Nedeljko Paunović

Svaštara

 

Posveta majci

Dala si mi život,
Život sam ti bio.
Sećanja naviru često,
K’o dete kraj tebe kad snio.

Na grudi majčinske svijaš,
šapćeš reči nežno,tiše.
Sve bi dao da čujem te,
tebe mama nema više.

Sam u svome bolu
kajanje dušom teče.
’’ U NEVOLJI TREBAĆU TI’’,
nekad majko meni reče.

O meni brinula, bdila,
da sve imam I kada nema.
Sećam se tvog umornog lica,
u mislima uvek sina-jedinca.

Pamtiću te majko,
znam da gledaš iz daleka.
Tvoja sena mene prati,
od mleka, pa do veka.

Ne čuje se moja majka,
a mudrošću zborila.
Otišla sa ovog sveta,
duša joj se umorila.

Majka blagodet postojanja.
U srcu besmrtno najdraže biće,
Kad je nema shvatam šta znači,
tebe majko nemam više.

Uvek nasmejana,
a u srcu bezbroj muka.
Nikad više da teši tvoja ruka.
Dok tebe imao,imao sam sve.

Kako me očuvala samo ti si znala,
beskrajno majko hvala.
U grudima srce bije,
ništa tebe mati vredno nije!
NEKA TE ANĐELI ČUVAJU ISPOD SVOJIH KRILA!

 

 

 

Izdaja

Uklesaću kraj srca
ohole reči tvoje,
bio sam ništa tebi,
ti sve najdraže moje.

Bilo nam je malo leta
i malo toga smo znali,
a život je sjaj ruleta,
oboje smo nisko pali.

Ostade daleki cvet
u vrtu našeg raja,
i ništa život ne vredi,
kad je ljubav izdaja.

Oprostiću redom svima
ozlede srca moga,
al’ tebi nikad neću,
ne traži tu boga.

Proklelo te jedno srce bolom, slomljeno…

 

 

 

Nedoslednik

Na dnu duše klija težnja,
s jeseni života nikne čežnja.
Čezne se za vremenima davnim,
poljupcima tajnim.
I dok te godine nemilice troše,
život satera u ćoše.
Brojiš sitno,trošio na nebitno.
Čekao ,dopuštao ,
vozove propuštao.
Oplakiv’o na tuđem grobu,
sebe stavljao na probu.
Bogate častio ,kud krenuo kasnio.
Putnik puta gde se ređe krene,
sjaj u tamu preokrene.
Stazu pravu promeni,
sve manje duhom pleni.
Ne smem ,a tinja želja,
malo je prijatelja.
Pitanja, odgovore i teme ,
nameće vreme.
Jedino adekvatno života klatno.
Tešim druge , a i sam bednik,
životni nedoslednik!

 

 

 

Trebaću ti

Kada život na papir staviš,
sve prokockaš,zanemariš.
Kada dođe burom da plivaš,
trebaće ti da me imaš.

Kada noći postanu hladne,
salome te misli jadne.
Kada tama pogled zaseni,
poželećeš opet meni.

Kada mladost kao vihor ode,
zatreba ti čaša vode,
kada moliš da više te nije,
srce tvoje mene krije.

Sreća ume postati tuga
i životu bivaš samo sluga,
tada nikog da pogledaš ne bi,
trebaću ja tebi.

 

 

 

Vrzino kolo

Svakom suzom umiven od bola
žalim sebe što dao se svud.
I pobeći iz Vrzinog kola,
tek sad vidim zaludan je trud.

Najteže danas čovek biti,
svakim danom dokazuju to.
Sve što vredi,a mora se kriti,
sad na tronu ustoliče zlo.

Samo osmeh izniko iz duše
budi ono po čemu smo ljudi.
Dok nejakom vidik života ruše,
najlepše zore kad zarudi.

 

Po svemu sudeći najbolje se razumeju u agronomiju.

 

Svuda u po svetu naš živalj -rasejali.

 

Začet sukob mišljenja rađa plod razdora.

 

Kad nemam adekvatnog sagovornika pričam sam sa sobom.

 

Kada bude našao svoje drugo ”Ja”,biće kompletna ličnost.

 

Nekima potrebe ološke veće neg’ fiziološke.

 

Teško onom glasu razuma koji počiva nemuštim jezikom.

 

I čista sreća ima primesa -prljave igre!

 

Čekanje bolje budućnosti prekraćuje se i u – ”sačekuši”.

 

Za odlazak u materinu ne treba platiti drumarinu!

 

Držeći se političke linije stigao je do krivulje.

 

Šta će nam kulturni centri kada je nekultura u epicentru!

 

Na pomen ”pecanje”,kod crva se javlja-čovek sumnje!

 

Poslovna klima je takva,da ako se nešto drzneš i leti se smrzneš.

 

Periodični period krize privremeno je za nama!

 

Kad kuća časti račun je k’o kuća.

 

Stao mu na žulj,pa su na ratnoj nozi!

 

Kad čovek umro ,saznali da bio živ!

Rima:
Mnogo očajnika po glavi stanovnika praznih novčanika!

 

Postoje li industrije ili postrojenja gde se stvaraju poštenja?

Našli se pitanjem u čudu,oni što bi trebalo-”mušterije” da budu!

 

Statistička je greška,kad se čovek u muci smeška.

Po pitanju kvarnosti,mnogo je solidarnosti!

 

Ja bih pod hitno da živim elitno.

Stavljam veto na život k’o pseto!

 

Zbog mirnog sna imam košmarnu svakodnevnicu!

 

Mole se svi gladni da ustupe red još gladnijima!