Опсена
Рече лето зими,
доста му јер жара.
Да је посестрими,
или све превара?!
Скупа да остану,
повери тама дану.
Вели суша води,
са њом да ороди.
Блуд шапну савести,
жели је завести…
Свети молитвеник,
зграбио неверник.
Истина и лажи,
шта данас оснажи?!
Живот
Срећа се обрне,
на старо враћаш.
Напрсло је грне,
и наново плаћаш.
Насекира живот,
а људи намуче.
Каматом сабира,
старији нег’ јуче.
Самеље те живот,
биваш само прах.
Не оствариш жеље,
све горчи уздах.
Ивер покрај кладе,
иду против себе.
У инат многи раде,
брига их за тебе.
Had
Poslaće me svevišnji,
na odmor vekovni.
Ovozemaljskog ogranka,
tada nema povratka.
Šapnu da sam kriv,
bolje mrtav ,neg’ živ.
Niz provaliju gurno,
kaže:”Živeo si burno”!
Od sitnice mi plane,
trebam neke mirne dane.
Od zala,kojekakvih budala…
Na svetu silim ,na silu živim…
Svima vedro,meni tmurno,
živ sam ,a k’o da umro…
Život životarim,
sobom ne gospodarim.
Svega sit,iz očiju glad,
rezervisan put za Had.