,
Ona smerna ja čudak.
Kaljavo i prečisto,
zborili nismo isto.
Belina i tmine mrak,
lagao sebe da jak.
Pokaza mi puta znak,
varao druge da jak…
Ne može baš svaka,
do mog basamaka.
Verovao nisam ,
o njoj zavisnik sam.
Verovao nisam ,
srećnik ljubavi sam.
Čežnja
Snivao sam usne što vrelinu daju ,
okasnele zrake zime ne priznaju.
Nije smela nada lažno da me teši,
dozvolilo srce opet da pogreši.
Ostala je čežnja što na tebe seti,
kada vešto skrivaš niko ne primeti.
Mladosti tvojoj otključao sam vrata
u visine vinula,sada radiš iz inata.
Ostade ime večno drago meni,
samo ono znalo je dušu da mi pleni.
Ponor
U bunar bacam ego,
to često radim.
Živim i bez njega,
kad sebi dojadim.
Ponos prekaljen,
brzo zaboravljen.
Ako opet rodim,
nešto mi govori.
Da pogospodim,
sobom rukovodim.
Kida gde krpari,
Svega džumle natovari.
San mi prozbori:
”I Gospoda zlotvori”.
Nema broj ponora,
kol’ko zlotvora!
Zagledam u mesec,
koji nebom hoda…
Treba možda ikome,
pačavra sa poda?!