Fioka

slobodni umetnički prostor

"PET AKROSTIHA" Milan Drašković

poezija

( I Z B O R    I Z    K N J I G E    ,,P E T    A K R O S T I H A“
D I G I T A L N A    D O S A D A    2 0 2 3. )

 

B R A N K O    M I L J K O V I Ć

Budim sve one koje volim al’ uzalud je
Reči su začarane s one strane Meseca
Ariljskog anđela sjaj zaslepi poput Sunca
NIŠTA pušta otrov do zvezda i galaksije.

Kamen u mojoj glavi nebo bi da razbije
Orfej proklet zauvek usred podzemlja grca
More čeka da usnim da se domogne srca
I Utva zlatokrila, gle, pesmu bi da svije.

LJubav prizvah dublju no prazno odzvanja ona
Kuli od zaborava zlehuda mi sudbina
O pesmi samoj pevam o zaveštanju svetu.

Vatro večna volim te! Lepa moja pohvalo
Izmislih stih za dan kad mene ne bude bilo
Ćutaću u ptici u dugom snu i u cvetu.

 

 

V E N A C    Z A    G O R D A N U

Vreme punog Meseca sred kikota jeseni,
Ekscesni stihovi Žene čežnjive kože,
Noć što proždiraše stid, strasti što se vrtlože,
Akrostih njene tajne tkan je u uspomeni.

Crveni kavijar i jabuke u plamenu,
Znak čedne bestidnosti iza kišnog mantila,
Aura mitske gore kroz mozaik žutila –
Gorki plodovi za dar nasukan u vremenu.

Oseća noćno seme u oblaku mijazme,
Razmišlja o ljudima pri čaranju poskoka,
Drhtulja u grimizu i razlozi odlaska.

Angel sleđenih krila. Zov, odnekud, iz tame.
Nikog na kraju puta kod kapije svetova –
Unakažen predeo nedopričanih snova.

 

 

P E S N I K    B U K O V S K I

Pesnikinja što zove u gluvo doba noći,
Erotika na kub – otkopčan šlic, zaštitni znak,
Sa spuštenim gaćama – na stomaku ožiljak,
Noć kad htedoh da umrem, negde oko ponoći.

I žene su pijavice kad ti nanose bol.
Kad me Sunce probudi tamo oko podneva,
Betovena tad slušam da smirim se od gneva –
U kupatilu bljuvah u kući čudne Kerol.

Kurve što me progone, jedna bludna blondina,
Overeno hiljadu i jednom bocom džina.
Vozeći za Los Felis, vidim znak za hipodrom.

Seks sa meksičkom droljom, boks sa njenim makroom.
Kresnuo palidrvce pa spalio pauka.
I na početku: ,,Cvet, pesnica i zverski jauk“.

 

 

 

M A C U O    B A Š O    H A I K U

Minulog dekora zov, proplamsjaj novog doba,
Amulet tako čudan, lirika malih stvari,
Crvene reke huk da lice mu se ozari,
,,Uska staza” vijuga – žutog lišća izložba.

Oreol samotnjaka, splav spram Plavih ostrva,
Bašo i kurtizane na raskršću puteva,
Aura legende o Gospodaru zmajeva,
Škorpija u zasedi dok spi leptira larva.

Otmeni hod kornjače, očekivanje plime,
Hrabrost da suzbiješ strah kad istini se stremi,
Almanah mitskih priča monahinje Noemi.

Iluzija što nudi kutija Urašime,
Kamenjem ukrašen vrt, zen vrt ,,Četiri stene”,
U senci spomenika pozdrav starije žene.

 

 

B O J A    N O S T A L G I J E

Blagosloveni susret s ukusom avokada!
Oči u sedam boja, Janus sa tvojim likom,
Jednog običnog dana osetiš se pesnikom,
Album bivših ljubavi uz dubok uzdah grada.

Nejasnih vizija zov dok mamuzaš Pegaza,
Okovanih snova plam, moć da dočekaš sutra,
Sred lekovitih duša vod voštanih figura,
Tražeći netaknuto – strepeći od poraza.

Atelje u sfumatu, skulptura usred skvera,
Lep portret u pepelu. Lutaš kvartom danima.
Galebovi nad gradom – tone Serenissima!

Iza vrata prošlosti stih u čeljusti vetra,
Jesen što menja boje, broj skriven u njenom snu,
Eho nestvarnog sveta kad iluzije zgasnu.