Fioka

slobodni umetnički prostor

"ЛИСТ" Милица Баиновић

poezija

 

Реч

Реч долази тако лако, тако једноставно.

У свету бесмисла, она проналази своје значење.

У круговима пакла, она не опстаје.

Цењеном рају достојна није.

Она се бори између добра и зла,

између јаве и сна,

између врха и дна.

 

Сада узвишена и блага,

сутра ништавна и безначајна.

На њеном се путу налазе смисао и бесмисао.

Бесмисао стаје на пут смислу,

и призива унутрашњи рат.

У бићу се јавља битка, боре се Зевс и Хад.

Судија је само човек који тражи свој мир.

 

 

Лист

Полако се пењеш у висине,

Приближаваш се небу.

Камен је на тебе љубоморан.

Он се из прашине никада неће уздигнути.

 

Танке гране милују ти стас.

Златна боја краси те,

Или ти се руга.

У највећем заносу лепоте,

Вечити непријатељ без напора те побеђује.

 

На земљи си.

Овога пута камен ти се смеје.

 

 

Париз

Желим отићи у Париз,

Пити кафу малом паришком кафеу

И гледати кишу која пере улице Париза.

Желим отићи у Париз.

 

У Паризу сам,

Киша не пада,

Кафе је пун непознатих људи,

Сама сам,

У Паризу.

 

Будим се,

Пада киша,

Осећам мирис кафе,

И сада не знам да ли сам у Паризу или само желим отићи у Париз.

 

На граници између јаве и сна сам,

И схватам да је кафа свуда иста,

Да је киша свуда иста.

Схватам да сам имала погрешну жељу.