ФЕЛИНИ У НАШЕМ СОКАКУ
Млада мајка је полицији
пријавила да јој се
малолетна кћерка налази
у стану старије подводачице.
Девојка танких ногу, у
крзненој бунди, вриштала је
у нервном растројству
док је полиција изводила из
инкриминисаног стана.
Дотрчала је мајка и почела
да грди кћерку.
Подводачица је стајала на
свом балкону и крештала
као чавка.
Онда је девојка почела
бесомучно да удара мајку.
Млади полицајци нису се
мешали.
Помахниталу малолетницу,
од скамењене мајке,
одвојио је брат.
Младић са качкетом, који је
са мајком кренуо да спаси,
шта се спасити да.
Господе, милостив нам буди свима!
ЉУТЊА
Пустила сам своју љутњу
да мало прошета.
Одмах су на њу скочиле
друге љутње.
Моја се љутња није дала,
лајала је и слушала
туђи лавеж.
Није уједала, а није хтела
ни да се преда.
Пратила сам је погледом,
да се не оклизне и растави
на делове.
Јер што се растави, с муком
се састави.
Сударала се са туђом
љутњом, страховима
и комплексима.
Сударала, али ударала није.
Пазила сам да се не
отргне;
као онај црни пас кога се
бојим, а он понекад
искочи из сна,
и сретнем га баш кад му се
најмање надам.
Пазила сам овог пута! Добро
сам пазила.
БОДЉИКАВА ЖИЦА
Голим оком невидљива,
између човека и човека,
бодљикава жица.
Не прилази близу,
избошћеш се, на њој
пише одувек.
Не видиш то, док од
убода не осетиш бол.
Схватиш онда да је рђа
крвава, да си се
измешао са њом.
Не научиш да се чуваш, док
и сам не постанеш исто.
ШЕТЊА
Колским путем док ходам,
од новембарског поподневног
сунца,
заслепљеног вида;
јасновиде, на ивици плача,
неке друге очи у грудима
видам.
Нигде човека у близини;
само звуци
аутомобила удаљених, и
мноштво црно-белих птица,
што се на земљу спустише гласно.
Кад ме као магнет,
нека чудна привуче њима
сила;
уз крештање снажно, пут неба
се вратише уплашене
птице.
Уместо грлатих птица црно-белих;
као рој мушица, из даљине
се виде,
врх белих бреза оголелих.
ТАМО НЕГДЕ
Тамо негде на крају града,
тамо,
где раније никад нисам била,
стоји
слика неког уметника, од пре
стотину година.
Око, што гледа кроз решетку
крлетке,
у којој је птица. Свезналица и
ћуталица.
На прстима кавезу се крадем,
тешки
корак у перо претварам, да ми
птица
не умакне, као много пута
пре.
Од ње се ништа сакрити не да.
Она
зна и оно што не сањам, а ја
сам
радознала, као они што смирај
траже,
ал га не налазе, и често ходају
по
страни, изван стаза утабаних.
ОДЛУКА
Бесана прође
Васцела ноћ
Једна од ретких
Ујутру паде снег
Паде и одлука
Мучна и коначна
SMALL TALK
На енглеском кажу small talk.
То је оно кад вас нешто важно
гледајући у очи питају.
Ви озбиљно заустите да одговорите,
а они вам окрену главу, и исто то
или неко друго питање постављају
неком другом, или се сасвим
„природно“ окрећу свом мобилном
као најдражем саговорнику, све то
на брзину и у лету.
То је оно кад вам неко прича о
„својим мукама“; ви помно слушате,
увек искрено спремни да помогнете,
а онда видите да вам се подсмевају
кад мисле да их не видите, јер сте све
преозбиљно схватили, и никако да
препознате веома актуелан и примамљив,
општеприхваћен small talk, који никога
ни на шта не обавезује.
Аутор песама Јадранка Бједов (1959), имејл: bjedovjadranka@gmail.com
БИОГРАФИЈА
Јадранка Бједов (рођена Милановић), Пула, Хрватска. Дипломирала је на Филозофском Факултету у Нишу, група англистика, професор енглеског језика и књижевности. Преводи поезију са енглеског, као и поезију модерних аутора на енглески језик. Пише поезију, прозу, есеје, књижевну критику. Објављује у многим зборницима и часописима широм Србије, Републике Српске, Црне Горе, Хрватске, као и у иностраним зборницима и часописима.
Објавила је четири збирке поезије „Глас из праскозорја“ КИД Лексика Неготин 2016, „Урок“, Нова Поетика 2019, „Стабло са чулом слуха и вида“, Српска кућа Пожаревац 2022, и „Права мера“, Удружење Књижевника Србије Београд 2025.
Живи и ствара у Зајечару. Члан је Удружења књижевника Србије.