Kristina Kikos

Živeti

 

Zbogom

I kao kroz šapat,

uvenulim glasom,

začulo se: „Zbogom!“

 

Sećaš li se,

kako je odzvanjalo sve za tobom?

 

Sećaš li se one pustoši i praznine

kada je tvoja ruka pustila moju da pogine?

 

Osetiš li nekad samoću

koja se pojavljuje noću?

I znam da se sećaš,

Znam i da osećaš,

Ali se ne daš,

Jer ne umeš da se predaš.

 

 

 

 

Pad

Stojimo, pa gledamo,

Zatim krenemo i ne damo.

Pa žurimo

I jurimo.

A onda stanemo

I klonemo.

Tada shvatimo

Da tonemo.

 

 

 

Postojimo

Postojimo dok brojimo,

Sekunde, minute, sate,

A nestanemo i prestanemo,

Kada shvatimo da želimo da nam se vrate.

 

Postojimo dok dišemo,

Zato možda i pišemo.

Pišemo priče, romane i pesme.

Pišemo, jer govoriti se ne sme.

 

Postojimo dok ćutimo,

Dok maštamo i slutimo.

Dok želimo i sanjamo,

Zato lutamo i ganjamo.