Mirjana Ostojić

Ljubavne pjesmice

 

Druga ljubav

Voljela sam te i bio su mi sve,
Jednog dana došao si i rekao mi:”Gotovo je!”
Suze sam lila,
Normalna nisam bila.
Ludila za tobom sam ja,
Jer sam te još volila.
Dok nije svanuti jedan dan,
Kad sam upoznala novu ljubav,
S kojom ću život da izguram.
On je doista lijep,
Za njega bi dala cijeli svijet.
Ali neka moj bivši zna,
Da ga i dalje volim ja.

 

 

 

Nisam više sama

Kada sam te ugledala,
Mojem je traženju bio kraj,
U tvojim očima sam vidila sjaj.
Za mene postao si život cijeli,
Znala sam da si ti moj biser dragocjeni.
Za kojim sam tragala i kojeg sam našla.
Volim te više iz dana u dan,
I ponekad pomislim da je sve to san.
No pogled tvoj razbije sve sumnje moje,
I u stvarnost me vračaju usne tvoje.
Imam te…Zato više nisam sama,
Sada sam sretna kao prava dama.

 

 

 

Ljubav

Svaku večer kad zaspem, sanjam tebe,
Ujutro kad se probudim zapitam sebe:
“Da li je to bila java ili san?”
Svako jutro čujem cvrkut veselih ptica,
Misleći gdje je moja lutalica, moja ljubav.
Poslijepodne stalno mislim na nas dvoje,
I zamišljam da diram usne tvoje.
Predvečer gledam zalazak sunca,
Kad odjednom netko na vrata pokuca.
Pomislim da si to ti,
No na kraju bude netko sasvim stoti.
Navečer kad sunce zađe,
Ništa ne postoji slađe,
Osim tebe.
Da si bar još ovdje sa mnom,
Moja duša nebi patila za tobom.

 

 

 

Za tebe

Zbog tvog odlaska,
Nisam tražila obalu povratka.
Jer…ja nisam ona koja plaće,
I nisam ona koja moli.
Ona sam što osjeća,
Čeka i voli.
Samo sam vjetru rekla,
Da želim da se vratiš.
A on me ne posluša,
Nego ode dalje.

 

 

 

Sanjam

Svaku noć sanjam tebe,
Naše uspomene dio su mene.
Zašto ne dođeš tokom noći?
Možda ta noć neće proći.
U snu sanjam kako se ljubimo ja i ti,
Možda ti ti nebi, ali ja bi.
Šetnja s tobom po livadi bila bi divna,
Ali to je sve san.
Zašto nije java?
Možda jednog dana to ne bude san,
Već divan i krasan dan.
Da ga čuvam u srcu svojem,
A možda i ti u tvojem.

 

 

 

Tebe nema

Čekala sam te na obali,
A tebe nema.
Ptice su letjele,
Sunce je zalazilo.
A tebe i dalje nema.
Počelo se mraćiti,
Zvijezde na nebu su sjale.
A tebe nema.
Legla sam i rekla:
“Zvijezdice moje, gdje je on?”
Počela sam plakati,
I slušati šumeći zvuk.
A tebe nema.
Kad sam čula korake,
Znala sam da si to ti.
Kad si me poljubio,
Miris dobrote izbio je na obalu naše ljubavi.

 

 

 

Prvi poljubac

Kad si mi prvi poljubac dao,
Jednostavno si umiljato stao.
Rekao si mi da ljubavolim boli,
A da me tvoje srce voli.
Volim ovakva ljubavna jutra.
Godine mi taj poljubaće tvoj,
Želim da uvijek bude moj.
Nikad mi ih neće biti dosta.

 

 

 

Novi život

Ljubavi, pusti zle ljude,
Neka s nama sve dobro bude.
Ako trebala, bježati ću.
Neka nas svi traži,
Ali kad sam s tobom…to mi je najdraže!
Oni nam ne daju niti male mira,
Ja sam jako sretna i kad me tvoja ruka dira.
Od njih nitko neće da nam sudi,
Vidiš da se i moje i tvoje srce trudi.
Tebe hoću kao muža,
Jer mi tvoje srce veliku ljubav pruža.
Ove ljude pusti, jer su zli.
A onda, kasnije, nek’ im srce žali.
Tebe volim i tebe hoću.
Jer mi treba sloboda,
I tvoja divna dobrota.
Vidiš i sam da je ovo velika tuga,
Svatko nam se ruga.
Samo zato što se ja i ti volimo,
I za svoju ljubav borimo.
Krenimo u novi život.
Ondje ćemo stići sve.
A njihovo srce nek’ gine.

 

 

 

Ludo ljubavno srce

Tijelo i dušu moju obuzeo si ti,
Toliko te volim, nek’ znaju svi.
Srće mi žudi da te ludo poljubi.
Tvoj pogled moje oči čarape,
Tvoj osmijeh s nogu me obarao.
Tvoja kosam, sjaji kao jutarnja rosa.
Sve ću učiniti za tebe,
Jer…volim te.
Toliko te volim da to ne mogu opisat’.
U mojim se mislima vječito nalaziš ti,
Samo ti i nitko drugi.
Jako te volim.
I za tebe ću učiniti sve.
Volim te, volim te.
Moje srce je ludo za tobom,
Molim te, znaj to!!!