Mile Lisica

Još jednu ljubavnu

 

TAKO MI NEDOSTAJEŠ

Ponekad progutam kosmos
Ovaj put
Ćutim ti tišinu

Udišem te
Onako prolećno
Dečije
Lekovito

To parče otkinutih snova
Volim ćutanjem

Da razgalamim
Da raspametim

I da nateram
Svaku tvoju želju

Da poskakuje
Da poludi
Kada ti falim ispod kože
Ispod neba
Ispod lišća

Ponekad samo progutam kosmos
I pomislim

Tako mi nedostaješ
Tako mi nedostaješ

 

 

 

LJUBAVNA

Ona je putovala vozom
U daleku zemlju neku
Ja sam pisao pesmu
U kojoj ljudi bilo nije
Vezao oblake za polomljena stakla
Pio kafu
Stajao u redu da kupim novine
Gledao kroz prozor kako vetar podiže list
Nosi ga
Okreće
Spušta
Podiže
Nosi
Kotrlja
Podiže

Divio se njegovoj slobodi
Od svega eto najviše voleo boje tog istog lista
Ja volim jesen
Vozove nikad voleo nisam

 

 

 

GRAMOFON SVIRA

Njene su oči dva radoznala leptira
Rođena u svitanje
Ispod boja puževe kućice
Ispod lišća mašte pesnika

Kada me gleda
Dišem oprezno svojim očima
I dugo, dugo ronim na dah
Hiljadu snova duboko

Njene su oči dah duhova ljubavi
Muzika svetlosti
Unutrašnja strana želje cveta
Kap slobode

Kada me gleda
Dišem oprezno

Trenutno
Ronim

Gramofon svira

 

 

 

ONA POTAJNO MRZI LEPTIROVE

Ona potajno mrzi leptire
ne voli oblake od mandarina
ne voli cveće od gline

ona često daje bombone beskućnicima
i još češće im priča o nama.

Ona potajno mrzi leptire
ne voli kišobrane kao ni novo vino
ne voli da nešto mora

ona često hrani tišine uspomenama
i još češće male ptice uči da lete.

Ona potajno mrzi leptire
nacrtane na njenoj haljini
na njenom telu
nacrtane
mojom rukom.

 

 

 

BESKRAJNO

Moga si srca himna

Varnica
Leptir
Što se o oblak divno mazi

Cvet si moje duše
Majušno sunce
Pegavo
Što miriše plavo
Na ljubav
Na voće tek ubrano

Dišem te
Dišem prstima

Beskrajno
Beskrajno

 

 

 

TEK JESENJA

Moja tuga je žuta
crvena
siva
usamljena

Moja bol rominja
kaplje inat
kaplje ponos
i sunce se rasipa

Moje oči
moje su oči
nepomična izmaglica

mešanje boja
(počinje)

raskopčavam kožu
septembar je…
septembar je…

 

 

 

NE PITAJ ME KOJE JE BOJE LJUBAV

Ne pitaj me koje je boje poroleće
ispod moje kože
ni da li će cvetati trešnja
u bosonogim očima dečaka
zauvek izgubljenim
između dva zagrljaja

Ne pitaj me koje je boje subota
na jagodicama mojih prstiju
ni da li će nebo biti plavo
kada me probude iz sna
kada sve bude samo pepeo
jednog svitanja

Ne pitaj me koje je boje ljubav
bez tebe

sve je siva
sve je siva

 

 

 

OD ZAGRLJAJA DO ZAGRLJAJA

Da mi je izlečiti dušu
Prestati da te skupljam usnama
U praznoj sobi

Da mi je da mi ne ulaziš pod kožu
Bez razloga
Neizlečiva kao želja

Da mi je zaspati da ne mislim na tebe
A ne sanjati te onda kada zaspim
U par kvadrata sna

Da mi je bar jedan razlog
Da te ne volim
Da te ne osetim između udaha i izdaha
Ispod kože
Ispod dodira
Ispod nedodira
Ispod nedodira najviše

Da mi je
Ponovo verovati prstima
Polomljenim od zagrljaja do zagrljaja

 

 

 

SAN O SUNCU

Ogolelo drvo
što raste uzvodno od tvog stana
plače fosfornim očima

kamene suze

Bilo je kaže zeleno
naslikano rukama deteta
samo su ga grešni kalemili
u prazne saksije

Оgolelo drvo u oku skuplja nebo
plač dečiji
i daje rebro onome

ko mu oprosti
ko mu oprosti

san o suncu

 

 

 

MALA ZVONA

Pod mojom kožom su šume tebe
Tragovi aviona
Ravni krovovi obešeni o kineski kišobran
Mala zvona što zvone još te nema
Još te nema

Pod mojom kožom peru lišće
Sviraju ribama
Mašu zvezdama u sumrak
Mala zvona što zvone još te nema
Još te nema

Pod mojom kožom
Puna knjiga praznih stranica
Na svakoj tvoje ime

 

 

 

KOLIKO JE LJUBAVI TEBE STVARALO

Koliko lepote tvojih predaka je utrošeno na tebe
Kada te ne mogu uporediti ni sa jednim cvetom

Koliko je najlepše muzike celog univerzuma utkano u tvoj glas
Kada ne mogu naći instrument da bude blizu boji glasa tvog

Koliko je zvezda u tvojim očima nastanjeno
Kada je nebo zvezdano samo ako ti gledaš u njega

Koliko te je to ljubavi stvaralo
Kada u meni samo pomisao na tebe pomera planine

Koliko
Koliko

 

 

 

SEĆAJ ME SE

Sećaj me se
po uniformi oblaka

samo za tebe sam je obukao

Sećaj me se
po muzici

samo za tebe sam tišine pretvarao u balade

Sećaj me se
kada niko ne bude

(mirisaću svjetlo na jagode)

 

 

 

ZAGRLJAJ

Oprosti ako poneki zagrljaj ne bude tvoj
ne zamjeri dugo su ruke bile prazne
dugo su grlile mostove
građevine
drveće
dugo su čekale toplinu
dugo su čekale na tebe

Oprosti ako se više ne pronađeš u mojim očima
ne zamjeri dugo si bila svetlost u njima
oprosti mi
oči su te moje isplakale davno

ruke

još nisu,
još nisu

(posvećeno)

 

 

 

ZA DVA ŽIVOTA SAM TE VOLEO

Posle ljubavi
Kišni cvet
U samo jednoj boji ćuti

Na stolu jabuka
Zaleđena od tišine
Od reči koje nedostaju

Pobegneš u drugu sobu
Još gore
Prašina čuva otiske
Verno
Za bolje dane
Za bolje ljude
Posle nas
Mrvim jezik disanjem
Da ne izgovorim jedno ime
Ne mora svako da zna
Da čuje
Mnogo je i to što duša moja zna
Za dva života sam te voleo

Samo za dva

 

 

 

NEKA NE ZNAJU KOLIKO SI SAMA

Čuvao sam njene usne
Na usnama ispucalim od tišine
Nadao sam se
Mirisaće opet dan njenim očima
Čekao nepoznato da je probudi
Da donese proleće
U travi ležao
Da joj budem bliže
Možeš ti to hrabrio sam srce
Pojaviće se ona sa osmehom starim
Nadao se
Čekao
Čekao
Nikada nije

Na grob sam joj posadio maslačke
Neka ne znaju koliko je sama
Koliko sam sam
Ostao

 

 

 

JA ĆUTIM

U mom đžepu
budi se hladno jutro

(ja ćutim)

Pod teretom neba
kaplju boje

(ja ćutim)

U dnu oka skupila se
sva lutanja , mašte

(ja ćutim)

Odjekujem
samo kad čujem,
tvoje ime.