ned, 3.novembar
20 : 19
Dragi dnevniče,
Danas sam ponovo naučila da treba voleti dan koji izmiče i u sebi sačuvati svetlost i čistotu.. Da, protekla je još jedna naša manastirska nedelja. Porodična nedelja. Svet ovde počinje svakog dana u nekoj novoj svetlosti. Nikad ti zapravo nisam pisala kako su mi ljudi koje sam upoznala ovde vratili veru u dobrotu. I naučili da volim. Od malog do velikog M. I kako dečiji osmeh leči. Ovde je nedelja sačinjena samo od smeha, topline i ljubavi. I nemogućnosti da zameriš detetu koje ti izgazi cipele koje si čistio pola sata pre polaska. Tu smo samo ljudi, iskreni, otvoreni, sa svim svojim vrlinama i nedostacima. Prihvatajući jedni druge upravo onakvi kakvi jesmo. Daleko od lažnog sveta maski i instagrama, isfoliranih života, lažnih nas…
Pablo Neruda kaže da je zabranjeno ne smejati se problemima, ne boriti se za ono što želiš, odustati od svega zbog vlastitog straha da ostvariš svoje snove.
O, kako to savršeno sada razumem.
Energetske baterije za sedmicu napunjene.
