Maša Grujić

Redovi Feniks fenomena

 

1.SUŠA

Iskusiti zeđ na mestu presušelog okeana,
Zaribati veš na kamenu vrelom od sunca
Nasipati pesak u kanti zapeklog maltera
Graditi ruševinu na ostacima njene sestre

Pucati nepodmazanom cevlju u brata
Naoštriti nož i seći meso životinja
Čistiti zube od ostataka nekadašnjeg života

Sklanjati se od svetlosti koja peče oči
Pokriti glavu vrelom tkaninom sintetike
Prikrivati mesta ispucale kože
Gledati ožiljke kako se presijavaju

Naliti se izvetrelim pivom pogleda mutnog
Smejati se površnosti razuma
Osetiti vrelinu asfalta nakon kiše
Udisati miris mokre betonske prašine
Zaviti cigaru i opeći prste šibicom

Sedeti na vlažnom kamenju kraj obale
Učmalog mozga koji za san ne zna
Dok vreme tece nekom starcu
A devojčica izlazi iz majčine utrobe
Dok na istoku čuju se rafali i udar šlema u zemlju
Sresti srecu u snoviđenju
Biti na čas lišen krivice
Samo na čas.

 

2.

Sunce je nosilo oblake kao naočare
Poklonila si mi lice
Slušao sam misli
Koje prolazile su zelenim prstenovima
Dozvolio sam sebi da umislim
Njihove dubine
Plašio sam se
Sebe
Svog tela
Svakog pokreta
Nisam se smejao
Drhtao sam
Od nekog čudesnog mira
Koji pokušavao sam
da uhvatim za ruku
Da, od toga se strepi
To je kraj
Iščekivanja
Lutanja
O tom snoviđenju
Pričali su
Svi veliki pesnici
Kroz i u redovima
Tu sam
Dok stojiš iza mene
A senka sam ti
Na palubi
Sleteo je galeb
Prelivaju se
U smiraju
Večnosti
Svi segmenti
Pronađenih duša
Poput probuđenih
Talasa reke
Kojom otplovilo
Je pređašnje
Sutra.

 

3.
Melanholična ptica
Na grani
U parku
Sumovi lisca
Dečiji osmeh
Koji vlazi grčevite beonjače
Dok smiruje razumom
Rastopljeno srce
Glavobolja i mučnina
Zagrljaji
Jasnoća
Voleti znači
Biti lišen kamenja
Osećati
Duša u auri
Plavetnilo
I pastilno zlatnilo
Kuda odlaze boje
Ako ne u kapilare
Stranih tela
Suze i konačna želja
Rasprskane svetlosti
Za begom iz kaveza
Nikud ne idem
Jer bila sam.

 

4.

Sićušna neznanja
Čuvaju plamen očiju
Ogromna znanja
Ludački su smeh
Groznica
Nesreća obavijena
Euforičnim talasima
Razlomljene frekvencije
Rane se ušivaju same
Na ledjima se ispisuju
Stvari koje nose se same
Sam
Biti sam
A biti srećan
Nepojmljivi spojevi
Sačuvanih ramova
I rasprsenih stakala
Bez prošlosti
Nastaje svetlost.

 

 

5.

Namestiću srce
u taktu
Čuće se puna nota
Namestiću i
Osmeh
Gledaću širom otvorenih očiju
Kako bez snebivanja
Odmaraš na pustim bregovima
Neprijateljskih prostora
Čelični vazduh
Zatvoriće vulkan pred erupcijom
Modri oblaci okupiraće nebo
Avioni ce mlazom
Uputiti s.o.s.
Feniksu koji vapi
Za slobodom
Ispod 12 rešetaka
Jezera će se probuditi
Ali ona neće moći
Neće smeti
Išta reći
I ja ću morati
Da ga pomilujem
Oslobodim
I sačuvam
Oprosti
Što ti ga nikad
Nisam pomenuo
Nisam na to
imao pravo.

 

6.

Cepaš strukturu,
Koncept pretvaraš u haos.
Raščlanjuješ
Člankovito crvaste
Komplekse
Na članke,
Isitnjavaš,
Sažvakavaš,
I svaki put
Ispljuneš
Raspakovano,
Oblikovano,
Preoblikovano,
Svarljivo,
Marljivo
Potkrepljeno
Melemom,
Lizano
Glatkoćom
Oličeno.
Izgovoreno,
Mašti oteto,
Oživljeno
Momentom
Tu i tamo,
Ovde,
Negde,
Sada.
Komadići
Ogledala
Slave
Ezoteričnih
Spona
Krah.

 

7.
Kao neka izlomljena linija u crnilu bez početka i kraja.
Mama, koja je poenta pranja sudova?
Sve se već odigralo.
Moja soba je ponekad uredna.
I ja ponekad spavam.
Ponekad se izgubim
Ali retko kad se pronadjem
Mama, još koliko?
Tonem u igličastim dodirima posteljine
I sećam se tvojih ruku
Mile im topline
Onog bakinog prstena.
Zaboravila sam te
Izvini.
Zovem zbog sebe
I ponovo
čujem zaboravljeni otkucaj
Dobro je.
Znam samo zbog mene
Još uvek imaš razloga.
Sebična sam.
Izvini.

 

8.
Obija se o čelovođstvo
Nepreživljena koža
Čelična tečnost reči
Najednom postane
Teret sopstvenjaka.
Zapamti
Svila se dobija od kokona
Cijanid je gorak.
Ne idu
Metalik i crveno.
Zarobi čelo pre obijanja
Izbegni opraštanja
Jer..
Jutra postanu sama
Dane poklonićeš
Razumu
Lutalici.
Izlaz je
U
kukuruzu nažuljanim
kolenima
Prljavom odelu
I ispucaloj koži
Koja sve jače
Zateže.