I
Promenila si me
Jer kao muzej
Moj život
Za tebe
Svaka slika je
Tvoja misija
Tvoj projekat
Koji
Ima segmente
Ima tehnike
Ima tebe
Želiš da
Menjaš me
Rastavljaš me
U delove
Kombinuješ me
U prostore
A ne vidiš
Koliko plaši me
Što tlo menja se
I sve trese se
Ispod mene
Ti samo kažeš mi
Da svi moji fragmenti
Nisu pogrešni
Da svaka boja je
Na meni laskava
Da svaka tehnika je
Na meni umetnička
I svaka perspektiva je
Uporno linearna
A to brine me
Ti definišeš me
I činiš da
Menjam se
Kažeš mi
Na bolje
A ne shvataš
Da vređaš me
Da menjaš me
Da gubim se
Polako nestajem
Zbog tvoje promene
II
Šetam trotoarom
Lagano
Kao da nikada ranije nisam hodala
Ovom ulicom
Veče je već
Negde između dana
I paljenja ulične svetiljke
Ja tražim te
Iako još ne poznajem te
Suludo je
Ali neka sila mami me
I vuče me
Među nepoznate izraze
Ista sila koja
Drži me nemirnom
Primorava me da se osećam
Nervoznom
Kao da nešto
Isčekuje me
Kao da stalno kasnim
I ako ne znam gde
Kao da u meni nešto nedostaje
I zato tragam kroz odraze
Tražim i tražim odgovore
I sve to na kraju
Umara me
Ali se ne predajem
Sumnja ne da mi
Šta ako ti sebi rekla si
Ono što sudbinu nam određuje
Da suludo je
Da tražiš me
Iako još ne poznaješ me
III
Muči me moja misao
Da mila si
Da nežna si
Da možda ipak nisi
Za mene
Jer ja sam takva
Da tražim te
Kad nemam te
A onda mi postaneš
Sva od stakla
Prozirna
I hladna
Toliko da
Ne želim da te dodirnem
Jer slomila bih te
Učinila bi me krivom
Za svoj kraj
A moja namera bi
Samo bila ti
Uvreda
Da volim te
I štitim te
Ne bi mi verovala
Rekla bi
Samo odlazi
Ovo je bila greška
Još od poćetka
Jer isto si
Isto smo ja i ti
A to je uvek osuđeno
Na kraj
Jer mi smo greh
Ovo nije naš svet
Razumeš li
Dišemo
I time krive smo
Za sve
Rekla bih u pravu si
A mislila bih
Da bila si
Previše mila ti
Previše nežna
I zbog toga
Nam je sad kraj
Život je
Ovo jedini
Put nam nisu
Birali
Oni
A kažem ti
Dozvolila si
Da život ti
Postanu okovi
Mračni zidovi
I strah
Voliš me
A plašiš se
I šta sad
Čutimo
I čekamo
Na kraj
IV
Da li znaš koliko tvoja reč teška je?
Kritikuje
Ne da pouči
Nego da satire
Prodire
Do dubine bića
Ti njome služiš se
Da koriguješ me
Da osudiš me
Jer sve što uradim
Po tebi pogrešno je
To logično je
Ali logični argumenti se ne vide
Jer ispod svega ovog ostaje
Praznina
U tebi je
Želja da nesigurnost
Nestane
To je ono što vodi te
Tužno je
Ti srećna si
Ako uspeš da pokolebaš me
Ti srećna si
Ako uspeš da povrediš me
A opravdanje
Nikad ne izostaje
Da želiš mi najbolje
U mojim mislima
Haos je
Počinje da guši me
Istina
Shvatam da ne verujem više
Tvojim rečima
Prestajem da mislim da sam bezvredna
Prestajem da mislim da sam pogrešna
Prestajem da mislim da sam voljena
Od strane tebe
Da li znaš koliko tvoja reč teška je?
Da li brineš što može da ubije?
V
Ako kažeš mi
Žena si
Misliš li pod time
Na pol
Obavezu
Robu
Ili kletvu?
Ako kažeš mi
Hoćeš li
Da te uzemem za ruku
Otmem te od sveta
Misliš li pod time
Na slobodnu volju
Poverenje
Ili zavisnost?
Ako kažeš mi
Žena kao žena
Ne postoji sama
Koža uz kožu
Jeste njena definicija
Onda misliš li
Ti
Uopšte
I o čemu?
VI
Kada pogledaš me u oko
Gledaš sebe kao u ogledalu
Ne vidiš dalje od refleksije
Ne ideš dalje od poistovećivanja
Ne pitaš se
Ali trebalo bi
Kada pogledaš mi u um
Tragaš za stvorenim idealom
Još uvek gajiš ilizuju
Još misliš da tvoj je nedostajući deo
Ne koriš se
Ali trebalo bi
Kada pogledaš me u dušu
Gledaš u nešto što ti biće ne razume
Vidiš bezdan dubokog svemira
Vidiš neprobojne slojeve i slojeve
Ne plašiš se
Ali trebalo bi
Obojena si nemarom
željom da ti budem
Putokaz za druge
Rečnik pojmova
Riznica
Belo platno
Usputnica
Ponekad kao da ne hodamo
Istim stopama
Ne govorimo istim jezikom
Ne gledamo istim oćima
Ti i ja
Kao da nismo jedno za drugo
VII
Razumem da ne razume
Svakako nije moj prvi slučaj
Priča za pričom za pričom
Koja pokušava da me uobliči
Stavi u neki okvir
Može i u kutiju
Još bolje staklenu
Pa da se odalji
Dovoljno se distancira
Da ima pregled i pogled
Da pogledom secira
Analizira
Dezintegriše
Satire
Još više bi voleo da te delove
Kombinuje
Po svojoj volji
Svome nahođenju
Želeo bi da bude bog
Kreator
Svemoć da je njegova
Ali ne može
Jer ja nisam luda u kutiji
Nisam smesa pod mikroskopom
Razumem da ne razume
Ali shvatiće
VIII
Socijalna situacija
Bilo kakva javna interakcija
Naš je nedostožni čin
Jer činila si me srećnom toliko dugo
Ali činila si me srećnom i uvek samom
Zatvorenom u četri zida
Tvoje je drugo ime kukavičluk
Konformizam
Nekada pomislim da tvoja pitoma
Servilna priroda
Ništa ne razume
Ništa ne promišlja
Ali polako mi prirodu pretvornu otkrivaš
Tvoje lice
Postaje lice
Tamničara
I postaješ mi
Nepovratno raspetljana
Razgonetnuta
I završena
.