1. K O R A K I S K U Š E N I K A
Minulog dekora zov, proplamsjaj novog doba,
pejzaž koji svoj menja lik u bezbroj oblika,
možda nudeći kigo na turniru pesnika –
kad ugleda puža kraj učiteljevog groba.
Na putu ,,Uske staze” korak iskušenika,
spram samotnog pesnika senke starih mostova,
u moru zelenila miris divljih vrtova –
kad ostaviš za sobom Kvart poslednjih grešnika.
Potokom zametnut trag, sumrak kraj vinograda,
sećanje na zlatni grozd i poljubac ukraden,
usred setne tišine loveći izgubljen tren.
Daljine u sfumatu, dubok šum vodopada.
Prisećanje na kult o Ptici koja govori –
amulet tako čudan, lirika malih stvari.
2 . L E G E N D A O B O G I N J I
Amulet tako čudan, lirika malih stvari,
staklenasti svetovi nestaju kroz sećanje,
Legenda o boginji, laste što krase granje,
a kad prestanu snovi – rukopis predat vatri.
Zimska noć u Nagoji, pahulje ponad krova.
Jutro uz prevreli čaj, na nepcu ukus meda.
Pogled sa vidikovca, lament sred nedogleda –
kad pomiluje vetar drevni oltar bogova.
Progoni i opseda kada svi dragi odu –
tamni uglovi sobe, paravan od papira,
sluša vremena šapat – pošten poput Son Ira.
Rakovi u plićaku, štap umočen u vodu.
Jedan tren u večnosti uz koji se sanjari –
Crvene reke huk mu lice čudno ozari.
3 . D O M O D P E S K A I O G N J A
Crvene reke huk mu lice čudno ozari,
put kroz mentalni pejzaž, tvoga uma otisak,
uhvaćen u kovitlac sećanja produžetak –
lelujaju kroz maglu svi drevni gospodari…
Dan odslikan suštinom pred planinskom kolibom,
planine i vrhovi, godine hodočašća,
u nebeskoj plaveti soko koji se vraća –
dok sneva učitelja duša sputana bolom.
Glad u visokom gnezdu, kisnu vrapci na grani,
u izmaglici sivoj vidik s usnulog tornja –
svet drugačiji od tvog, Dom od peska i ognja.
U podnožju planine vetar u zavetrini,
vrt pun kajsija zrelih, smena godišnjih doba,
,,Uska staza” vijuga – žutog lišća izložba.
4 . M A N D A L A H A R M O N I J E
,,Uska staza“ vijuga – žutog lišća izložba.
Zlatni ključ zagonetke skladnog leta galeba –
mandala harmonije u nijansama neba –
dok ga iz guste trave pozdravlja kreket žaba.
Puteljkom preko Nare, hod sred jutarnjeg sunca,
sav tonući u pejzaž uveličanog sveta.
Vetrov pir u predgrađu, krčma čudnog susreta –
tragovi ogrešenja u osmehu neznanca.
Spram Vrapčevog ostrva – senka mračnog božanstva.
Talasi i nanosi muljevitog vrtloga,
samotni krak meduze, par nestašnih jastoga…
Tragajući kroz priče Vladara dva kraljevstva –
mašta ga svog zanese. Društvo mu pravi trava –
oreol samotnjaka, splav spram Plavih ostrva.
5 . P L E S Ć U D L J I V I H V E T R O V A
Oreol samotnjaka, splav spram Plavih ostrva,
totem vatrom obasjan tamo gde senka bledi,
štap poboden u zemlju osmeh kad se zaledi –
ples ćudljivih vetrova, četa crvenih mrava…
Setni prizvuk predgrađa, vremena što su prošla,
nemilosrdni pesak vremena milosrdnog,
plutanje poput snova snevača zagonetnog –
vetar što priča priču u Kuli žutog ždrala.
Korak u ugažen sneg na milosti tih sila,
samotne strele dug let, duge senke pod mostom,
dan u oholoj nadi, svet sav u ljubičastom.
Sred Sanjive doline jutro boje pepela,
tišina tog susreta u oblaku cvetova –
Bašo i kurtizane na raskršću puteva.
6 . K U L T O P L A N I N I F U Đ I
Bašo i kurtizane na raskršću puteva,
daleko preko voda odsjaj svetionika.
Na putu ,,Uske staze” korak setnog putnika –
dok seća se dileme leptira koji sneva.
Kult o planini Fuđi, lavirint od ostrvlja,
brod što luta kroz maglu, pejzaž presecan kišom
kad vihor uzdrma svet, ritual protkan dušom –
med, orasi, pirinač – svud prospu se zrnevlja.
Blato što pravi kiša, lament srcu samotnom.
Prvi južni vetrovi hodeć’ mravljim stazama,
ono za čim čeznemo u učenim knjigama.
Dom obavijen snegom, odsjaj u oku srećnom –
još jedno prisećanje na vrt drevnih careva –
aura legende o Gospodaru zmajeva.
7 . Z O V O R F E J A
Aura legende o Gospodaru zmajeva,
u očima tuđinke iste večite želje,
u prolasku skitnice osmeh prepun nevolje –
kad se raspali plamen plesom oštrih noževa.
Stepenište od žada, puž kraj biste kamene,
upletena u bajku čuvena drevna humka,
simboli usred peska – svevremenih pouka
monaha Saigjoa kroz duše usamljene.
Zanos svilenih buba dok ih nadgleda monah,
zaboravljeni začin, zgažena orhideja –
snaga tih vizija kad zamišlja zov Orfeja.
Vinogradi u brežju, podruma mračnih zadah…
Razgledajući zvezde dok trava podrhtava,
škorpija u zasedi dok spi leptira larva.
8 . P R E O B L I K O V A N I S V E T
Škorpija u zasedi dok spi leptira larva –
zagrljaj koji guši kad nostalgija klija,
isprepletanih zmija poslednja čarolija,
tamo gde voda sneva – napuštena tvrđava.
Jezik gorak od žeđi, krupna žuta naranča.
Kroz pokošena polja par konja u galopu.
Svet sa bojama duge u plamenom oklopu,
crvena ilovača na poljima pirinča.
Sred planine Hakone nagoveštaj osmeha –
pobratimi po stihu, miris divljine posvud,
Dolinom dva potoka kad jezna nastupi stud.
Preoblikovani svet praroditeljskog greha,
grumen zemlje blatnjave, misao sred praznine –
otmeni hod kornjače, očekivanje plime.
9 . V R T K A M E N I H F I G U R A
Otmeni hod kornjače, očekivanje plime,
u uzmućenoj vodi raspevano sečivo,
snovi kad te opkole da vidiš nevidljivo –
sedam boja jesenjih u zagrljaju zime.
Gracilni gležanj gejšin, harizma Genđi princa,
Gospodar mačaka i Vrt kamenih figura –
imaginarne zemlje, prostranstva od purpura,
poput ljigavih zmija blede senke od lica.
Svet kome ne pripada, svet što ga zaustavlja,
grom kad rascepi drvo – plamen ponad jezera,
pod zelenkastom lampom – lice puno čemera.
Rekom skerletnih suza putovanje nastavlja.
Oseća kako šire miris gorki bademi –
hrabrost da suzbiješ strah kad istini se stremi.
1 0 . A L M A N A H M I T S K I H P R I Č A
Hrabrost da suzbiješ strah kad istini se stremi.
Bršljan što ispuni zid uspomenom na oblik,
susret uz bolnički zid, poput pečurke bled lik,
u smiraj dana – loša vest i pogledi nemi.
Znak gospodara kule da započne potraga.
Zima s ukusom snega, sneg prošaran grimizom.
Plod halucinacije – podvig protkan porazom
u vrtlogu od snega – putnika bez prtljaga.
Večera s prijateljem, sve što ga čini sretnim.
Mesto nazvano domom sa ognjem i krčagom,
kaleidoskop senki dok čeka gosta s knjigom.
Kaligrafski rukopis s darom retko viđenim.
Dnevnik o nespokoju, stih skriven u poemi,
almanah mitskih priča monahinje Noemi.
11 . S R E D S T A R E P R E S T O N I C E
Almanah mitskih priča monahinje Noemi,
bršljan što puzi niz zid, stršljena i pčela trag –
tu, na ivici sjaja, iskrsnu rt Irago –
uz haiku stihove povratak drevnoj temi.
Sred stare prestonice priča što se nastavlja,
dugačak put kroz maglu tamo gde vode teku,
duž pokisle aleje kad sretneš zagonetku
rasutog mozaika – prizor koji zabavlja.
Skoro zaboravljena drevna kasta viteza,
ideal koji zgasnu vetrovitom ulicom –
otisci u pepelu, čađav dim nad ravnicom.
Pregršt tajni skrivenih tehnikom bakroreza.
Svet koji dočarava samo njegovo ime –
iluzija što nudi kutija Urašime.
1 2 . M I T O V I Š T O U M I R U
Iluzija što nudi kutija Urašime –
skriven u zelenilu u cvetanju maslačak.
Natrag u urušen svet, loše vesti uz ručak –
guta Crvena reka pesmu utopljenika.
Ukotvljeni brodovi, prizor sa pristaništa –
jež morski u pesku spi, par račića u korpi,
zemljana posuda dom je žutoj šargarepi –
dok gosti pristižu u sedište šogunata.
Prag, star i gostoljubiv – gozba s trešnjama zrelim,
vetar što ruši drvo na samotnom jezeru,
mitovi što umiru kad noć pređe u zoru.
Pejzaž predgrađa Eda u danima proteklim.
Pesme nikad pevane, u tvom snu zarobljene,
kamenjem ukrašen vrt, zen vrt ,,Četiri stene”.
1 3 . K A D G A S V E T Z A B O R A V I
Kamenjem ukrašen vrt, zen vrt ,,Četiri stene”.
Zaobišavši bunar – žapčev skok do lokvanja.
Gmizavci svi u senci, blagi vonj raspadanja,
insektolika krila, krupne muve zelene…
Kad ga svet zaboravi i stigne šogunov gnev,
kad čuje dah vulkana ljubomornog na more,
bojažljive ljubavi čeznu da izgovore
tu zaboravljenu reč – slušajuć’ labuđi pev.
Plavi led poput stakla što otvara utrobe.
Put Judono planinom pretvoren sav u kamen,
blagosloveni susret, poput krvi dragocen.
Vrabac u toploj senci Ulice žalne vrbe,
nasukane na pesku sve duše izgubljene –
u senci spomenika pozdrav starije žene.
1 4 . P O S L E D N J I L E T Ž A R – P T I C E
U senci spomenika pozdrav starije žene.
Uz udaranje gonga odjek očekivanja,
melem spram ružnih snova, sjaj skrivenih sećanja –
Zaliv usnulih duša, školjka sred morske pene.
Poslednji let Žar-ptice kroz sivilo severa,
pijavice po koži kad podstiču katarzu,
lekovita moć kule, lepota u porazu,
slavuj u svom kavezu – lakrdijaš sred skvera.
Ptica gospodskih krila, brojanice od žada,
srebrni vodoskoci, reka virova puna,
onde zgažena pčela, blato i baruština…
Pejzaž u izmaglici, bliski zvuk vodopada,
dok težiš naći sklad svih unutrašnjih sukoba –
minulog dekora zov, proplamsjaj novog doba.
M A G I S T R A L E
Minulog dekora zov, proplamsjaj novog doba,
Amulet tako čudan, lirika malih stvari,
Crvene reke huk da lice mu se ozari,
,,Uska staza“ vijuga – žutog lišća izložba.
Oreol samotnjaka, splav spram Plavih ostrva,
Bašo i kurtizane na raskršću puteva,
Aura legende o Gospodaru zmajeva,
Škorpija u zasedi dok spi leptira larva.
Otmeni hod kornjače, očekivanje plime,
Hrabrost da suzbiješ strah kad istini se stremi,
Almanah mitskih priča monahinje Noemi.
Iluzija što nudi kutija Urašime,
Kamenjem ukrašen vrt, zen vrt ,,Četiri stene“,
U senci spomenika pozdrav starije žene.