Реч
Реч долази тако лако, тако једноставно.
У свету бесмисла, она проналази своје значење.
У круговима пакла, она не опстаје.
Цењеном рају достојна није.
Она се бори између добра и зла,
између јаве и сна,
између врха и дна.
Сада узвишена и блага,
сутра ништавна и безначајна.
На њеном се путу налазе смисао и бесмисао.
Бесмисао стаје на пут смислу,
и призива унутрашњи рат.
У бићу се јавља битка, боре се Зевс и Хад.
Судија је само човек који тражи свој мир.
Лист
Полако се пењеш у висине,
Приближаваш се небу.
Камен је на тебе љубоморан.
Он се из прашине никада неће уздигнути.
Танке гране милују ти стас.
Златна боја краси те,
Или ти се руга.
У највећем заносу лепоте,
Вечити непријатељ без напора те побеђује.
На земљи си.
Овога пута камен ти се смеје.
Париз
Желим отићи у Париз,
Пити кафу малом паришком кафеу
И гледати кишу која пере улице Париза.
Желим отићи у Париз.
У Паризу сам,
Киша не пада,
Кафе је пун непознатих људи,
Сама сам,
У Паризу.
Будим се,
Пада киша,
Осећам мирис кафе,
И сада не знам да ли сам у Паризу или само желим отићи у Париз.
На граници између јаве и сна сам,
И схватам да је кафа свуда иста,
Да је киша свуда иста.
Схватам да сам имала погрешну жељу.