НЕ БУДИ УСНУЛЕ СНОВЕ
Не дирај умрле наде
Нек нађу вјечни мир
Не гази рањену душу
Јер је то само хир
Не бјежи на другу страну
Ја сам и даље ту
Пусти да побједим таму
Немој ме вући ка дну
Не тражи никад од других
Што сам не можеш дати
Пусти да срце ћути
Док у тишини пати
Не буди уснуле снове
Немају више ни дом
Ти сањај неке нове
А ја ћу сама по свом
ДУША ЈОШ СНИВА ТАМО
Душа још снива тамо
Гдје сунце јутром се рађа
Вјетар кроз крошње јеца
У тами овог безнађа
Бреза још крије сате
Тако давне, далеке
Да се бар на трен врате
Из помрачине меке
Прозор замагљен, мали
Био је видик у свијет
Ту наде, идеали
И сваки пад и лет
Срце још чезне тамо
Сањати несањан сан
Да ми је једном само
Вратити прошлости дан
РОДИЛА БИХ ТЕ СТОТИНУ ПУТА
Родила бих те стотину пута
По цијену бола, суза и крви
Јер ти си одмор од дугог пута,
Камјења оштрог, што наду мрви
Родила бих те стотину пута
Па макар сама, била до вијека
Са тобом нова буде се јутра
А тама спава, тако далека
Родила бих те стотину пута
Па нека грми, сијева и гори
Уз тебе душа више не лута
Коначно има кога да воли
Родила бих те стотину пута
Јер то је била судбина моја
Да ти будем сигуpна лука
И вјечни извор твог спокоја