Јасмина Јајчевић

Дивља балерина

Абракас

Љуштура је напукла.
Растеш,
гребеш моју кожу
и сан.
Храним те страхом
Жеља си која поседује.
Мистерија напукле коже
и душе.
Опсесија.
Разараш тело,
убијаш,
ослобађаш окова.
Постајем мисао.

 

 

Бесконачан круг

Закорачи у случајност,
проживи древно пророчанство.
Магија не постоји.
Постоје
фантастичне звери,
одвратна чудовишта
која крију нежност.
Монструми су
божанско предсказање.
Човек је створен
у тами из блата.
Говори немуштим језиком,
сања губилиште
и божанске очи.
Разоткривен је.
Разочарао је човечанство
људским осмехом.
Открио је тајну
и постао ништавило.
Смрт је једина
узвишена магија.

 

 

Магијско перо

Мисао, мрља.
Смисао у вртлогу бесмисла.
Чудесна шума,
вила,
сенка у блату.
Дрвеће је чудовиштe.
Oблак ломи гране
црни дух лута
црв гмиже.
Ти, хваташ зелену звезду
и златну птицу
у провалији лудила.

 

 

Орао без крила

Напукле ивице облака
везане су
танком нити.
Орао без крила
ствара уметност покрета
од линије,
доцртава слободу.
Ветар је
његова судбина.

 

 

Маријани Енгел

Гориш.
Сањам ватрену кишу и
замрзнутог анђела.
Стрела ти пробија душу,
ватра те води
у девет кругова пакла.
Не грли ватру,
послаћу ти ветар
да те вратим
између прљавштине и неба.
Ослободи звер,
она дотиче кругове пакла
замрзнутим крилима.
За вечност и судбину,
венчање неба и пакла.

 

 

Рај у блату

Шапутавог гласа
си ништавило боја.
Изгреби блато,
хватај жеље.
Ухвати ме за руку,
чврсто и нежно.
Пробуди сунце.
Осећај постојање.
Лепота трена има
крила.

 

 

Плес наше сенке

Затвори очи.
Спавати значи живети,
друговати са зверима.
Око нас
бесне неки други светови.
Не обазири се,
слободни смо да чинимо
шта желимо.
Ти,
не пожели да поседујеш
моју душу.
Варљив сам ја анђео.
Моје руке су хладне
и нећеш открити нови свет
на мом длану.
Превише тога постоји,
не буди и ти
господар стварности.
Затворених очију
посматрај
плес наше сенке.

 

 

Маскенбал

Зачаран круг.
Принцеза и принц.
Маскенбал.
Жмури
и врти се.
Ругај се страху.
У круг,
у круг,
у круг.
Поноћ је.
Скидај маску.
Открићу ти тајну.

 

 

Стиже циркус

Уносим боје
у твоје сивило.
Водим те у недођију.
Стигао је циркус.
Покретима балерине
ходам на жици, летим.
Посматра ме насмејани кловн,
сударамо светове погледом.
Небо и земљу.
Циркус одлази,
лудаци
без нота
плешу судбоносан плес.

 

 

Вила

Не прљај ме жељом.
Бојим се птица и
малих надања.
Желим цвет
на другој планети.
Ти,
осакаћен, глув и слеп
желиш моју реч,
моје биће.
Не прљај ме жељом,
убиће те крила
у мојој глави.

 

 

Празнина и вештина

Тренутак смо.
Ниси ме дотакао.
Нежност
је вештина.
Страст вришти
из камене силуете.
У мени волиш
слободу
и празнину.
Оклоп моје судбине.

 

 

Волим те небо

Нежност и хладноћа.
Уздах и страх.
Будим сан.
Плешем у
зачараној ноћи
са изгубљеном
силуетом љубави.

 

 

Твоја сам ноћ

Шапутам прстима
твоја сам нежност.
Тишина не вришти,
наша је.
Кријем се у тами сенке,
твоја сам ноћ.
Ти ми нежно мазиш косу,
док промиче тајна Дунава.
Крајем лета,
обећавам нешто лудо.
Никад те нећу пробудити,
чак ни
када нам украду младост.

 

 

Блесава звезда

Нећу ти опростити
ако си заборавио
ону
нашу
звезду.
Блесаву,
црну
на средини неба.
Намигујеш звезди,
лудо моја.
Ниси прекршио обећање.
Смеје се.
Наопако небо,
чудна звезда
и ми.

 

 

Наопака успаванка

Чујем како дишеш.
Вечност је блесава жеља.
Немој ме будити,
без додира погледом
ово је значајан тренутак.
Вараш сенком
и сан корача.
Будиш слабост,
а не знаш
који цвет
највише воли.

 

 

Новембар

Очи су стаклене.
Једна пукотина вришти.
Враћа сећања.
Заборављена љубав,
прљаве руке,
поцепана душа.
Пао је први снег.

 

 

Дим

Раме уз раме
са напуклим крилима
летимо храбро на
другу планету.
Љубав је пепео.

 

 

Ватра

Анђео сломљених крила
ме убије
и створи.

Живо сам сећање.
Спаљена љубав.

 

 

Ништа

Траг
постојања.
Разливен лик
руком
невештог уметника.
Вечно
волим
ништа.

 

 

Глад

Тужан маслачак
и сликар без маште.
Глуви додири робова,
дивља глад
борба чаролије.
Уклети пољубац
ми кида
последњи сан
о вечној љубави.

 

 

Крик

Спалите вештицу,
осудите грех.
Душа не гори,
лети и
постаје сунцокрет.
Расте.
Он је киша
прљави поноћни плес
пробуђено блато
и вечита жеђ.
Остаје закопана тајна
и плес на киши.
Крик вештице понекад
звучи као
чиста љубав.

 

 

Замак сунца

Облак намигује.
Дивно смо будни.
Шумска вила налази
замак сунца.
Реч је камен,
грлимо се душама
капљице тишине
купамо пољупцем.
Црни лептир
се наслања на облак.
Чудно се разумемо
сунце,
капут снова и ја.

 

 

Дивља балерина

Није ово позорница.
Ово је зачаран двор
са уздахом твог бића.
Ухвати ме,
твоја сам
дивља балерина.
Уништавам лабудово језеро,
рушим уметност човечанства
бежим из калупа.
Стварам луду симфонију
која вришти нежно
и уздише дивље.
Очаран си
раштиманим нотама,
створен је нови свемир.
Опроштајна тачка
аплауз, смех
црна покидана завеса.
Заплет почиње
без сенке.

 

 

Божиколики ђаволе

Испод најеженог,
исцепаног неба
улица урла.
Убијам
тебе у себи.
Распаднута љубави,
утваро.
Господине боје
безглавог сна.
Лепото.
Божиколики ђаволе.
Разараш мисли.
Гутам језик.
Не марим.
Свирај ми
џез блуда.

 

 

Руке

Пукотина
у кругу прста
ствара
илузију
блискости.
Доцртаћу сунце,
ако се бојиш мрака.
Руке
не дотичу
изврнуту душу
и шупљину нежности.

 

 

Краљ мрава

Лутај у мојим ципелама
по смежураним крововима.
Пронађи мачку у магли.
Уништи
хаотично
ништавило
људског разума
и разочарај ме
складом.
Буди џин, краљ мрава
крунисан
мојим сновима.
Последњи
глодар страсти
који
разликује боје.

 

 

Криво је огледало

Ходам покиданим облацима.
Хватам један сан.
Разбијам огледало,
не желим јасан лик.
Подругљиво се смеје.
Не подносим га.
Газим
стечено
изречено
протраћено
и свето.
Пуца један свет
под мојим ногама.

 

 

Врисак анђела

Сакривена је
твоја сенка
јарких боја.
Звезда на челу
која бљешти
на угашеном небу.
Свет спава.
Жив је трапав корак
и загрљај.
Одјекује
врисак анђела.

 

 

Проклетсво

Смисао постојања
је лутање
у дослуху са ветром.
Буђење звери.
Ноћ је кајање
осуђено сновима.
Кукавица сам,
уништавам пољупцем.
Проклетство
лепоте снова.

 

 

Насмејани костур

Бљесак смрти
и круг живота.
Нераскидива веза љубавника.
Насмејани костур
оставља
крвав траг
у снегу.
Оживљава ратнике.
Прича причу
заборављених гробова.
Прекрива их
прљав снег
који трепери
у додиру
са светлошћу.

 

 

Лабудово језеро

Божански плес
узвишених бића.
Чежња, нежност.
Огледало душе
у земаљском створу.
Пенаста силуета
се купа у мојој сенци
гладној корака.
Март.
Судар светова.
Сива мрља.
Дим цигарете.
Говорим крицима тишине
немој ме разумети,
одведи ме.

 

 

Борово дрво

Ти си мој пљусак
и олуја.
Ватра и светионик.
Сан без краја.
Храм.
Доцртана линија портрета.
Личиш на вечност.

 

 

Портрет

Дотакни дрво,
постаћеш дрво.
Корачај по платну,
буди вечност и пепео.
Разливена зелена и
кап црвене.
Буди портрет мог живота.
Непомичан,
нем
и најживљи.
Ја ћу се дивити твојој лепоти
и пожелети да мењам свет.
Да будем пролеће,
звезда и
заборав.