Milica Petrović

DODIRI

 

KOŽA

Neprestano posmatraš kako mi drhte vene od tvojih dodira
kako ubrizgavaš plamen preko moje nevine kože
dopuštajući ti da imaš vlastitu moć nad njom
prelazeći hladnim usnama preko mojih ožiljaka
budiš mi želju za koju znam da neće nestati
drhtim od tvoje grubosti
želim tebe bez imalo stida iako si tu
i mrzim te što moja koža želi da dočekam
novo svitanje sa tobom
dok otkrivaš moje telo pod spuštenim roletnama
mrzim što nervozno obmotavaš moje kesten uvojke
oko tvog prsta i što znaš da smo grešni
da nismo, da li bi se svideli jedno drugom?
zbog koga bih izgubila kontrolu
i ko bi za mene bio smrt kad ga poljubim
ne znam kako se preživljava odvajanje
tela od drugog
strah me je da čuješ moju melodju
bola
zato ću
tiho žudeti za tvojim dodirima
poput nostalgije za rodnim mestom
ili razigranog deteta u meni
ako nekada…
stavićeš prst na moje usne i reći da je suludo
samo me pusti da završim
ako nekada samo stanemo sa ovim
znaj da cemo zauvek biti spojeni
poput igle i konca
luka i strele
tvoja gruba koža i moja nežna
vodiće ratove o zavisnosti
droge i smrti
i baš ta droga i ta smrt
postaće jedno
kao ti i ja

 

 

 

HEROIN

posmatraš me
gladnim očima dok bacam odeću sa tebe da bih te što pre odvukao u krevet
oduvek sam voleo
tvoje krpice i kratke crvene haljinice
između tvojih i mojih
prstiju ima tako malo
spajamo se i postajemo
jedno
ubeđujem te da u tvojoj malenoj ručici stanuje
mesec i da tvoje je izvajano telo okupalo sunce
prilaziš očima boje noći
i gubiš se sa svetlucavim zvezdama što dalje
obećao sam ti da ću pratiti pokret tvojih golih nogu
i nežno privijanje uz mene dok prelazim granicu tvog nemoj
želim da vodim
ljubav sa tobom
ranjiva kožo
a ne rat u kojem ti
stalno pobeđuješ
navučen od tvojih dodira
koji se lepe za moje telo
kao čovek na heroin
neobičan seks
jednog ratnika koga si pobeđivala i kome nisi ista kao svakidašnje
držim svet da ne padne
čuvam tvoje telo da ne posustane
tako gola ležiš na mojim grudima i kažeš
ti si moja droga
jagodice tvoje dobile su
jaku crvenu boju
i nežnost je prešla u grubost
ne glumiš više razmaženost u svom kraljevstvu
dokazuješ uporno đavola i anđela u isto vreme
a ja vrhunac strasti doživljavam kroz tvoje ludilo

 

 

 

TAJNA

Strastveno prolaziš mi prstima kroz kosu
i vučeš moje kesten pramenove
tvoji dodiri na mojim leđima
i tvoje usne koje klize niz moj vrat pretvaraju se u jezu
kažem ti nemoj
dok uzdišem na tvom vratu
umoran od mojih negacija prestaješ sa time i odvajaš se na drugu stranu kreveta
Nervozno otvaraš kutiju cigareta i nudiš mene
Oboje smo uvukli dim
Ćutimo
Tišinu prekidam naravno ja
jer kao uvek moram nešto izgovoriti
Primećujem da si promenio kutiju a ti se bojiš da nisam zapamtila naziv prethodne
Sediš na krevetu i čekaš kada ću prestati da brbljam
a ja ne želim da prekinem
otežavam situaciju i puštam je da što duže traje
Nebitnim temama potkrepljujem nove laži, sa sumnjom da si me odavno provalio
Stara vatra se ponovo zapalila
u očima u kojima je sve pisalo
isprepletao si prste sa mojima
i digao si nas u vazduh sa pitanjem šta osećam prema tebi
druga cigareta, tenzija raste
ne znam šta želim da priznam
nisu emocije kažem
i pokušavam da se izvučem iz čvora tvojih prstiju
puštaš olako moju ruku bez ikakvog stiska da ne bude providno da sam nešto više
govoriš, nadam se
i duboko uzdišeš
U sebi ko zna šta misliš,
ti se bojiš vezivanja
i misliš da ne znam da imaš agorafobiju
i misliš da ne razumem zašto ti gužvaju postelju
nadograđeni nokti prljavih duša
Nisi ti za ovo, ti si drugačija od drugih, kažeš dok praviš ozbiljno lice i dok te obliva hladan znoj da sam greška
Ljubiš me,
Ljubim ti usne lažljive
usne koje su dotakle milion drugih a moje poljubile
usne koje znaju da sam tajna,
da si tajna koju smo najbolje čuvali
Ako smo ti i ja greh, hajde da budemo grešni još malo
Ne dozvoljavam ti da se takav plamen kao ti ugasi,
da se takva strast više sa tobom ne desi
Ne dozvoljavam ti da postanemo stranci
Boleće nas
Emocije će nas zatrpati
I nećemo uživati
Ne odlazi, pusti da uzdah traje i da se ponavlja
i ne pitaj dokle
ne pitaj za emocije
zakopala sam ih
umrle su
sledećeg dana ih pomeni
Reći ću da ne znam o čemu pričaš i da to ne želim da čujem
Slagaću
Ti si najlepša tajna,
Čućeš ne(i)kad

 

 

 

GREŠNA

Ponovo si koračala naga
po parketu
ponovo sam video tvoje
široke kukove i velike grudi i uživao dok sam te dodirivao
tvoja kosa je svom svojom dužinom pala na ramena dok si je ti sklanjala i budila želju u meni
jebote tek sada mogu da te nazovem lutkom
ugasili smo svetlo i navukli zelene zavese
dozvoljavajući našim pogledima da se susretnu
telefon je zazvonio nisi se javila
okrenuo sam ključ
i prislonio te uza zid
kroz smeh sam te prepoznao
i ne nije me briga šta su rekle komšije niti sam se fokusirao da ih čujem
bio sam skoncentrisan na tvoje oči koje su mi pokazivale sledeći korak
Legla si u moj krevet,
nisam skidao pogled sa tebe
“Sad sam ja gola pred tobom, vidiš” kažeš to kao da nisi želela
A ja, jebeno i dalje ne mogu da se pomirim sa činjenicom da postojiš
O moj Bože, takva
ti, nestvarna
Ovo nije ljubav, pričaš mi
dok moj pogled neprestano luta po tvom telu i dok razmišljam kako li si ti baš sa ovim mangupom poput mene završila
zašto baš ti
Ti, onakva, znaš,
Pametna i dobra
Ali vrag
Najveće zlo koje je ušetalo u haotičnog mene
Gladne ti oči za mnom grešnice koja ne prihvataš činjenice
I hajde i ove večeri poljubićeš me i pričaćeš kroz poljubce nebulozne stvari dok je sve to meni smešno
Da, lutko lepa, sve je to detinjasto još uvek
Mada ne znam zašto uživam sa tobom i zašto me sečeš na pola i sastavljaš ponovo
I ne bunim se dok si ti grešna a ja manje više
Oboje se na kraju dana vraćamo lažnim maskama i istinama od kojih se ne beži tako lako
Oboje se vraćamo našim porocima iako ih delimo zajedno
Ali nećemo se vratiti jedno drugom ako pomeneš ponovo ljubav
Nema ljubavi,
nemoj me voleti ovako je lepše, ne stvaraj sebi nove grehove
Ne spominji ljubav,
ti grešnice