Boris Stanković

Pesme

 

ZVEDICE

U zvezdano nebo gledam,
Dok na leđima ležm,
Mislima se sav predam,
I od problema bežim.

Pitanje sebi postavim,
Šta me čeka sutra,
Kako da se izbavim,
Od silnih umornih jutra.

Hoću da se veselim,
Da mi je nasmejano lice,
Zar previše želim,
Recite mi zvezdice.

Probleme sam razmatrao,
Odjedom misao mi stade,
Dok nebo sam posmatrao,
Jedna zvezda pade.

Da živim u veselju,
Posle sutrašnjeg svitanja,
Zamislio tu želju,
I imao par pitanja.

Iz radoznalosti čisto,
Kakvo im je stanje?
Ima li zvezda isto?
Ili ih je sada manje?

 

 

 

ČOVEK

Šta je čovek?
Da li će trajati dovek?
Ili će njegovo vreme prestati,
I on sa ovog sveta nestati.

Mnogo je kostiju otkriveno,
Boga pitaj koliko ih je jos skriveno,
I danas mnogima izumiranje preti,
A čovek? Koliko će još biti na planeti?

Svet prevrće naopačke,
Ostala živa bića koristi ko igračke,
Nad njima pravi zločine razne,
Hoće li za to dobiti kazne?

Samog sebe hemijom truje,
Što više da zgrne planove kuje,
Pohlepan sa otrovom nece prestati,
I svojom krivicom će sa sveta nestati.

Tako je kako je, šta je tu je,
Čovečanstvo brzo napreduje,
Ko zna sta nas sutra čeka,
Ali znamo da pohlepi nema leka.

 

 

KOLUMBO

E moj Kristofere,
Tako ti Boga, tako ti vere,
Zašto si putovao toliko?
Tamo gde nije nikad niko.

Da li si iz dosade,
Skupio toliko posade?
Zašto si moj rode,
Otišao preko tolike vode?

Šta te naterao đavo,
Da plovaš okeanom pravo?
A možda je i sam Bog,
Bio vodja puta tvog.

Šta je uspelo Kristofera,
Preko okeana da otera?
Verovatno je bio radoznao,
Pa je indijance upoznao.

E moj Kristofere,
Tako ti Boga, tako ti vere,
Zašto si putovao toliko?
Tamo gde nije nikad niko.

 

 

 

INAT

Zašto ono slatko
uvek traje kratko?
A kad ružno dođe
nikako da prođe.

Zašto kad ti lepo bude
da pokvare svi se trude?
Umesto da gledaju sebe,
hoće da povrede tebe.

Zašto je nekom radost
kad ti nađe neku slabost?
Pakošću ti tamnicu gradi,
a bolom se tvojim sladi.

Zato nikom ništa ne govorim,
jer ne želim da se s alama borim.
Hoću da se sa mnom dušmani muče,
jer ka vrhu me inat vuče.

 

 

 

PESMA BEZ TEME

Vrućina, jedva dišem,
Ne mogu ni pesme da pišem,
Al za tebe se kao uvek trudim,
Želim sreću da ti probudim.

Na žalost u glavi stihova nema,
Ne pada mi na pamet ni jedna tema,
Koliko sam samo pesama do sad napisao,
A sad u glavi ništa što ima smisao.

Ipak ovo i nije tako lako,
Ne piše se dobra pesma tek tako,
Izgleda treba neko vreme,
Da bi se došlo do dobre teme,

Sa pisanjem za trenutak stajem,
Ali ne znaci da se predajem,
Samo od sebe na kratko bežim,
Malo misli da osvežim.

A mozda čak i ovako,
Uspem da te nasmejem lako,
Ili ja u startu grešim,
Pa ne mogu da te nasmešim.